Почетна / Свет / Милијарде за западне агенте

Милијарде за западне агенте

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Руски државни тужилац Јуриј Чајка саопштио је да је, за само пола године, за 2.226 руских невладиних организација из иностранства пребачено 30,8 милијарди рубаља, односно читава милијарда долара!

Док је пажња светске јавности прикована за дипломатски рат Москве и Вашингтона око судбине америчког „шпијуна покајника“ Едварда а, који већ месец дана обитава у транзитном простору међународног аеродрома „Шереметјево“, дотле се нешто мање видљиве хладноратовске битке две суперсиле воде на неколико паралелних праваца. Окончан је судски процес над преминулим адвокатом Сергејом Магнитским, чија је смрт била повод за америчке санкције Русији у оквиру такозваног Закона Магнитски Конгреса САД-а, децембра прошле године. Осуђен је и непосредни шеф и налогодавац Магнитског, британско-амерички бизнисмен Вилијем Браудер, кога су руски медији директно означили као шпијуна и опасног криминалца. Истовремено, генерални тужилац РФ Јуриј Чајка, говорећи пред Саветом Федерације, Горњим домом руског парламента, изнео је застрашујуће бројке о финансирању из иностранства „невладиних организација“ које делују у Русији и непосредно утичу на политичку сцену. Поменути процеси су дубоко међусобно повезани, а „случај “ само је врх леденог брега.

БРАУДЕРОВА ПРЕВАРА Тверски суд града Москве донео је, 12. јула, пресуду у случају Сергеја Магнитског, адвоката инвестиционог фонда „Хермитеџ капитал“, и шефа овог фонда Вилијема Браудера. Обојица су проглашени кривима за неплаћање пореза у износу од 520 милиона рубаља, али је кривично дело против Магнитског обустављено због смрти, док је моћни Браудер осуђен на девет година затвора. Браудер, британски бизнисмен са америчким коренима, један је од оснивача „Хермитеџа“, који је био међу највећим инвестиционим фондовима у Русији после пада социјализма. После мистериозне смрти другог оснивача, бразилско-либанско-јеврејског банкара Едмонда Сафре, 1999. године, Браудер наставља сам да ради, да би у наредних десетак година са овог света, под не мање сумњивим околностима, настрадали сви његови главни саучесници, укључујући и оног који је највише знао – Магнитског. Браудеров „успех“ може се објаснити чињеницом да је преко Магнитског, уз снажну подршку спољних центара, годинама неометано куповао акције великих руских државних корпорација – са списка оних чије власништво по закону не сме прелазити у руке странаца.

„Хермитеџ капитал“ је уложио укупно око 4,5 милијарди долара у акције руских мегакорпорација као што су „Газпром“, „Сургутњефтгаз“, „Сиданко“, „Трансњефт“, „Сбербанк“, РАО ЕЕС (руска електропривреда), а да при том порекло његовог новца није било јасно. Медији су спекулисали да су Браудер и Сафра, преко Сафрине швајцарске банке „Republic National Bank of New York“ и тадашњег заменика министра финансија (а каснијег премијера) Михаила Касјанова, 1998. преусмерили кредит ММФ-а Русији у износу од 4,7 милијарди долара и да тај новац никада није стигао до руског буџета. Директни докази за ове тврдње никада нису обелодањени, али је чињеница да је Браудер позицију мањинског акционара користио за уцењивање реалних власника, о чему постоје бројна документована сведочанства. Користећи се правом приступа привилегованим информацијама (посебно му је био занимљив „Газпром“), Браудер је указивао на наводну корупцију у овим предузећима, конфронтирајући се са власницима. Године 2007. започеле су истраге у „Хермитаџу“ у вези са избегавањем плаћања пореза (што је на суду и доказано), а 2008. ухапшен је главни „књиговођа“ Сергеј Магнитски, који је преминуо после годину дана у притвору.

[restrictedarea]

Истрага је показала да Магнитски није био адекватно лечен, али не и да је постојала завера у државном врху да се адвокат ликвидира, као што су тврдили Американци, уводећи санкције Русији. Браудер је неуморно лобирао да Конгрес САД-а усвоји „Закон Магнитског“, али, као и у случају „његових“ милијарди, остаје отворено питање – одакле том човеку толика моћ да највећа сила света свира по његовим нотама? Или ће бити да је, ипак, обрнуто. По окончању суђења у Москви, где му је у одсуству „разрезано“ девет година робије због утаје 130 милиона евра пореза, Браудер је преко лондонског „Фајненшел тајмса“ поручио да ће руски председник Владимир Путин бити упамћен „као први западни лидер у последњих хиљаду година који је осудио мртвог човека“!

Наравно да Браудер није мртав, већ је алудирао на свог бившег саборца Магнитског, против кога је кривично гоњење обустављено. То, међутим, није спречило западне коментаторе да оспу дрвље и камење по „Путиновој диктатури“. Осуђујући у наслову свог текста „Путинове стаљинистичке тенденције“, уредница канадског „Нешенел поста“ Араминта Вордсворт громко је најавила да ће западне владе сада још јаче да притисну Русију. Колико су ови коментари пуни мржње, најбоље се види из тога што се Вордсвортова, помињући руске „корумпиране званичнике“, тобож зачуђено пита – да ли уопште постоје они некорумпирани? Зато и не чуди што су бројни коментари читалаца на њен текст готово искључиво негативни, отворено је прозивајући за безочну антируску пропаганду. И Канађани су, очито, схватили, као и 55 одсто Американаца, који подржавају Сноудена против сопствене владе.

 

СНОУДЕН И ЉУДСКА ПРАВА Браудер – кога власти Велике Британије штите од домашаја руског правосуђа – и његови помагачи, на све начине користе смрт Магнитског како би надували кампању која има за циљ да, после Америке, и европске земље усвоје законе којима би неодређеном броју руских званичника био забрањен улаз у западне земље. Наравно, осим званичне листе од 18 руских чиновника, Закон садржи и „тајни списак“, са неодређеним бројем лица, па је јасно да се на њему може наћи било који грађанин Русије, укључујући и самог Путина. Или – пре свега Путина! Услов је да дотична особа „крши људска права“, по мишљењу западних креатора јавног мњења и политике. А како то на делу функционише, могло се видети и ових дана, када је амерички дисидент Едвард Сноуден одлучио да проговори на московском аеродрому. Осим руског Омбудсмана, окупила се и пробрана екипа „бораца за људска права“ у Русији, којима је власт дозволила да уђу у „собу тајни“ у транзитној зони и поразговарају са бившим шпијуном Централне обавештајне агенције (ЦИА) и Националне безбедносне агенције (НСА) САД-а. Занимљиво је било видети како ови „борци“ показују далеко мање ентузијазма за заштиту а, него што су га годинама исказивали, рецимо, када је била реч о чеченским сепаратистима или учесницима насилних антипутинских митинга.

Њихову мотивацију вероватно је најбоље протумачио главни тужилац Русије Јуриј Чајка, упозоривши да су у претходних двадесетак година у делатност НВО, које се према новом законодавству морају регистровати као инострани агенти, увлачени бројни високи функционери руске државе и политичких партија. Како је објаснио у свом говору пред руским сенаторима, током провера последњих месеци откривене су 22 невладине организације које директно потпадају под дејство новог Закона, али оне саме тај статус нису пријавиле, што је била њихова законска обавеза. Чајка је изнео податке Росфинмониторинга, према којима су за пола године – од новембра 2012. до априла 2013. године – за 2.226 руских НВО из иностранства пребачено 30,8 милијарди рубаља, односно читава милијарда долара!

Укупно су провере извршене над преко 1.000 оваквих организација, али оне нису обавезне да се пријаве као страни агенти уколико се не баве директно политичком делатношћу. „Знакови политичке делатности и документовано инострано финансирање у износу већем од шест милијарди рубаља у последње три године, утврђено је код 215 невладиних организација, од којих 22 директно потпадају под дејство Закона о иностраним агентима“, навео је Чајка и објаснио да западни агенти нови Закон изврдавају тако што се не баве директно политичким радом, већ за те сврхе плаћају физичка лица по уговорима о делу. Само у једној таквој организацији, „Голос“, која се бави посматрањем изборног процеса, пронађено је 39 оваквих уговора.

„Неке од ових организација, за новац из иностранства, припремају предлоге промена руских закона, пишу жалбе Уставном суду и покушавају да се максимално приближе материјалима који представљају државну тајну“, рекао је Чајка, објаснивши да се представници четири организације које су признате као инострани агенти налазе у саставу председничког савета за људска права. Александар Ципко, из Института економије Руске академије наука, каже да Јељциново наслеђе у овој области ни до данас није превазиђено: „Тужно је то. Али, требало би разумети да деведесетих година нисмо имали никаквог државног суверенитета. Помоћници Јељцина, нећу изговорити њихова имена, радили су за ове или оне америчке структуре. Они и сада тако раде, али више нису Јељцинови помоћници.“ Свакако да нису ни Путинови…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *