Почетна / Друштво / Додељене награде „ Печат времена “ за књижевност и за науку и друштвену теорију за 2013. годину

Додељене награде „ Печат времена “ за књижевност и за науку и друштвену теорију за 2013. годину

Академик и историчар Василије Крестић и књижевник  Иван Негришорац добитници су овогодишњих награда „Печат времена“ за науку и друштвену теорију, односно за књижевност. Признања, која наш лист традиционално годишње додељује за стваралаштво, овим ауторима се додељују за књиге Срби у Угарској1790-1918. (награда за науку и друштвену теорију) и Камена чтенија (награда за књижевност)односно за дела која су објављена у 2013. години

Лауреати признања „Печат времена“, која је наш лист установио 2011. године и која се сада додељују четврти пут заредом, проглашени су одлукама донетим на завршним седницама оба „Печатова“ жирија, одржаним прошле недеље у Београду.
Према одлуци жирија „Печатове“ награде за науку и друштвену теорију, ове године се то признање додељује академику Василију Крестићу за књигу „Срби у Угарској1790–1918.“ (издање Матице српске, Нови Сад, 2013).
Добитнику овогодишње књижевне Награде „Печат времена“, Ивану Негришорцу, признање је додељено за књигу „Камена чтенија“ (издање куће „Орфеус“, Нови Сад, 2013).
Одлуку о Награди „Печат времена“ за књижевност донео је жири у саставу: проф. др Јован Делић (председник) Верољуб Вукашиновић, Бранко Стојановић, Љиљана Богдановић и мр Владимир Димитријевић.
О добитнику „Печата времена“ за дело из области науке и друштвене теорије одлучио је жири у саставу: проф. др Ратко Марковић (председник) проф. др Миле Савић, проф. др Немања Поповић, Љубомир Кљакић, мр Драгомир Анђелковић и Милорад Вучелић.
Награду „Печат времена“ чине Повеља и новчани износ од 500.000 динара.
„Печат времена“ за књижевност раније су добили – Матија Бећковић (2011) Рајко Петров Ного (2012) Милован Данојлић (2013); „Печат времена“ за науку и друштвену теорију додељен је историчару Милораду Екмечићу (2011) Чедомиру Попову (2012) Милу Ломпару и Славенку Терзићу (2013).
Награде „Печат времена“ за науку и друштвену теорију и „Печат времена“ за књижевност, у складу са намером утемељивача награде, додељују се ауторима и делима која су значајно обележила национално књижевно стваралаштво, као и области националних друштвено-историјских, културолошких, филозофских и ширих теоријских и политичких истраживања.
Традиционално, према замисли оснивача, лауреатима се признања уручују 12. маја, на Дан Светог Василија Острошког – свеца покровитеља Награде „Печат времена“. Свечано уручење награда овогодишњим добитницима биће организовано и сада на празник Светог Василија Острошког, у понедељак, 12. маја 2014. године, у 13 часова, у „Звездара театру“ у Београду.

Дело пуне духовне и научне зрелости

Књига Василија Ђ. Крестића „Срби у Угарској 1790-1918.“ је монографско научно дело настајало током вишедеценијског таложења истраживачких открића и темељног просуђивања о откривеном. Научни подухват је већ и то што је толики временски период (век и готово три деценије преко) стављен под истраживачку лупу. Био је то период када се још увек кројила мапа Европе, згуснутих политичких и економских дешавања, када се обављала смена старог друштвеног система новим. Писац каже да је припремање те књиге трајало пола века, а писање нешто дуже од годину и по дана. Књига је писана на обимној, досад некоришћеној изворној подлози и на основу обиља података прикупљених у архивима Беча, Будимпеште, Загреба, Београда, Новог Сада, Сремских Карловаца. Савестан истраживач, писац реконструише и тумачи прошлост откривајући истину о њој тек на основу непобитних чињеница, као што суд открива тајну у спору који треба да реши тек на основу непобитних доказа. Реч је о делу пуне духовне и научне зрелости писца.

Архетипске вредности културе

Кроз „Камена чтенија“, пастернаковски речено, допловљавају пред нас векови као сплавови: од доба раних српских владара у Приморју, преко немањићко-зетске „златне епохе“, Црнојевића и Петровића, до апокалиптичних часова разњегошења, пропраћеног репаганизацијом Црне Горе, којој на главу навлаче лудачку кошуљу Мештровићевог маузолеја. Овом књигом је још један песник из негдашње „Српске Атине“ кренуо у посету негдашњој „Српској Спарти“, подсећајући нас на архетипске вредности културе која је и једну и другу уобличила. Два гласа помажу књизи да буде лирски лична и саборношћу самонадилажућа: један је глас песника, који пролази кроз пределе Црне Горе и препознаје логосне трагове у њима, а други је онострани глас Пустињака цетињског, глас из вечности у којој одјекује земно време… Жири Награде „Печат времена“ за књижевност уверен је да је још једном доследно поступио по критеријумима за доделу ове награде – да дело које се овенчава признањем буде и песнички важно и у тле укорењено.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *