Борба против ГМО изазов за правичне

Притисак биотехнолошких компанија на Бразил је велики. Будућност ове, али и других, посебно малих земаља, нападнутих од стране ГМО картела, зависиће од резултата председничких избора

Пише Мара Кнежевић Керн

Хилари Клинтон најављује пропагандни рат за „истину о ГМО“, предлажући нови маркетиншки приступ „неправедно демонизованој храни за гладне“. Истовремено, одбрана еколошки најугроженије земље на Планети представља озбиљан политички изазов. Тим поводом „Печат“ је замолио Хосиану Арипол, оснивача бразилског покрета за етички приступ обрађивању земље − Etica da Terra (основан у Сао Паулу 1980) да нам, као економиста и активиста, изнесе проблеме с којима се суочавају потрошачи и пољопривредни произвођачи у Бразилу.
Хосиана нам је проследила низ значајних информација, на основу којих се може сагледали однос снага у овој земљи, изложеној бомбастичним предизборним обећањима председничких кандидата и постизборним разочарењима.
[restrictedarea] Између осталог, Ариполова подсећа да су Бразилци својевремено са великим ентузијазмом указали поверење Ињасију Лули да Силви, због обећања да ће увести мораторијум на ГМО. Да Силва је након избора 2003. подлегао притиску лобија моћнијег од државе, да би − уместо мораторијума − потписао дозволу за стављање у промет ГМ соје, узгајане тајно и противзаконито на великим неконтролисаним површинама, од семена пристиглог илегалним путевима из Аргентине. У Бразилу је борба против најезде ГМО картела званично започела 1995. оснивањем Националне комисије за биобезбедност да би − после доношења Закона о биолошкој безбедности − CTNBio агенција открила на стотине поља засејаних овим семеном. Захваљујући реакцији Института за заштиту потрошача IDEC, издејствована је судска пресуда о забрани производње ГМ соје, али је председник Да Силва својим декретом вратио земљу у наручје биотехнолошких гиганата.

ЗЕЛЕНА МАСКА ЗА ГМО ПРОИЗВОЂАЧЕ Чим је Монсантова соја пуштена у промет, влада је – преко Министарства здравља ANVISA – подигла за педесет пута дозвољени максимум присуства глифосата у зрну, да би агенција CTNBio већ 2009. изнела на тржиште четири варијанте ГМ памука, одобрених на основу студија компанија произвођача. Притом је у потпуности игнорисана студија о ризицима везаним за увођење ГМО у ланац исхране, објављена 2007. од стране Министарства за развој пољопривреде .
Иако је у Бразилу априла 2004. изгласан Закон о обавезном обележавању производа који садрже више од један одсто ГМО, уз означавање жутим троуглом са утиснутим Т симболом, у парламенту се испод жита припрема закон о укидању обавезе обележавања ГМО, уз најаву маркетиншког потеза да се ови производи означе термином „безбедна храна“.
Биотехнолошке фирме упорно настоје да се преко невладиних организација укључе у рад комисија за заштиту социјалног аспекта пољопривреде да би оствариле утицај у преговорима за Округлим столом одговорне соје. Бразилски еколози оптужују и свеприсутни WWF за везу са мултинационалним компанијама како би се уз помоћ „зелене маске“ поправио лош имиџ произвођача ГМО у јавности.
Ни влада Дилме Русеф није била имуна на притисак биотех компанија, па је − по уходаном систему „ротирајућих врата“ − Монсантов правни заступник Бето Васконселос променио страну, заузевши место извршног секретара у Националном савету за биолошку безбедност, што је резултирало увођењем низа неповољних закона (избегавање означавања ГМ производа и подизање дозвољеног нивоа глифосата у ГМ соји).
Дилми Русеф се приписује и одговорност за велики пораст сече шума у последњих неколико месеци, нарочито у државама Пара и Мато Гросо, поготово што се на списку заступника сече нашла и државна Агенција за колонизацију и аграрну реформу INCRA. Њихови представници су на локалном нивоу склапали споразуме са сељацима и нелегалним дрвосечама, прибављајући значајну материјалну корист.
Део гласача заслужних за casino online претходну победу Дилме Русеф – некадашњег активног члана еколошког покрета и покрета отпора – на овим изборима је указао поверење председничком кандидату Социјалистичке партије Бразила Едуарду Кампосу, некорумпираном борцу за етичке принципе у политици и пракси, спремном да се ухвати укоштац са ГМ индустријом и политичким лобијем без етике и минимума одговорности. Током председничке кампање дошло је до пада „цесне“, којом је Кампос летео са својим изборним штабом, а његова погибија представља велики губитак за бразилски народ, изложен диктатури либералног тржишта.

МАРИНА СИЛВА – ДЕВОЈЧИЦА СА ПЛАНТАЖА Социјалистичка партија Бразила је после ове трагедије за председничког кандидата номиновала Едуардовог најближег сарадника − Марину Силву, некадашњег министра за бригу о животном окружењу, у влади Ињасија да Силве. Она је на претходним изборима 2010, упркос лимитираном приступу медијима (у финалу изборне трке добила само један минут и 23 секунде) као председнички кандидат мале Зелене партије прикупила импозантних 19 милиона гласова. Током сенаторског мандата (2004–2007) Марина је успела да значајно заустави сечу шума, чиме је привукла велики број гласача из најсиромашнијих слојева, пробудивши наду да се и часне личности могу појавити на политичкој сцени. Иако на овогодишњим изборима није угрозила свог некадашњег саборца, Дилму Русеф, с којом се борила за исте идеје, многи верују да њено време тек долази.
Марина Силва је рођена 1958. у заједници берача шећерне трске. Радила је на плантажи од малих ногу, без приступа образовању, намеравајући да једног дана оде у манастир. Описменила се тек у тинејџерском узрасту, да би се − упркос изгубљеном времену − уписала на студије историје на Федералном универзитету, а након дипломирања прешла је на студије психоанализе и психологије, усмеривши сву своју енергију у борбу за праведније друштво. Борећи се раме уз раме са угроженим племенима против мафије секача шума, Марина је схватила да ће јој улазак у политику омогућити већи утицај на доношење одлука од значаја за староседелачку заједницу.
Чим је ступила на политичку сцену, вратила је одборничке бонусе, одбила накнаду за смештај (и даље станује у манастиру) и одрекла се свих привилегија, створивши одмах непријатеље у корумпираном политичком серклу. Захваљујући угледу у народу, Марина је 1994. постала најмлађи сенатор у историји Републике.
Током свог мандата Силва се борила за очување природних ресурса, спроводећи политику одрживог развоја, а једно од њених достигнућа је Акциони план за превенцију и контролу сече шума, чијим спровођењем је сеча пала за 57 одсто. У том периоду је затворено више од 1.500 нелегалних предузећа и ухапшено 700 лица одговорних за крађу дрвета. Успела је да уведе ред у систему давања дозвола за изградњу хидроенергетских постројења увођењем принципа доделе посла аукцијом, уз претходну дозволу Министарства за заштиту животне средине. „Гардијан“ ју је 2007. сврстао међу 50 људи који би могли да спасу Планету, да би јој 2008. у Ослу војвода од Единбурга уручио медаљу за напоре у одбрани шума Амазоније. Приликом отварања Олимпијских игара у Лондону 2012. носила је олимпијску заставу.

ОСНОВА ЗА ДАЉУ БОРБУ Иако је бивши председник Ињасио да Силва веома уважавао њен рад, Марина је у мају 2008. дала оставку, критички се осврнувши на политику развоја по сваку цену, нагласивши да материјални раст базиран на уништавању природе и распродаји енергетских ресурса није у интересу народа.
Хосиана Арипол сматра да тренутне околности на међународном тржишту не-ГМ хране иду у прилог Бразилу, као и свим произвођачима приврженим етичкој пољопривреди. Пораст потражње за не-ГМ сојом у Кини и Индији омогућава бразилским произвођачима да своје усеве извезу у неограниченим количинама, за шта је неопходно јачање позиције државе као гаранта овакве политике.
Да је могуће да се у Бразилу догађају промене, сведочи недавна судска одлука против прехрамбеног гиганта Нестле, којом се компанија обавезује да означи све своје производе (уколико садрже више од један одсто ГМО). Посебно је значајно што је суд током овог поступка обелоданио доказе о дубокој повезаности бразилске владе са главним лобистима из индустрије ГМ хране, укључујући и асоцијацију произвођача ABIA.
Хосиана наглашава важност обезбеђивања економске подршке идејама које заступа асоцијација Etica da Terra: „Свесна да без финансијске подршке тешко можемо да остваримо етички приступ пољопривреди, ступила сам у контакт са европским банкама опредељеним за подршку социјалном и еколошком развоју, ради дефинисања концепта самоодрживог финансирања. Сарадња са Триодос банком из Холандије показала се веома успешном и дугорочном. Они су ме 1994. позвали на годишњу скупштину Федерације бразилских банака FEBRABAN с предлогом да се прикључимо пројекту Банка будућности. Већ годинама организујем међународне сусрете са темом самоодрживости, окупљајући научнике, истраживаче, правнике, нутриционисте, економисте и пољопривредне произвођаче. Желела бих да укључим заинтересоване из Србије у тај пројекат, с обзиром на то да код вас постоји снажан отпор јавности генетички модификованој храни, што је основа за даљу борбу.“
[/restrictedarea]

Један коментар

  1. ko nejede a i ne proizvodi zatrovanu ili ti GMO hranu opstace

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *