Почетна / Друштво / Погрешни геополитички рачун

Погрешни геополитички рачун

Пише Драгомир Анђелковић

Док хрватски медији поново почињу да у агресивном духу 90-их третирају „српско питање“, Бања Лука и Београд олако пружају подршку неким хрватским тајним и јавним аспирацијама, ирационално испољавајући југоносталгичарске емоције

Пре него што је Хрватска постала чланица ЕУ, премијер те државе Милановић, нагласио је да када се то деси и „Хрвати у БиХ постају грађани Уније“. Ствар је у томе што сви они имају двојно држављанство па у пакету са Хрватском улазе у ЕУ. Стога, није необично што последице које из тога могу да произађу брину муслиманске политичаре у БиХ. Тиме се умногоме могу објаснити бурне реакције неких од њих током претходна два месеца .

ТРЕЋИ ЕНТИТЕТ Недавно је Б. Изетбеговића, члан Председништва БиХ и један од предводника Странке демократске акције, одсечно поручио:„Бошњаци имају милијарду и по браће, Хрвати могу да сањају ентитет“! Хрвати се надају да им после уласка у ЕУ вредност „акција“ скаче, те ће се на основу тога успешније борити и за оно до чега им је стало у БиХ. Муслимани се баш тога плаше па превентивно реагују на начин који указује да ће пружити снажан отпор.

Наведено се догађа док се кроз рад стручног тима усиљено разматрају разне могућности да се муслиманско-хрватски ентитет „учини функционалнијим“, што у преводу са „политичког језика“ значи: централизованим. Разуме се, муслимани подржавају таква настојања неких западних центара моћи, а БХ Хрвати поручују да се ради о покушају њихове „уставне ампутације од било каквог одлучивања“, и то са намером да „постепено нестану“ са простора Босне. Муслимани на то одговарају да Хрвати намерно паралишу све позитивне процесе који би могли да доведу до компромисних решења, а то чине како би наметнули промену Дејтонског споразума, тј. стварање трећег ентитета.

Речено са обе стране је мање – више тачно. Муслимани прижељкују централизацију хрватско-муслиманског ентитета и целе БиХ. Локални Хрвати снују свој ентитет, као прелазно решење за прикључење Хрватској. Но, ту смо већ стигли до кардинално новог момента, који на читаву проблематику баца суштински важно светло за поимање природе српско-хрватских односа. У „босанско-херцеговачкој чорби“ и Загреб је важна „мирођија“, а Хрватска на целу ствар гледа из „шире“ перспективе од БХ Хрвата.

ГЕОПОЛИТИЧКА КОМПЕНЗАЦИЈА Још је „отац“ хрватске геополитике Иво Пилар (1874-1933) истицао да због географских перформанси (изглед „кифле“) земаља у којима су Хрвати већина – а то су ужа Хрватска, Славонија и Далмација – у њихов састав треба укључити БиХ или је макар довести под доминацију Хрвата како би се добила геостратешки заокружена целина. То је, како је сматрао, за Хрвате „геополитичка нужност“. Из тога је произашла и Пиларова патолошка мржња према Србима. Уосталом, и то је била, са геополитичког и психолошког становишта, на неки начин такође „нужност“

Пилар је признавао да се његов екстремно непријатељски однос према Србима развио тек пошто се у потрази за успехом у каријери из Хрватске преселио у БиХ. Тамо му није требало много времена да схвати њен геополитички значај за „хрватску ствар“, из чега је убрзо проистекао антагонизам према Србима. Почетком 20. века православни Срби чинили су готово половину БХ популације, а већина тамошњих муслимана била је свесна својих српских корена.

Уз то, германска „индустрија“ фалсификовања историје још није у енормним размерама које данас имамо, произвела и дистрибуирала лажи о Босни и Херцеговини. Отуда, „отац хрватске геополитике“ није могао да не зна историјску истину. На основу свих релевантних средњовековних извора – од списа чувеног византијског цара Константина Порфирогенита (10. век) до повеља босанских владара – нема ни најмање дилеме око тога да је БиХ историјски српска. А када се жудно жели нешто што је туђе, резултат је слепа мржња према жртви сопствених отимачких амбиција!

[restrictedarea]

ЛАТИНСКЕ ВАРАЛИЦЕ  Иста матрица се понавља и у вези са српским пореклом немалог дела јужнословенских католика који се данас декларишу као Хрвати. Све речено је кључ за поимање хрватског односа према Србима. Хрватска држава и нација умногоме су створени на српским територијалним и етничким темељима. А став према нама до кога је довела потиснута али постојећа хрватска свест о томе, многи наши сународници су крваво осетили на сопственом врату. И то како пред крај 20. тако и средином тог века. Но, ми смо народ који брзо заборавља чак и „пакао“ који нам други приреде.

Зато би бар српски патриотски настројени медији много озбиљније морали да подсећају наш забораван народ како је и због кога постао клан – недоклан. За то сада имају посебно погодну прилику. Чим се Хрватска дочепала ЕУ, хрватска средства масовног информисања проценила су да више не морају да се праве да су привржена неком, назовимо га евро-регионалном, моделу политичке коректности, па Србе третирају у духу 90-их.

Не само што испољавају одушевљење свим оним што је на штету Срба – однедавне накарадне одлуке тзв. Хашког трибунала у вези са оптужбом против Караџића до потеза Приштине на уштрб наших интереса – већ и Загреб активно ради против нас. Хрватска је регионални ментор сецесионистичких структура са Косова, промовише измишљотине о „Сребреничком геноциду“. Да сада и не причам о монтираним процесима и прогону Срба у Хрватској, са циљем да се што мање изгнаника врати својим кућама, односно да се и преостали наши сународници подстакну на исељавање из свих крајева где имају могућност да избегну асимилацију.

ХРВАТСКИ ПРИОРИТЕТ У контексту свега овога, на начин прилагођен реалности, Загреб се односи и према БиХ. И данашња Хрватска се, на модификован начин, придржава Пиларових идеја. Пошто усисавањем само Западне Херцеговине и делића средишње Босне не би добила геополитичку компензацију, не жели поделу БиХ већ превласт над њом уз поништавање државности РС! Зашто је тако види се из речи једног савременог хрватског аутора који се бавио „ликом и делом“ Пилара. Како каже: „С обзиром на то да Хрватска није обухватила БиХ, а имајући у виду да се РС налази мање од стотину километара од Загреба, можемо закључити како великосрпска идеја још увијек живи“.

Смешна је теза да је РС, у којој живи преко 90 одсто Срба, симбол експанзионистичких тежњи, док су хрватске претензије на БиХ, у којој има десетак одсто Хрвата, оправдане, али то сада није тема. Битно је да многи у Загребу прижељкују пропаст РС. Јер, свесни су да док је Српска снажна хрватске тежње да заокруже простор који је Загребу потребан да би компензовао свој геополитички хендикеп – нису ништа више од илузије! Зато је Хрватској приоритет слабљење Бање Луке и велика је грешка то што актуелни врх РС подржава стварање хрватског ентитета и стаје на страну Хрвата у њиховом сукобу са муслиманима.

Док Хрватска настоји да изграђује што боље односе са Сарајевом, те чак и исказује симпатије за његове амбиције да наметне централизацију БиХ, БХ Хрвати настоје да уз помоћ Срба ојачају позиције. Не треба ни сумњати да то раде у дослуху са Загребом. У питању је вишеслојна, лукава игра. Хрвати у Босни полако нестају иако се релативно добро држе у Западној Херцеговини, па њихов број у БиХ у целини, како се процењује, није већи од 10 одсто њене популације. Уз то, налазе се под снажним притиском муслимана да пристану на знатно редуковање права на вето на нивоу хрватско-муслиманског ентитета. Свему томе Хрвати покушавају да парирају не само пружајући отпор парцијалној централизацији (у оквирима хрватско-муслиманског ентитета) већ и офанзивно делују тј. тражећи ревизију Дејтона и стварање свог посебног ентитета. У вези са тим се ослањају на подршку актуелне власти РС, које као да недовољно увиђа да ако би БХ Хрвати истерали своје, и они би се окренули против Срба.

ТУЂА ПОСЛА За Хрвате је од стратешког значаја да придобију муслимане како би успоставили доминацију над БиХ. Тако је било у доба Аустроугарске, током постојања усташке квазидржаве, а ништа се суштински није променило ни до данас. Другачија је само форма, односно концепт појединих фаза, које треба да доведу до реализације хрватског стратешког циља. И тек у том смислу, само у једном раздобљу док не дефинишу односе са муслиманима на начин који задовољава њихове вишекомпонентне интересе, Хрвати су асиметрично (њихови политичари у БиХ) вољни да сарађују са Србима у РС, те да тако наметну своју вољу муслиманима док официјелна Хрватска ради са њима, и тако ствара темеље хрватско-муслиманске слоге против Срба у наредном периоду.

Хрватској одговара да се БиХ претвори у класичну федерацију три ентитета, а да она у целини буде економски и политички тесно повезана са Хрватском. Тако би БХ Хрвати добили више него што сада имају тј. свој ентитет и још снажније споне БиХ са Хрватском, а муслимани би имали компензацију у томе што би био ојачан централни ниво власти. Једино би били на губитку РС и Срби генерално, јер би западна српска држава изгубила део овлашћења и са тим спојену срж своје државности.

Када све то имамо у виду, требало би да буде јасно зашто РС не треба да подржава аспирације БХ Хрвата. Нек Хрвати и муслимани сами решавају своје спорове, а нама највише одговара да то траје и траје. Штавише, не смемо да занемаримо чињеницу да је баш сарадња са муслиманима од приоритетног значаја за Србе у БиХ, а с обзиром на нашу измешаност у Рашкој, Црној Гори, КиМ-у, и за стабилност читавог српског простора. Баријере између нас и муслиманима, уверен сам у то, много су мање него када се ради о Хрватима. Део њихових лидера има ирационалну жељу да доминирају над „Западним Балканом“, што нужно подразумева слабљење Срба где год је то могуће. Муслимани имају исте комплексе српског порекла као и Хрвати, али су од њих много слабији и мање претенциозни!

ДЕЈТОНСКО СИДРО Све у свему, најмудрије је да Бања Лука, чврсто стојећи на позицијама дејтонских принципа, муслиманима нуди аутентичан дијалог, како би без западног мешања и интрига Загреба, решавали међусобне проблеме. То што неки муслимански политичари пласирају хушкачке приче, не треба да нас револтира. Ако знамо шта хоћемо и сложни смо, док се држимо Дејотна нико нам ништа не може, и (са њихове стране неискрено) пактирање са Хрватима нам не треба. У контексту тога, штетно је када делује да смо ми страна која макар и посредно угрожава мировни аранжман из 1995. Баш то желе они који сањају о нестанку РС. Геополитичке околности су још увек такве да би она страдала кад би повела антидејтонску политику! Стога, наши владајући политичари у РС не би смели да ради стицања унутрашњополитичких поена или пословних рачуна са Хрватском, непотребно диже тензије или заговара контрапродуктивне опције ма које врсте.

Са будућношћу РС не смемо да се играмо због личних комбинација наших политичара или геополитичке незрелости. Тим пре што сада, када ће се Хрватска у наредних неколико година бавити својим дубинским интегрисањем у ЕУ, имамо прилику да из Београда и Бање Луке поведемо политику која би битно побољшала нашу позицију на преосталом екс-југословенском простору. У том смислу од огромног значаја су односи са муслиманима, који, не заборавимо то, у огромној већини имају исти етнички корен као и ми! И коначно, о свему реченом би морао озбиљније да размисли и званични Београд, те да односе са Загребом и Сарајевом активно, у координацији са Бањом Луком, гради узимајући у обзир интересе Српства у целини, уместо што хрватској страни препушта иницијативу.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *