Rusija osetila  ”efekat Depardjea”

Piše Zoran Cvetanović

Razlog što je udeo francuskog kapitala koji se slio u Rusiju u prvom polugodištu utrostručen nije samo poboljšanje poslovne klime u Rusiji već i pogoršanje ekonomskih perspektiva u samoj Francuskoj

Francuska je dospela na treće mesto po obimu investicija u Rusiji, a zadovoljstvo zbog uspeha u saradnji dveju zemalja ne krije ni predsednik Francusko-ruske privredne komore (CCIFR) Emanuel Kide. Napredak je primetan i u drugim pravcima: pri CCIFR je formiran Francusko-ruski analitički centar „Observo“ namenjen francuskim investitorima, objavljuje se godišnji zbornik „Rusija“, uspostavlja saradnja regiona obe države, a Ordenom Počasnog legiona nedavno je nagrađen predsednik Ekonomskog saveta CCIFR Genadij Timčenko. Takav rast interesovanja Francuske prema Rusiji eksperti su već krstili „efektom Depardjea“.

Prema podacima Rosstata, udeo francuskog kapitala koji se slio u zemlju u prvom polugodištu utrostručen je — sa 3,3 na 9,3 odsto. Više od ovoga, ruskoj ekonomiji su dale samo ofšor zone — Holandija, Kipar i Luksemburg. Poređenja radi: udeo investicija iz Velike Britanije iznosi 8,8 odsto, SAD — 7,6 odsto, Kine — 4,7 odsto, Nemačke 3 odsto. Generalni direktor „RGG Capital“ Žoel Lotje takvu dinamiku povezuje ne samo s poboljšanjem poslovne klime u Rusiji već i s pogoršanjem ekonomskih perspektiva u samoj Francuskoj. „Ako su nekada francuske kompanije videle u Rusiji visoke rizike, danas su već prinuđene da traže kompromise i povoljne varijante, među kojima je Rusija“, objašnjava on.

Emanuel Kide završio je Evropsku školu biznisa, posle čega je 26 godina radio u međunarodnim revizorskim firmama, između ostalog nekoliko godina i u kompaniji EY (bivša „Ernst & Young“) u Parizu, Pitsburgu i Moskvi. Da bi se francusko-ruska saradnja učinila još plodotvornijom, centar „Observo“, na čijem je on čelu, pripremio je 20 ideja za perspektivno partnerstvo i predstavio ih na sastanku sa ruskim biznis ombudsmanom Borisom Titovom. Veći deo iznetih ideja tiče se ekonomije, ali ima i prilično egzotičnih, kao što je koordinacija napora na razvoju Avganistana.

Zamenik direktora Centra razvoja VŠE Valerij Mironov jednim od najzanimljivijih zadataka smatra realizaciju nove koncepcije regionalne saradnje. Po njegovim rečima, ruski regioni bi mnogo mogli da preuzmu iz iskustva koje Francuzi imaju, pre svega u dobro razvijenim oblastima, kao što su infrastruktura i tehnoparkovi.

Trenutno samo pet francuskih regiona (Provansa — Alpi — Azurna obala, Lotaringija, Limuzen, Šampanj — Arden, Franš-Konte) ima formalizovanu saradnju s ruskim regionima, navodi se u izveštaju „Observa“. Predviđa se da će u najskorije vreme regionalni saveti i u drugim oblastima Francuske početi da rade na popularizaciji ruskih regiona. Francuski investitori imaju veliki izbor privrednih grana za investicije u Rusiju, naglašava Boris Titov. „Mi imamo ogroman potencijal za preradu sirovina za izvoz, u poljoprivredi, IT, mašinskoj industriji. Ali najvažnija je proizvodnja vina“, kroz smeh je rekao Titov, bivši rukovodilac „Abrau-Djurso“ i predsednik Saveza vinogradara i proizvođača vina Rusije.

Ali, uprkos značajnom napretku, predstoji još mnogo poboljšanja. „Nedavno me je francuski predsednik pitao: koji problemi postoje u Rusiji?“, govori Emanuel Kide, „Odgovorio sam mu: biro­kratija. I dodao da su Francuzi birokratiju izumeli, a Rusi usavršili. Predsednik se nasmejao“. Ombudsman Boris Titov, koji ima iskustvo poslovanja na polju investicija u Francuskoj, nije se zbunio: „Kada bi ruski predsednik mene pitao koji problemi postoje u Francuskoj, ja bih odgovorio: birokratija“.

Na kraju svog izlaganja Emanuel Kide preneo je savet Vladimiru Putinu, kako se boriti s birokratijom. „U 2004. i 2005. Rusija je uspela da reši pitanje birokratije na carini, jednostavno tri puta smanjivši broj carinika. Prenesite vašem predsedniku da na mesto činovnika koji odlaze u penziju prosto ne treba zapošljavati nove“, rekao je on i dodao da, naravno, smanjenje treba da bude u razumnim granicama.

Rast investicija u Rusiju koči i generalno negativan odnos Francuza prema Rusima, govori se u izveštaju „Observa“.

„Imidž Rusije u Francuskoj je u celini negativan. Odsustvo smenjivanja političke vlasti i izvesne unutrašnje promene 2000-ih to umnogome objašnjavaju“, precizira se u njemu.