Реаговање

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВИШИ СУД
У БЕОГРАДУ 4-ПЗ бр. 167/12
Дана: 20.фебруара 2013.године
Б е о г р а д
Ул. Тимочка бр.15

У ИМЕ НАРОДА

ВИШИ СУД У БЕОГРАДУ, судија Јелена Килибарда, као судија појединац, у правној ствари тужиоца Бранислава Јовића из Београда, ул. Мирјевски булевар бр. 14, чији је пуномоћник адв. Велимир Чворо из Београда, Булевар Краља Александра бр. 127, против туженог Милорада Вучелића-директора, главног и одговорног уредника листа „Печат” из Београда, ул. Дипломатска колонија бр. 6, ради објављивања одговора, ван рочишта, дана 20.02.2013. године, донео је следећу

ПРЕСУДУ ЗБОГ ПРОПУШТАЊА

I УСВАЈА СЕ тужбени захтев тужиоца, па се обавезује главни и одговорни уредник листа „Печат”, Милорад Вучелић из Београда, ул. Дипломатска колонија бр. 6, да у наредном броју по пријему пресуде, у рубрици „Реаговање”, на страници у оквиру које се објављује рубрика „Реаговање”, објави одговор тужиоца Бранислава Јовића, из Београда, ул. Мирјевски булевар бр. 14, а који у интегралном облику гласи:

„Поштовани господине Вучелићу, у вашем часопису број 230, од 17.08.2012. године, у тексту са наднасловом „Реаговање”, објављено је „реаговање Александра Ђаје…” на мој текст из броја 229. Због поновљених увредљивих инсинуација на мој рачун, а којима је супротставио своје (ауто)биографске домете, молим да, сагласно члановима 47, 56 и 57 Закона о јавном информисању објавите у виду одговора, а зарад истине, и моје реаговање, али овога пута заиста интегрално (сагласно Закону). Захваљујем на разумевању.

Богу хвала, овога пута су спасени „линча” Александра Ђаје (Аце Ђ), бар репрезентативни синдикати Позоришта на Теразијама (П на Т). Послушао ме је и мануо се синдиката, док са мном може и даље да се дописује, мада без моје жеље. Па како му се „заломи”. Очито је, бар за сада, да шансу не жели да испусти, добацујући ми шлагворте. Поштоваћу и редослед који је успоставио у „Реаговању”, куражно се потписујући као „драматург ПНТ”.

УБЛАЖЕНА ОДБРАНА

Аца Ђ је намеран „да заштити институцију ПНТ-а, и његовог садашњег директора”, али и наводи да је директор „потпуно на располагању оснивачу, скупштини града Београда”! Па зар директор није обавезан да у сваком тренутку (ваљда и као протеклих 12 година, три мандата), чак и „ако му се неће”, буде оснивачу „потпуно на располагању”? Аца Ђ очито у томе не види contradictio in adiecto, напињући ce да директора заштити од „извода најрођенијег” (оснивача). Али му тешко пада, као и директору, да помиње конкретне чињенице о финансијским и иним „акробацијама”. Само општа места, уз пароле. Наравно, сада је одговорност и на оснивачу, јер је званично упознат са збивањима у П на Т. Аци Ђ се привиђају (драматуршка машта, ваљда) „рецидиви бољшевизма…” и сличне неваљалштине, па је „опљунуо” синдикате и Ђиласа. Добро, успут и мене. Аман бре, јесу ли тачне чињенице (можда нису?), а потпуно је неважно да ли су „бољшевичке” или „демократске”. Мада, приметио бих, овога пута је Аца Ђ опрезнији у одбрани „лика и дела” Михаила Вукобратовића. Изгледа да напредује…

МИЗЕРИЈА, АЛИ ЧИЈА?

У вези мог „мизерног броја радних сати”, како то „извештава” Аца Ђ, (поново) молим да „Печат” објави и копију дописа секретара хора П на Т (још из фербуара о.г.), где стоји да после мојих захтева за учешће у новим представама, следи игнорисање од стране одговорних у кући. Наравно, да би после Аца Ђ and со., могли у истог да упиру прстићима као у нерадника. Ето, и тиме се служе! Шта ћу, морам још и о себи да пишем. To захтева Аца Ђ, a то се не одбија. Пита он „о каквој је дипломи (мојом) реч”? Реч је о дипломи (звању) правника, шестом степену образовања, или ти првом степену Правног факултета. Да би се та диплома стекла, ваљало је положити и поједине испите из треће и четврте године, међу осталима и кривично право чију примену воли да „чачка” Аца Ђ ако, до сада, њему и блиском му директору, нисам доказао „познаније права”, трудићу се, и на даље, да их не разочарам. Тера ме Аца Ђ да умарам читаоце „Печата” са својим „поливалентним” (уметничким, новинарским или пословним искуствима) из протеклих деценија. Па ето, рецимо, захваљујући музици обиђох пола света. Још у младости сам написао музику за шест позоришних представа, а као аутор и извођач био учесник десетак музичких фестивала. У фонотеци радио Београда Аца Ђ може, ако га пусте, да преслуша преко двадесет мојих трајних снимака. Да помогнем и драгоцено искуство (а тек задовољство!) везано за осам, о свом трошку, одгледаних мјузикала на Бродвеју и у Лондону. За П на Т би било боље да тиме може (на свом, „ћуј ба…”, сајту) да се похвали Aцa Ђ „драматург П на Т”. Е, ал не може. Ипак, има он своје „раритете”…

СКУПОЦЕНИ АЦА Ђ

Ацу Ђ можете „срести” у Систематизацији и Прегледу броја запослених… П на Т, са коефицијентом 17,8, што је у динарима преко 50.000,00 месечно (нето), a са доприносима од 63% (бруто износ) 80-90.000,00. На сцени, као „драматург ПНТ”-јок. Осим-једном. Наиме, прочитавши „признање” Аце Ђ да је 16 година са нама, другари из синдиката, тиме пријатно изненађени, прелистали су алманах, штампан 2009. поводом 60. година П на Т. Труд је награђен, па је Аца Ђ откривен у комедији Живот Јевремов, уз коју пише да је баш он аутор. Пошто се посумњало да је за 16 година у ПНТ, значи за 192 плате, само то (у)радио књига је изнова прочешљана…Али, авај, без резултата!
Динарски изражено Аца Ђ је град Београ (доприносима се преко буџета Скупштине града финансирају јавне установе културе), у периоду 1996.-2012. године коштао 192 пута 85.000,00 динара (параметар је садашња бруто цена његовог месечног прегалаштва) укупно преко 16.000.000,00 динара (по актуелном курсу 140.000,00 евра)! „Шта рећи, а не заплакати?”. Могуће је да се ни у уредништву „Печата” не зна какав им драгуљ чучи (?) међу сарадницима. За скроман хонорар, а уз лепу платицу, он расипа таленат пишући о синдикатима и директору (свог) ПНТ. И кад сам већ помислио да је ово довољна илустрација 140.000,00 евра (по Београђане) вредног Аце Ђ, саопштен ми је још важнији податак, наравно, њему у прилог. Једва сам пристао да поверујем, па ћу то сазнање, као ексклузиву (и без хонорара) несебично да поделим са читаоцима „Печата”.

ГИНИСОВАЦ АЦА Ђ

Наиме, већ поменута комедија Живот Јевремов (премијера беше 21.06.2006. године) надареног „драматурга” ПНТ Аце Ђ, која је његов једини драматуршки допринос током 16 година на Теразијама, одиграна је чак 7 пута! Значи, сваки пут када се дизала завеса том ремек-(не)делу, Београђани су били „олакшани” за (140.000,00:7) 20.000,00 евра! (Пре)скупо? Наравно, не! Јер је у питању, без дилеме громада српске драматургије. А када нешто вреди, мора и да кошта. Познато је и да 7 важи као „срећан број”. Истине ради…, у позориштима се седмица, приликом бројања извођења неке представе, доживљава као дебакл!! Јер премијера се спрема бар месец-два: читаће, сценске, генералне, пробе костима, сценографија итд. A то све кошта… На крају-7 извођења. Лудо, а? И то је верујем ретка слика позоришта у Србији, Београду. Ипак, после таквог искуства извучен је наук, па се сада на Теразијама играју само музичке представе. Изгледа да је Аца Ђ, „драматург ПНТ”, „одлучио” од драмских представленија најдражег директора, који је остао у паници да му талентовани аутор не „ували” још неку „комедију”.
За мало да „преминем од факта”, а да сам у „реаговању” Аце Ђ прочитао и крунски аргумент о његовом радном-драматуршком доприносу П на Т: „…Од 1996. године провео сам сваки дан на послу прописано Законом…”. Моли читаоце да уз мало напора „и више маште”, замисле уметника (из драме, балета, хора, оркестра) који радне сате уредно „одблеји” у некој од канцеларија свог позоришта, па на питање: ,.Шта радиш ту, бре?”, одговори: „Па, проводим пуно радно време, прописано Законом.” Е, то је (ауто)портрет Аце Ђ „драматурга ПНТ”. Чему он у ПНТ, знају драги Бог (евентуално) и директор (вероватно). Али се зато Аца Ђ заветовао у „Печату” (,,…У овом случају зарез неће проћи!”) даће свог директора (од)бранити од „бољшевизма”, синдиката и Ђиласа. Па чак и од мене. Неки од милион незапослених Срба би, уместо страсног писанија и живот дали за таквог (парама Београда) дарежљивог „дишу”.

ЕПИЛОГ?

Понављам се упитним епилогом, јер Аип Ђ може да извуче још неког „кеца из рукава” Изгледа да сам га збунио, па је заборавио да ипак мени (Јовићу), а не Ђаји приличи надимак Јова, као и „имењаку” из Латинске сентенције „quod licet lovi, non licet bovi” стога je Аца Ђ логично позициониран, на преостало часно место у „целини изреке”. Хвала му и за „кумство” (браца Ј). Посебно ми импонује оно велико Ј!

Бранислав Јовић”

II ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износ од 18.100,00 динара, у року од 8 дана од дана пријема писменог отправка пресуде, под претњом извршења.