Русија осетила  ”ефекат Депардјеа”

Пише Зоран Цветановић

Разлог што је удео француског капитала који се слио у Русију у првом полугодишту утростручен није само побољшање пословне климе у Русији већ и погоршање економских перспектива у самој Француској

Француска је доспела на треће место по обиму инвестиција у Русији, а задовољство због успеха у сарадњи двеју земаља не крије ни председник Француско-руске привредне коморе (CCIFR) Емануел Киде. Напредак је приметан и у другим правцима: при CCIFR је формиран Француско-руски аналитички центар „Обсерво“ намењен француским инвеститорима, објављује се годишњи зборник „Русија“, успоставља сарадња региона обе државе, а Орденом Почасног легиона недавно је награђен председник Економског савета CCIFR Генадиј Тимченко. Такав раст интересовања Француске према Русији експерти су већ крстили „ефектом Депардјеа“.

Према подацима Rosstata, удео француског капитала који се слио у земљу у првом полугодишту утростручен је — са 3,3 на 9,3 одсто. Више од овога, руској економији су дале само офшор зоне — Холандија, Кипар и Луксембург. Поређења ради: удео инвестиција из Велике Британије износи 8,8 одсто, САД — 7,6 одсто, Кине — 4,7 одсто, Немачке 3 одсто. Генерални директор „RGG Capital“ Жоел Лотје такву динамику повезује не само с побољшањем пословне климе у Русији већ и с погоршањем економских перспектива у самој Француској. „Ако су некада француске компаније виделе у Русији високе ризике, данас су већ принуђене да траже компромисе и повољне варијанте, међу којима је Русија“, објашњава он.

Емануел Киде завршио је Европску школу бизниса, после чега је 26 година радио у међународним ревизорским фирмама, између осталог неколико година и у компанији EY (бивша „Ernst & Young“) у Паризу, Питсбургу и Москви. Да би се француско-руска сарадња учинила још плодотворнијом, центар „Обсерво“, на чијем је он челу, припремио је 20 идеја за перспективно партнерство и представио их на састанку са руским бизнис омбудсманом Борисом Титовом. Већи део изнетих идеја тиче се економије, али има и прилично егзотичних, као што је координација напора на развоју Авганистана.

Заменик директора Центра развоја ВШЕ Валериј Миронов једним од најзанимљивијих задатака сматра реализацију нове концепције регионалне сарадње. По његовим речима, руски региони би много могли да преузму из искуства које Французи имају, пре свега у добро развијеним областима, као што су инфраструктура и технопаркови.

Тренутно само пет француских региона (Прованса — Алпи — Азурна обала, Лотарингија, Лимузен, Шампањ — Арден, Франш-Конте) има формализовану сарадњу с руским регионима, наводи се у извештају „Обсерва“. Предвиђа се да ће у најскорије време регионални савети и у другим областима Француске почети да раде на популаризацији руских региона. Француски инвеститори имају велики избор привредних грана за инвестиције у Русију, наглашава Борис Титов. „Ми имамо огроман потенцијал за прераду сировина за извоз, у пољопривреди, IT, машинској индустрији. Али најважнија је производња вина“, кроз смех је рекао Титов, бивши руководилац „Абрау-Дјурсо“ и председник Савеза виноградара и произвођача вина Русије.

Али, упркос значајном напретку, предстоји још много побољшања. „Недавно ме је француски председник питао: који проблеми постоје у Русији?“, говори Емануел Киде, „Одговорио сам му: биро­кратија. И додао да су Французи бирократију изумели, а Руси усавршили. Председник се насмејао“. Омбудсман Борис Титов, који има искуство пословања на пољу инвестиција у Француској, није се збунио: „Када би руски председник мене питао који проблеми постоје у Француској, ја бих одговорио: бирократија“.

На крају свог излагања Емануел Киде пренео је савет Владимиру Путину, како се борити с бирократијом. „У 2004. и 2005. Русија је успела да реши питање бирократије на царини, једноставно три пута смањивши број цариника. Пренесите вашем председнику да на место чиновника који одлазе у пензију просто не треба запошљавати нове“, рекао је он и додао да, наравно, смањење треба да буде у разумним границама.

Раст инвестиција у Русију кочи и генерално негативан однос Француза према Русима, говори се у извештају „Обсерва“.

„Имиџ Русије у Француској је у целини негативан. Одсуство смењивања политичке власти и извесне унутрашње промене 2000-их то умногоме објашњавају“, прецизира се у њему.