Рат трговима и споменицима

Пише Предраг Радоњић

Најпре се појавио Парк мира. Онда је уследио одговор Албанаца…

Бетонске жардинијере са цвећем на тренутно најпознатијем мосту у Европи смениле су барикаде од шута и шодера којима је био блокиран саобраћај. Приштина, односно њени званичници Парк мира доживели су као провокацију којом Срби са севера Косова и Београд покушавају да изиграју Бриселски споразум и обавезу омогућавања слободе кретања.

 

ЗНАК ПОДЕЉЕНОСТИ И НЕПОВЕРЕЊА Ова препрека на путу, ма како је звали и ма како изгледала, има своју историју, свој функционални и симболички значај и једна је од ретких још неуклоњених на северу Косова. Настала је као одбрамбени бедем након покушаја напада Албанаца на северни део Косовске Митровице током мартовског погрома над Србима 2004. и представља амблематични знак етничке подељености и неповерења, пре свега оног разложно утемељеног код Срба на Косову и Метохији, ма шта политичари о томе јавно говорили.

Бес приштинских власти био је очигледан. Едита Тахири, потпредседница владе Косова, најавила је чак и акцију специјалних полицијских снага у уклањању Парка мира. Оглашавали су се у сличном тону и други косовски званичници. Шеф Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић одговорио је да парк ипак остаје. На томе се није стало.

Ђурићеву најаву урбанистичког преуређења северног дела Косовске Митровице „по угледу на Кнез Михаилову улицу у Београду“ и изградње пешачке зоне од Ибарског моста пратило је, уз медијски пропраћен почетак радова на изградњи Трга цара Лазара, и најављивање подизања Споменика средњовековном српском владару. Ове одлуке донела је косовска општина Северна Митровица, односно српска већина у општини, која на то, по косовском законодавству чији је део, има права да чини.

Општински одборник и представник албанске мањине у Северној Митровици Башким Цимили најавио је том приликом и да „уколико руководство општине, то значи Срби, блокирају путеве и граде тргове, ми, несрпски становници Бошњачке махале, прекинућемо саобраћај и по насељу ће моћи да се креће само са специјалним дозволама“.

ОДГОВОР АЛБАНАЦА Подсетимо, Бошњачка махала је део општине Северна Митровица где сада живе Албанци и преко ње функционише саобраћај из северног дела Косовске Митровице према Приштини, односно и према Србима који живе у енклавама. Као и насеље звано Три солитера, које на другом јужном ободу града пресеца комуникацију према Сувом Долу и још неколико оближњих српских села. То је неколико хиљада Албанаца у северном делу града означаваном често и атрибутом српски, на територији прокаженог севера Косова, преко реке Ибра. Као што ни у једном другом косовском граду јужно од те реке више Срба нема.

[restrictedarea]

Одговор Албанаца није морао дуго да се чека. У поменутој махали убрзо је подигнут насред раскрснице бетонски постамент на којем је уз јарбол са заставом Албаније осванула табла „Трг Адем Јашари“, метална плоча са именом за Албанце легендарног команданта Ослободилачке војске Косова, а за Србе вође терориста. Неколико дана касније, и на путу ка Сувом Долу постављене су широке бетонске цеви са натписом „Трг ОВК“. Општина Северна Митровица најавила је уклањање ових нелегално изграђених тргова. Косовски министар урбанизма и просторног планирања Дардан Гаши, познат по недавној најави рушења Храма Христа Спаса у Приштини, најавио је, правећи лажни баланс гледе свих тргова у Северној Митровици, „употребу силе државе и булдожера да бисмо очистили те просторе“. Као што је очишћена и Приштина, за коју Хашим Тачи каже да је процентуално безбеднија по Србе од Београда. Реално, када је остало десетак стараца од некадашњих 40 000 Срба који су живели у престоници овог мултиетничког НАТО чеда.

 

КАРНЕВАЛ – ЗА КРАЈ ЛЕТА Сећам се да ратови обично овако почињу. Тензије у северном делу Косовске Митровице, како се тај део града зове по српском закону, или у општини Северна Митровица, како се по косовском административном систему означава једино урбанистичко насеље на Косову и Метохији где живе Срби и Албанци, толико су нарасле да је и европска комесарка за безбедност позвала хитно Тахиријеву и Ђурића у Брисел. Градња тргова и споменика је обустављена, али су ставови остали за сада непромењени.

Шта нам ово све говори? Бриселски споразум се не поштује кад год је то могуће, а свака од страна гледа да избегне оно што јој не одговара. Београд је, да употребимо еуфемизам, позивом Србима са севера Косова да учествују на косовским изборима начинио огроман уступак. Приштини не пада на памет да свој део обавеза, везан превасходно за формирање Заједнице српских општина, спроведе. И кад нешто под притиском међународне заједнице уради, она настоји да то буде више козметички, да се ефекти тога релативизују или чак преокрену у супротност. У овој дипломатскополитичкој борби на терену од Бошњачке махале до Брисела крајњи ефекти до сада су се увек показивали као губитнички по Србе. Хајде да видимо шта ће бити овога пута. Привремена општинска управа Косовске Митровице (за неупућене још постојећа српска општина) најавила је ионако за крај лета велики карневал у овом граду.

[/restrictedarea]