Почетна / Свет / Крим – зашто је важан

Крим – зашто је важан

Пише Саша Францисти

На Криму тренутно живи око два милиона становника, од тога 58 процената Руса , 24 процента Украјинаца и 12 процената Татара. Руски језик, као доминантни или као други језик, користи 97 процената становника

Пратећи историју овог полуострва на северу Црног мора, тешко се може одупрети утиску о бројним паралелама са Балканом. Пре свега, када је реч о бурним догађајима у прошлости, који су и обликовали данашњу ситуацију тако да већина становника Крима тражи припајање Русији.
Вековима је Крим био домовина номада из централне Азије. Насељавали су га Татари. Пре њих су полуострвом господарили Скити, Грци, Римљани, Венецијанци, Турци и наравно Руси. Име Крим потиче из татарског језика и означава тврђаву и стене.
Преокрет судбине Крима настаје 1783. године када је Катарина Велика, после више неуспешних покушаја Петра Великог, коначно припојила Крим Русији а Севастопољ прогласила главном луком Црноморске флоте.
Током Другог светског рата, тачније 1942. године, када су Немци окупирали полуострво, око 20.000 тамошњих Татара ставило се у службу Вермахта и окренуло против Руса и СССР-а. За то су морали да плате високу цену. По протеривању нациста са Крима, Стаљин је готово комплетну популацију Татара депортовао у централну Азију. Од 1949. до 1979. године Крим је био практично без Татара. Тек од 1989. године Горбачовљевим указом допуштен им је повратак на Крим, тако да они данас на Криму чине једну десетину популације.
Дакле, током већег дела прошлости, Крим је припадао Русији. Међутим, да то не буде тако, потрудио се Стаљинов наследник Никита Хрушчов (иначе Украјинац пореклом) који је 1954. године једностраном одлуком припојио Крим Украјини. И то не би било толико значајно да је Борис Јељцин, по распаду СССР-а, тражио враћање Крима у окриље Русије (што су тадашњи украјински званичници и очекивали). Јељцин је, нажалост, пропустио праву прилику, задовољавајући се преузимањем огромног дела тадашње Црноморске флоте и правом коришћења луке у Севастопољу.
Крим данас Крим је међу свим бившим совјетским републикама јединствен. Једини регион у оквиру једне државе који има статус аутономне републике. Аутономна Република Крим нема изабраног председника, али он се не поставља ни из Кијева од стране државне администрације: постоји влада коју формира републички Врховни савет. Премијера такође бира ВС, али уз сагласност председника Украјине.
На Криму тренутно живи око два милиона становника, од тога 58 проценатаРуса, 24 процента Украјинаца и 12 процената Татара. Руски језик, као доминантни или као други језик, користи 97 процената становника.
Целовито гледано, Крим је Русија. А то су први схватили несретни емисари „Евромајдана“, који су одмах по доласку на Крим, у настојању да обезбеде подршку народа Крима, претучени и послати назад у Кијев. За „руски“ Крим посебно је индикативна изјава председника Врховног савета АРК Владимира Константинова приликом сусрета са депутатима Думе Руске Федерације: „Ми имамо само један пут – одбијање одлуке президијума ЦК КПСС о предаји Крима. Једна земља предала је (Крим) другој земљи, у знак пријатељства, вековног пријатељства, земљи која се данас зове Украјина. Видимо шта се дешава са пријатељством. А ако престаје да постоји сама земља, онда престају да важе сви акти, постојаће потпуно другачија политичко- правна историја.“
На први поглед, делује да су све опције потрошене. Пучистичка Украјина је већ показала фашистичко лице и непопустљивост у било којем погледу, што додатно иритира грађане Крима. Кијеву у том односу снага једино преостаје војна опција. Колико је то паметно, или уопште могуће, погледајте на следећој инфографици.

„Зумирана“ карта полуострва

Крим се налази на северној обали Црног мора, уз западну обалу Азовског мора. Површина целог полуострва је 27.000 км ². Обала полуострва је испрекидана са неколико већих увала и поморских лука. Поморске луке се налазе у ували Каркинит на западу а на југозападу у отвореној Каламитској ували. У Каламитској ували се налазе луке града Евпаторије и Севастопоља. Са северне стране се налази Арабатска увала, док је са источне стране Керчанска увала. На југу Крима се, такође, налази позната украјинска лука Феодосија, у истоименој ували.

3 коментара

  1. Драги наши украјинци,
    Крајње је време да реално сагледате тренутну ситуацију и брзо ћете видјети да сте ви играчка у рукама западних моћника.
    Уколико брзо не реагујете проћићете као и ми (Југославија).
    И што је најгоре, после тоталног разарања које је већ почело за сада економско, а недај боже можда и војно и што је најгоре после свега бићете пуштени низ воду од такозваних пријатеља са запада.
    Народ украјине сигурно зна да нема већег пријатеља од братске Русије. Надам се да ће се и руковоство дозвати памети.
    Немојте живити у заблуди да ће Руси пустити Крим по било коју цену, па макар то значило улазак у рат у коме би сигурно били фаворити на моралном и војном пољу.
    Поздрав, Никола Рамбат




    0



    0
    • Nije rukovodstvo Ukrajine sacinjeno od Ukrajinaca.To su fasisti koji imaju Ukrajinsko ime i prezime,ali su Ameri,Nemci ,Englezi i savrseno zavrsavaju zadatke svojih gazdi.Zato oni ne razmisljaju da je njihova Domovina Ukrajina vec gore navedene fasisticke zemlje.




      0



      0
  2. Слажем се са горе постављеним коментаром господина Николе. Украјинци, ми Срби и сав правдољубиви и морални свет не треба ништа да верује политичкој олигархији запада. Јер ко иде за – падом и сам ће пасти и нестати. Бог нека чува Украјину и његове становнике.
    Поздрав, Златко




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *