Почетна / Интервју / Слободан Стојичевић – Осам предлога за извоз у Русију

Слободан Стојичевић – Осам предлога за извоз у Русију

Разговарала Наташа Јовановић

Извоз је комплексни процес који почиње од дизајна и набавке, а завршава се далеко после саме продаје у иностранству, трејд маркетингом и постпродајним услугама. Више није довољно као некад имати само јефтину или добру робу

Комуницирајући са пословним људима који имају потенцијала да извозе у Руску Федерацију, схватио сам да се свако премишљање на ту тему обично на крају сведе на одустајање због наводно непремостивих перипетија, администрације, изостанка добре воље државе да пружи помоћ… То ме је потакло да заједно са супругом, Рускињом, сопствено искуство успешног извоза потанко изложим у књизи, питање по питање, проблем по проблем, од почетка припреме за извоз па до наплате и дугорочне сарадње, каже у разговору за „Печат“ Слободан Стојичевић, аутор књиге „Приручник за извоз у Русију“. Књига је настала као скуп излагања који је Стојичевић направио као подсетник за излагање уживо и који је био предвиђен за серију емисија, а  састојао се од неких 15-20 најважнијих тема. Подсетник је касније допуњен са по неколико реченица о свакој подтеми. Испоставило се да људе много више од макроекономске теорије занимају конкретне информације.

 

Лакоћа с којом сте приступили овој теми и практична настава коју нудите потенцијалним извозницима потакле су неке од рецензената ваше књиге да кажу да се овакво штиво први пут појављује на нашем језику. Какво искуство је претходило стварању овог приручника?

Током протеклих деценија сарађивао сам или радио као консултант и извозни менаџер у многим нашим приватним фирмама. Из искуства знам да власници ових фирми најчешће нити су економисти нити их превише интересује сувопарна економска теорија. Они напросто не виде себе и свој бизнис у тим макроекономским милионима, тонама, процентима… С друге стране, 2000. сам имао прилике да у Израелу похађам праву професионалну обуку за практичан извоз. И сећам се да сам већ после трећег или четвртог дана обуке помислио: „Па ја сам више научио практичних ствари за ова три дана него за неколико семестара на факултету!“ Ове две чињенице су ме навеле да на овај начин и направим план излагања: само најнужнија теорија колико да се прати нит и последичност, а што више практичних савета. Све то сам употпунио практичним примерима из сопствене праксе сарадње са преко 30 наших произвођача и са излагања на преко двадесет сајмова. А стил писања сам научио на „сопственој кожи“, из искуства: пре неколико година сам радио у фирми чији је власник веома богат српски бизнисмен.  Поред мене, у одељењу извоза радило је још неколико магистара и доктора економије, који су писали врло „паметне“ извештаје о извозу, пуне формула, економских дефиниција, теза… и ниједан од тих извештаја није постигао никакав резултат. Када је дошао ред на мене да напишем извештај о руском тржишту, дошао сам до закључка да моја предност није теорија, већ пракса. А и да на великом, глобализованом тржишту Русије ја и не могу да „обрадим“ само једну тему или нађем само једну „формулу“ за извоз, већ је потребно написати и описати цело тржиште са узајамним условљеностима.

И написао сам извештај у форми приче! Чак сам га дао на читање својој деци и преслишао их да ли разумеју о чему се ради! Е такав извештај је постигао успех. И ову књигу сам повремено давао на читање својој породици: од моје мајке која је филолог и има 76 година, до моје најмлађе ћерке која иде у шести разред основне школе. Шта год њима није било јасно – исправљао сам и додатно објашњавао. Наравно, већини правих професионалаца овакво упрошћавање није потребно, али, знајући „изнутра“ како раде фирме, знам да је често неко стручан за један сегмент, али да је у извозу потребан тим.

Извоз је тимски спорт! Ништа не вреди неком извозном менаџеру што је он перфектан ако је колега из развоја случајно на том месту или ако је колегиница из набавке „прескочила баш то предавање“ на факултету.

[restrictedarea]

Списак тема се којима се „суочавате“ обиман је и сеже од извозних калкулација, истраживања тржишта, тражења купца па све до наплате и дугорочне сарадње. Није ли ово преширок дијапазон проблема за једну стручну књигу или један практични приручник?

Не, нипошто! Управо обрнуто: боље би било пропорционално смањити сваку причу него једну избацити. У данашње време када је тржиште препуно свакојаке робе – извоз постаје комплексни процес, који почиње од дизајна и набавке, а завршава се далеко после саме продаје у иностранству, трејд маркетингом и постпродајним услугама. Више није довољно као некад имати само јефтину или добру робу. А ово је нарочито важно рећи када је извоз у Русију у питању. Некада давно, у другој половини прошлог века, тадашња СФРЈ је имала велики извоз у тадашњи СССР. Предуслова који су омогућавали овакав извоз више нема. Нема више затвореног, „гладног робе“ тржишта СССР, нема бартер аранжмана, нема клириншког долара, а нема више ни производних ланаца и капацитета ондашње  Југославије. А што је можда и најважније – нема више „Генекса“, „Инекса“, „Прогреса“…

Ово је један од највећих проблема наших малих и средњих предузећа: да би се данас извозило у Русију – треба „затворити круг“ свих ових знања и техника, и проучити циљано тржиште, и дизајнирати, прилагодити производ, креирати одговарајуће паковање, и заокружити ланац набавке и производње и за мале и за велике партије робе, и организовати превоз, царињење и сертификовање, те постићи оптималну цену, и коначно, све то наплатити и то не само једном, већ у континуитету. Ако се прескочи само једна од ових карика – најчешће пуца цео ланац. Зато ми и имамо тако мали извоз у Русију свих ових година иако се можемо похвалити одличним предиспозицијама које нам даје Споразум о трговинској сарадњи са Русијом.

У којој мери узвратне санкције које је Русија увела земљама ЕУ могу утицати на повећање извоза?

Оно што се у нашим медијима ретко или никако не спомиње јесте чињеница да је нама скоро дупло повећан извоз у Русију, али већином је то роба ниског степена прераде или обраде. У последње време читамо да „Руси долазе и купују“, али када се мало пажљивије и дубље погледа, постоје два проблема: прво – купују највећим делом воће и поврће, и то непрерађено, што другим речима, значи да ми мало или нимало продајемо своју памет, свој рад, свој дизајн, односно на нивоу смо најпростијег извоза. С друге стране, када је реч о производима који имају виши степен прераде, суочавамо се са списком српских извозника у Русију на којем су они највећи заправо стране фирме које само производе у Србији. Ја, на пример, већ више од деценије извозим српске чарапе. У мањим партијама. Јер фабрика чије производе извозим нема никакве планове за ширење пословања нити за изградњу бренда у Русији. У међувремену, за ових десет година, неколико великих италијанских произвођача је отворило фабрике овде у Србији (уз субвенције наше државе) и сада су већ чарапе један од најважнијих извозних производа из Србије у Русију. Али те чарапе су само произведене у Србији, а дорада и дизајн и маркетинг и паковање… практично сва „памет“, сва „додата вредност“ је италијанска! Тако да нама од слободне трговине са Русијом иду неки „минимални лични дохоци“ на „новоотворена радна места − плетиља“ (мада хвала Богу да бар то иде нама) а све остало иде Италијанима!

У вези са овим је и други проблем: Руси заиста долазе и купују, али само оно што њима треба у овом тренутку! Али ако се ми задовољимо само тиме што су они дошли и купили нешто – нећемо дуго бити задовољни.

 Кад смо код помоћи државе извозу у Русију – да ли би та помоћ требало да буде у виду субвенција?

Наша држава у последњих 14 година има програме помоћи извозницима који су потпуно прекопирани западни модели. Ово је узроковано тиме што су креатори ових програма помоћи највећим делом „страни експерти“ и они раде онако како је то код њих уобичајено. Ови програми помоћи извозу сами по себи нису лоши, али нису прилагођени нашој ситуацији, нашем менталитету и нашем начину рада. Посебан проблем је што је Русија специфично и компликовано тржиште које има своје особености – тако да није једнако ефикасно ако на исти начин помажете извоз у Јапан или у Русију. Анализирајући наше особености и посебности начина извоза у Русију, направио сам списак од осам предлога за комплексну помоћ извозу у Русију, конципираних тако да сваки од њих премошћава један од конкретних проблема које мала и средња предузећа имају при извозу. На овај начин, чак и онај државни службеник који можда нема искуство из производње и  /или/ практичног рада са робом у извозу може сагледати и оне проблеме о којима се не прича „ван уског круга“ људи из бранше, као што је особеност руске царине и руског тржишта, а може и схватити зашто је баш та мера потребна и корисна извозницима.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Чини ми се да сам слушао на радију(Снага народа) баш г. Стојичевића причу о извозу у Русију( и практичну причу о вину из Молдавије/пробелми са оригиналима)и одмах ме је заинтригирао са причом, сажетим ефектним излагањем( без ласкања).
    И у праву је господин Стојичевић,једноставна правила, излагања, конкретни примери и решења, без одуговлачења и причања сатима, кратки састанци,…то је пракса успешних фирми свуда у свету. Код нас је супротно, демагогија често до сулудости.


    >>> С друге стране, 2000. сам имао прилике да у Израелу похађам праву професионалну обуку за практичан извоз. И сећам се да сам већ после трећег или четвртог дана обуке помислио: „Па ја сам више научио практичних ствари за ова три дана него за неколико семестара на факултету!“ <

    Замолио бих г. Стојичевића и Печат да нам бар остави контакт ил начин на који може да се купти " Приручник за извоз у Русију" и остала практичне приручнике из еконмије .

    Користим прилику да охрабрим г. Стојичевића да нас обрадује баш са неким универзалним приручником по угледу на "Израелску обуку за практичан извоз" , наравно уз додатак прилагођен нашој стварности и нашем менталитету и сл.

    Овакве (Слободанове)једноставне/ефектне практичне књиге и савети , су вреднији од многих наглабања назови стручњака и функционера окићених са разнорадним титулама.Кључ је у једноставности да буде разумљиво многима .

    Хвала Слободане, наставите тако и обавестите нас о новим практичним књигама.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *