Четрнаест година од НАТО агресије

У недељу 24. марта ове године навршава се четрнаест година од почетка НАТО бомбардовања наше земље. НАТО је 24. марта 1999. године у 20 часова и 45 минута почео ваздушне нападе на војне циљеве у Савезној Републици Југославији, да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Погинуо је 1.031 припадник војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестали.
Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.
Одлука о агресији на тадашњу СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Напади су суспендовани 10. јуна, после потписивања војнотехничког споразума о повлачењу Југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савету безбедности је усвојена Резолуција 1244, по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а. Са војском и полицијом у Србију је избегло више од 200.000 косметских Срба и других неалбанаца.