Почетна / Регион / Словеначка ЕУ мизерија „за опште добро“

Словеначка ЕУ мизерија „за опште добро“

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Како се словеначки сан о ЕУ рају претворио у ноћну мору у којој, уместо благостања, расту само бројке незапослених и осиромашених, гомилају се државни дугови, а школе постају неформалне јавне кухиње

Када је Словенија 1. маја 2004. тријумфално ушла у Европску унију, а убрзо потом, уласком у шенгенску зону, „срушила“ границе према свим суседним државама изузев Хрватске, домаћа јавност била је на врхунцу ЕУфорије. Политичка елита је истицала да је држава за свега 13 година успела да постигне све националне циљеве, да подигне просечне плате за неколико пута и свим грађанима омогући слободу путовања и релативно благостање. Није трајало дуго. Већ крајем 2007. сан се претворио у јаву. Док је у суседној Аустрији стопа незапослености и даље остала ниска, око 4,5 одсто, у Словенији се попела на 12 одсто. И ту није крај, јер економисти и аналитичари најављују још више отпуштања, још више беде.
Бројна, некада парадна словеначка предузећа, пропала су преко ноћи. Хиљаде људи је остало на улици, без шанси да нађе нови посао. Словеначки електронски медији су у уторак, 29. јануара, анализирали вест да је и некада „најбољи комшија“ и национална узданица – „Меркатор“ – постао губитник. Лоше пословање у прошлој години објашњено је, између осталог, пословањем у Србији. Нарочито је страдао некада просперитетни, индустријски Марибор. Од индустрије није остало много, фабрике су затваране једна за другом, неке су прелазиле од једног сумњивог власника у руке другог и тако све до стечаја, а војска гладних и незапослених потражила је посао преко границе; неки су имали срећу, па се свакодневно возе у педесетак километара удаљене хале у близини Граца, где за газду надниче за кору хлеба. О правима радника се више не говори ни поводом 1. маја, јер словеначка политика тај празник, јасно, сад обележава подсећањем на датум уласка у ЕУ. Али ни моћна пропаганда не може сакрити оно што је видљиво на сваком кораку, јер вести локалних медија откривају да се идеја о ЕУ, као гаранту бољег живота, распрсла као мехурић од сапунице.
Намеће се питање како, онда, први потпредседник српске владе Александар Вучић, док словеначка економија грца у агонији, тврди да је Србији идеал да се економски приближи Хрватској и Словенији? Зар су лидери српске политике толико необавештени? Европски медији већ дуже време коментаришу колапс Словеније, која се бори да избегне банкрот и грчки сценарио. Аналитичари о Словенији већ дуго не пишу као о најперспективнијем ЕУ ђаку, већ у Словенији препознају једног од „најтежих ЕУ болесника“. И то је Србији – циљ?

[restrictedarea]

ДУГОВИ И ОТКАЗИ Словенија се у трогодишњем периоду претходне (Пахорове) владе задужила за 7,7 милијарди долара, што је тек нешто мање од своте за коју су се задужиле три раније словеначке владе (8,126 милијарди долара), па сваки Словенац данас дугује већ осам својих плата. Почела су масовна отпуштања. Од 48.000 незапослених крајем 2008, број је нарастао на преко 115.000. „Меркатор“ је 30. јануара најавио отпуштање 800 до хиљаду радника. Од 2011. до данас је број људи који су живели испод прага сиромаштва порастао са 254 хиљада, на актуелних 386 хиљада, односно 20 одсто становништва. Плате у јавном сектору смањене су за пет одсто, смањени су и дечји додаци и социјални додаци за пензионере. Али експерти из ЕУ тврде да је све то недовољно и да би требало, ради „бољег сутра“ и „општег добра“, још драстичније смањити „потрошњу“ у здравству и школству.
Нижи доходак по становнику у ЕУ, у односу на Словенију, имају још само четири државе. Словенија је тако постала неславан рекордер у још једној дисциплини – постала је држава у којој сиромаштво, како упозоравају експерти, расте најбрже од свих држава у Унији. То се види на сваком кораку. У медијима су учестале репортаже о ђацима који свако јутро седну у школске клупе гладни, јер родитељи немају шта да им дају ни за вечеру, ни за доручак. После твита једне од виђенијих чланица СДС-а премијера Јанеза Јанше, да такве лажљиве извештаје протурају „левичарски“ медији, лавина огорчења је присилила владу да 29. јануара објави уредбу према којој ће 46 хиљада малишана ујутро у школама добијати бесплатне оброке, а чак 15 хиљада и бесплатан ручак. Тако је школама додељена улога неформалних „јавних кухиња“, док Црвени крст и „Каритас“ (католичка хуманитарна организација) апелују на грађанство да покаже солидарност, јер им је у складиштима понестало основних животних намирница које свакодневно деле онима који немају шта да ставе у свој тањир.

ХЛАЂЕЊЕ ПРЕМА ЕУ Све то су разлози што се у Словенији драстично „охладило“ расположење према ЕУ; само у последњој години се осуло за седам поена. У Словенији смо последњих месеци сведоци (за већину до сада) непојмљивих ствари – полиција је почела да употребљава водене топове, псе, коње, хеликоптере и сузавац против демонстраната, који су се организовали преко „Фејсбука“ и окупирали преко 20 словеначких градова, отерали са положаја корумпираног градоначелника Марибора и жестоко продрмали словеначку владу, која се после оптужби Комисије за борбу против корупције на рачун премијера Јанеза Јанше – нашла у потпуном колапсу.
Од дојучерашње ЕУтопије, која се чинила надохват руке – о високом степену грађанских слобода и добром стандарду живота унутар ЕУ – није остало много. Готово ништа. „Јефтини европски кредити“ заправо су припомогли, како се изразио економиста Игор Мастен, да се и у Словенији успостави „зомбијевски банкарски систем“ у који се сваке године упумпава по неколико стотина милиона евра, па се новцем пореских обвезника не спасава ојађена раја, већ банке којима прети пропаст јер су мешетариле у клинчу са тајкунима, тако да им је берзанске куле од карата срушила глобална криза.
А влада измишља нове и нове намете на доходак, имовину, све како би закрпила рупу у буџету. Све то представља све теже оптерећење за породични буџет; за око 40 одсто фамилија режијски трошкови (струја, вода, заједнички трошкови…) представљају велико оптерећење, док је ове године 12 одсто њих закаснило и са отплатом рата за кредите. Многи признају да би били у озбиљном проблему уколико би се суочили са изненадним трошком од 600 евра. Све су бројније породице у којима нема ниједног храниоца јер су без посла остала оба родитеља. Нова „пензијска реформа“ произвела је нових 100.000 потенцијалних сиромаха; многи пензионери присиљени су да напусте домове за старе зато што њихове пензије више нису дорасле све вишим трошковима смештаја, а уочено је и да све више родитеља по школама деци одјављује оброке које би требало платити.
Да је беда узела маха, јавност је обавештена из прве руке – четрнаестогодишњи Себастијан из Љубљане је за радио „Вал 202“ описао стање у својој породици: „Мама и ја страшно пазимо да, кад једемо, два млађа брата добију довољно хране јер још расту, а ја током дана пијем много воде како не бих осетио да сам гладан. А онда дође вече и са мамом идемо на спавање гладни, па онда причамо о школи или о нечему другом, како бисмо се заварали и разговором успавали.“ То је само једно од сведочења за какво су многи приликом уласка у ЕУ веровали да их никада неће чути у „богатој ЕУ“. Али ни у Унији више не цветају руже, што показују и подаци о „тешко материјално ускраћеним“ грађанима. У Бугарској је таквих 43,6 одсто, у Летонији 30,9, у Румунији 29,4 одсто, у Мађарској 23,1, а у Грчкој 15,2 одсто.
Можда најбољи показатељ чињенице да у ЕУ више не теку мед и млеко, и колико економски успех државе не зависи од (обећаног) чланства у ЕУ, показује најновије истраживање „индекса беде“, које је израдила агенција „Блумберг“. Ради се о процени која представља прост збир стопе незапослености и стопе инфлације. Ако се било који од та два индикатора (или оба у исто време) повећају, онда „misery“ (јад и беда) грађана – расте. Већа незапосленост и све виша инфлација погоршавају економско и друштвено стање у свакој земљи. Поред повећања инфлације и незапослености, индекс се погоршава и када дугорочна каматна стопа (добар индикатор будуће инфлације) порасте, те ако је економски раст испод дугогодишњег просека. Овај индекс, дакле, на једноставан начин одговара на два основна питања сваког за рад спремног човека: „Да ли могу да рачунам на посао?“ и „Колико ће то што зарадим, заиста бити вредно?“
Одговор на та два питања грађанима ЕУ задаје све више проблема, јер је „индекс беде“ и у ЕУ прошле године достигао рекордну висину од преко 14 одсто. Још гори су подаци за поједине чланице, као и будуће чланице ЕУ. Неумољиве бројке показују да је управо једна од чланица ЕУ – Шпанија – данас „најбеднија“ држава на свету, са највећим индексом од око 30 одсто. Прва пратиља шпанског „јада и беде“ је будућа ЕУ чланица – Хрватска.
Према „Блумберговом“ истраживању, управо се Хрватска нашла на другом месту светске ранг-листе беде. И то у моменту када се припрема за величанствени улазак у „ЕУ клуб“.
Да је нешто труло у „будућој ЕУ федерацији“ приметили су и на интернет порталу „Zerohedge“, који је први пренео шокантну Блумбергову вест о лошим прогнозама за Хрватску. „Хрватска, која ће се у јулу придружити ЕУ, а с обзиром на то како њен раст успорава, морала би до 2017. имати однос дуга и бруто друштвеног производа од око 63 одсто, у поређењу са 29,3 одсто у 2008. Та држава има једну од најнижих удела партиципације радника, од око 50 одсто. Другим речима
– шпанска позиција биће ускоро у другом плану, јер ће ЕУ учинити оно у чему је заиста добра: прошириће јад и беду, за ‚опште добро‘.“

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. a vrh SNS, kao da nije informisan o ‘kretanjima’ u EU ?! Moze da se razume ‘zauzetost’ ali se neobavestenost, poput poznanja prava, ne moze opravdavati ?!




    0



    0
  2. Ово је прелеп чланак о нашој будућности. „Европа здај“ зар не?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *