Почетна / Економија / Србија – нови Хаити?

Србија – нови Хаити?

Пише Мара Кнежевић Керн

Србија би после поплава − кроз донаторске пројекте и трговинске споразуме − могла да постане полигон за неконтролисани увоз  како семена  тако и хемикалија

Србија је након „природним силама“ проузрокованих поплава, изложена додатној катастрофи: донаторском цунамију страних произвођача семена. То је узнемирило део научне јавности због могућности да доживимо судбину Хаитија – школског примера земље доведене на просјачки штап уз прецизно извођење политике наметања хуманитарне помоћи. У чланку „Ми Хаићани смо живели самоодрживо, у бојама и са лековитом травом паначе“ Деди Чери износи хронологију пропасти своје отаџбине, пре него што је самоодрживост замењена помодношћу, а сувереност хране зависношћу од ГМО и колонијалних картела.

РАЗРАЂЕНЕ МЕТОДЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈЕ Пошто је Кенедијева администрација укинула помоћ Хаитију, ова земља је у периоду између 1963. и 1972. доживела економску ренесансу. На власт је дошао „националиста“ Франсоа Дивалије − ничији човек − који је водио независну политику у првој црној републици на свету. Све што је тада изношено на трпезу, као и сва одећа и обућа, били су дело хаићанских руку, а добра су се размењивала или плаћала у локалној валути. Пољопривредом се бавило 80 одсто Хаићана, што је у потпуности задовољавало потребе становништва за храном. Након смрти Франсоа Дивалијеа, на власт је дошао његов син, Жан Клод Дивалије, отворен према донаторима и међународним институцијама као што су Светска банка, америчка влада, Америчка развојна банка. Означивши „компаративне предности“ Хаитија, они су започели увођење земље у економију капиталистичког света разрађеним методама експлоатације, уз давање субвенција богатим земљопоседницима под условом да се уместо производње хране за домаће потребе преоријентишу на производњу хране за америчко тржиште. Убрзо је наступила глад, праћена егзодусом сељака у урбане делове земље, да би након земљотреса (за који научник Розалија Бертел тврди да је вештачки изазван) био омогућен неконтролисани улазак „хуманитарних“ војних конвоја и донација у ГМ семену (уместо да донатори дају новац за откуп резерви домаћег семена, донели су своје, што је довело до пропасти локалних произвођача хране и семена).

И тако је староседелачка заједница, уз помоћ Граундсвел организације, почела да се самоорганизује, осмисливши нови приступ производњи хране за сопствене потребе. Активиста Жан Баптист, у документарном прилогу износи детаље везане за формирање локалних банки семена, насталих захваљујући новцу прикупљеном од стране Граундсвела: „Кад смо прикупили новац и купили семе, позајмили смо га сељацима, уз услов да нам га на крају сезоне врате (уз камату у семену) а да део сачувају за следећу сезону.“ До 2012. основано је шест банки семена за 3 500 земљорадничких породица. Оне су након преузимања бриге о банци већ прве године обезбедиле 74.000 килограма семена за даљу дистрибуцију.

О БЕЗБЕДНОСТИ ХЕБРИЦИДА Овај модел неодољиво подсећа на концепт задругарства, за који се већ годинама залаже проф. Миладин Шеварлић заговарајући успостављање јаке локалне организације. На Хаитију се клица задругарства препознаје у „групама солидарности“ – такозване gwoupman опредељене за одрживу пољопривреду. Gwoupman су основале координационе комитете у селима, да би на скупштини изабрале вођу и основале Унију gwoupman ангажовану на економском опоравку заједнице. Уколико се оглушимо о упозорења независних експерата, Србија би након поплава − кроз донаторске пројекте и трговинске споразуме − могла да постане полигон за неконтролисани увоз како семена (које и сами производимо и извозимо) тако и хемикалија препоручених од стране произвођача, ЕПА, СЗО… као безбедних.

[restrictedarea]

О „безбедности“ хербицида мегакорпорација (наших донатора) и корумпираности читавог система говори случај „угледног“ гиганта Синџента, туженог од стране дистрибутера пијаће воде из шест америчких држава због коришћења отрова атразин, једног од најтоксичнијих и најпрофитабилнијих артикала ове компаније. Атразин је забрањен у ЕУ, али доминира на тржишту САД, што значи да ће − након отварања ТАФТА тржишта − атразином третирани кукуруз преплавити и наше тржиште. Судбина професора интегративне биологије на Берклију Тајрона Хејса након објављивања научног рада о токсичности атразина, сведочи о безбедносним механизмима предузетим да истина не изађе на видело. Иако је 1997. Синџента ангажовала Хејса да докаже нешкодљивост овог пестицида, његови налази су сакривени од јавности, уз претње да ће – уколико објави доказе да атразин изазива деформације фетуса и озбиљне сексуалне абнормалности код експерименталних животиња – он и његова породица бити у озбиљном безбедносном проблему. Налогодавци егзекуције су били посебно забринути због реакција геј популације: уколико се обелодани да иза њиховог „поноса“ стоји озбиљно токсинима проузроковано оштећење сексуалних функција и полна дезоријентисаност.

СЛУЧАЈ СЕРАЛИНИ На суду је доказано да је Синџента, уз помоћ новца и политичког утицаја, настојала да одложи одлуку америчке ЕПА о забрани продаје атразина, као и да је вршила притисак на Хејса, унајмивши приватне детективе за „копање“ по његовом приватном животу. Синџента је крајем 2012. платила одштету од 105 милиона долара, али се ЕПА још увек оглушује на сугестије сопственог научног савета и тврдње да атразин треба забранити. С обзиром на то да је научни савет само саветодавно тело, ЕПА нема обавезу да их послуша. Агенција је свој став подупрла ангажовањем „проатразин“ екипе Клоаса Вернера – прекаљени кадар провлачен кроз „обртна врата“, од научног саветника у ЕПА до Синџентиног кадра за штеловање лабораторијских налаза о атразину. Вернер се на крају тријумфално вратио у ЕПА са „потврдом“ да је са атразином све у реду. Остали чланови Научног савета ЕПА су након „разговора иза затворених врата“ аминовали одлуку. Унајмљивањем White House Writers Group обезбеђена је комуникација са Конгресом и вашингтонским главешинама. Најава да Монсанто има намеру да купи Синџенту доказује да се ради на убрзаном укрупњавању капитала и централизацији моћи, по принципу „Ein Volk, ein Reich, ein Fϋhrer“.

Криминални досије агробизнис компанија обогаћен је случајем Сералини. То је научник познат по трновитом путу до истине о токсичности Монсантовог хербицида раундап. Његова студија је била објављена у научном часопису Food and Chemical Toxicology, септембра 2012, да би под притиском ГМО лобија била повучена. Према информацијама добијеним од Клер Робинсон, Сералинијева студија је коначно, након три експертске ревизије, поново објављена, овог пута у научном часопису Environmental Sciences Europe, што се може сматрати великом победом над „анонимним ревизорима“ из ЕПА.

ХАИЋАНСКИ СЦЕНАРИО Охрабрују одлука председника Шри Ланке да − након увида у научнe документe − забрани продају раундапа, као и напори њиховог Министарства за заштиту природе да донесе строге прописе о складиштењу пестицида, амбалажи и рециклажи празних боца. Бутан и Ел Салвадор су отишли даље, с обзиром на то да су власти ових држава објавиле намеру да се у потпуности окрену узгоју хране без хемикалија. Аустралија је, нажалост, дозволила да њени фармери изгубе битку са ГМО компанијама, јер су судови одбили да предузму мере против контаминирања усева одгајивача биохране генетски модификованим семеном. При томе су власти донеле и одлуку да се индустријски гајена стока убудуће прехрањује ГМ житарицама, на шта је реаговала Федерација органик произвођача Аустралије упозорењем да је убацивање ГМ хране у ланац исхране „успавано чудовиште“, зато што људи још увек не знају шта их након конзумирања чека. Што се Србије тиче, председник Савета инжењера и техничара, проф. Миладин Шеварлић, упозорава да би након донаторског стампеда произвођача ГМ семена могао да нам се деси хаићански сценарио. Иако званичници тврде да се међу „даровима“ страних корпорација не налази ГМ семе (ни пратећи пестициди) годинама обмањивани народ и стручна јавност очекују више од празних уверавања да је са донираним семеном све по прописима и под контролом. Проф. Шеварлић инсистира на провери декларација на врећама (везано за годину производње) као и на коректном спровођењу тестова клијавости (уколико је семе произведено у 2012. години или пре тога). Одговор да је „све у реду“ не гарантује миран сан поплављеној Србији, јер постоји бојазана да су произвођачи ГМО семена применили Хаити стратегију на Балкану пуштањем тројанског коња „природних непогода“ ради ослобађања простора за „донаторе“ семена. Хрватски извори тврде да је Монсанто након поплава испоручио Хрватској 275 хиљада евра вредну донацију Декалб кукуруза (ГМО семе) и изражавају оправдану сумњу да је слична донација стигла у Србију и Босну, позивајући се на изјаву Хозеа Мануела Мадере, председника Управе Монсанта за Европу, Блиски исток и Африку.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. zato su i proizvedene, doslovice, p r o i z v e d e n e ove poplave i daljnja nevremena, da bi se sve unistilo i zlikovci stupili na scenu, kao i 1999.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *