Почетна / Други пишу / Да ли је војска Босне и Херцеговине зрела за укидање?

Да ли је војска Босне и Херцеговине зрела за укидање?

Ратко Паић

С обзиром да се на карикатуру од војске, како је Додик назвао армију Босне и Херцеговине, троше стотине милиона евра које би могле бити сврсисходније употребљене за развој економије, поставља се питање – да ли је она напокон зрела за укидање?

Пре само неколико дана је председавајућа комисије за одбрану и безбедност Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изнела податак који додатно показује о каквој се заправо апсурдној структури ради. Она је саопштила да у војсци Босне и Херцеговине има више официра него самих војника, што у статистичком смислу значи да има више оних који командују, него оних који те команде извршавају, јер је навела да постоји око 5.000 официра, наспрам 4.000 војника.

Зато и није чудно што се председник Републике Српске већ неколико пута аргументовано заложио за укидање оружаних снага Босне и Херцеговине, а то је поткрепио између осталог чињеницом да су трошкови њеног постојања неоправдано велики, и они износе позамашних 300 милиона евра само за Српску, што је огромна цифра за сиромашну земљу, где се та средства, по његовим речима, могу употребити за социјалне и развојне сврхе.

Штавише, Додик је у ранијим иступима дословно рекао да је «садашња војска Босне и Херцеговине карикатура и служи само за слање војника у иностранство», а у вези њеног финансирања он је нагласио да оружане снаге БиХ коштају знатно више него што је било обећано од стране међународних саветника када је припремано обједињавање војске Федерације и Републике Српске.

Међутим, да не деле сви такво Додиково мишљење, показала је изјава америчког амбасадора крајем прошле године, у којој је изнео своје супротно мишљење, рекавши да оружане снаге поред учешћа у мировним операцијама широм света, служе и њеним грађанима. Али да такав став баш и није у складу са стварношћу, указао је председник Додик са оценом да тамошња војска не треба да учествује ни у спасавању у елементарним непогодама јер су се видели неуспеси тих операција и од тога није било никакве користи.

Подсетимо, после потписивања Дејтонског споразума, војске Републике Српске и Федерације су и даље наставиле да постоје све до 2005. године, када су укинуте под спољним притиском, а њихову улогу је преузела заједничка војска Босне и Херцеговине, на коју је од тада потрошено преко милијарду евра, а од те суме је Република Српска издвојила више од 300 милиона евра.

Када се све то узме у обзир, није нимало чудно што је Милорад Додик отворено изјавио да му је жао што постоје оружане снаге Босне и Херцеговине.

Другим речима, када се склопи мозаик, кога чине «карикатура од војске» у којој је више официра него војника, као и трошење стотина милиона евра на бескорисну структуру која уништава економију и спречава улагање у развојне пројекте, онда утолико логичније звучи једноставно питање – да ли је таква војна формација икоме потребна и зашто? Наравно, осим политичких разлога, не постоји сувисло оправдање за одржавање војске која за становнике Босне и Херцеговине значи искључиво финансијски терет, и како су приметили посматрачи, представља једино симбол унитаризације земље.

Глас Русије

Један коментар

  1. Izgleda da ,kada je u pitanju Milorad Dodik,javnost i mediji (pogotovo u Srbiji) više vole da se bave jednim putem nego hiljadama stramputica „grobara Republike Srpske“.
    Očajnički potezi da velikosrbovanjem(iako to nikad nije bio ,što pokazuje činjenica da je tokom cjelog rata umjesto puške, i odbrane Srpske,branio „ronhil“ koridor iz Hrvatske),zapaljivom nacionalnom retorikom,praznim jezičkim kanonadama prema Sarajevu,tobožnjim sapatništvom sa Srbima sa Kosova(iako kod Asanža postoji tonski zapis gdje Dodik,još prije nekoliko godina,tj. medju prvim političkim personama sa ove i one strane Drine,engleskom ambasadoru daje riječ da će priznati nezavisnost Kosova,bez obzira na stav Srbije)te „ubijanjem) muva na političkim flekama već davno odlepršalih visokih predstavnika ,koji BiH ovakvu sklopiše i gle čuda sa Dodikom i ostalom politićko-partijsko-kumovskom BH bulumentom, opljačkaše,ojadiše,demoralisaše.Kurvom je nazvaše a ne rekoše ko joj bijahu makroi.
    Lik i djelo Milorada Dodika još piju vode samo u Republici Laktašima,kod nepismenih i penzionera te kod stranačkih „pasa“ koji umjesto da recimo naplaćuju vodu drže doktorske katedre.
    Srpska (djelom i Federacija BH) jedina danas nema dima ni iz jednog fabričkog dimnjaka,ni jedna privatizacija nije uspjela,više je nezaposlenih od zaposlenih,prosječne penzije su 120 evra i nisu povećavane tri godine.Gradjevinska mafija na čelu sa Dodikom kupuje atraktivne lokacije budzašto,otima privatnu zemlju.Konkurs za posao ide ovim redoslijedom:članstvo u SNSD-;prijateljstvo(kumstvo) sa laktaškim vezirom,njegovim agama i begovima,vrbovanje budućih glasača…(U mojoj,novinarskoj profesiji,preko pedeset posto novinara su srednjoškolci još 40% iz drugih struka, iako trenutno na birou rada samo u Banja Luci ima preko 200 žurnalista).
    Elem,pravda i sud „ćorava kutija“,kultura,sport u isključivoj nadležnosti vlastodršca.Po svim anketama najčitanije su knjige o „velikom vodji“ tipa :“Kako je Dodik čuvao i sačuvao RS“,“Iza Amerike i Britanije stoji vojska,iza Dodika narod“…Vjerska pitanja se riješavaju isključivo na relaciji Dodik-vladika Grigorije.Na čelu boračke,sindikata,elektroprivrede,šumarstva,svega što donosi novac,ljudi njemu odani do besvjesti.Mediji,pamfleti Vodje i Partije u99 odsto slučajeva.
    Šta valja?Pa ne
    vrijedi ništa.Sve je srozano,uništeno,potkupljeno, strašivo,nervozno,gladno.
    Republika Srpska nije samo ekonomski propala.Izgubila je osmjeh,ponos, a predsjednik i tridesetak njegovih mafioza,pansofa,kriminalaca i lopova narodni šinjel od sto rupa krpe jednom zakrpom iako je i ona,normalnom, već odavno providna.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *