Почетна / Регион / Дође Казалиште и – сви усташе!

Дође Казалиште и – сви усташе!

Пише Миодраг Зарковић

Упркос жестокој конкуренцији у виду прошлогодишњих концерата Дина Мерлина, предстојећи наступ „Прљавог казалишта“ у Београду ипак је највећи српски пораз у вајној „културној размени“ успостављеној на некадашњим југословенским просторима

Смака света можда и неће бити 21. децембра, али ће се смак Србије уредно наставити следећег дана, у суботу, 22. децембра, београдским концертом загребачког рок састава „Прљаво казалиште“, тј. несвакидашњом националном увредом и срамотом какву ни свезнајући мајански календар никако не би могао да предвиди, још мање растумачи. Тај концерт, наиме, неће бити тек још један од небројених наступа којекаквих хрватских „уметника“, који су здушно и на сав глас мрзели Србе све док се нису сетили да могу да зарађују на Србима. Биће то звучни тријумф геноцидне политике покојног хрватског председника Фрањa Туђмана, чији је својевремени долазак на власт умногоме помогло управо „Прљаво казалиште“ својом најчувенијом песмом „Ружа хрватска“.
Реч је о песми која је данас, у доба вештачке владавине политичке коректности, првенствено позната под називом „Мојој мајци“, док се овај други наслов наводи тек у загради. Када је, међутим, позних осамдесетих и настала, та песма је у целој СФРЈ била знана као „Ружа хрватска“, што јој је име проистекло из контроверзног стиха захваљујући којем је „Прљаво казалиште“ успело да готово преко ноћи постане један од омиљенијих музичких састава у Хрватској, ако не и најомиљенији.
Ове суботе ће се та песма, незванична химна неоусташког покрета који се „лијепом њиховом“ закотрљао пре четврт века – а 1995. исходовао протеривањем највећег дела преосталог српског становништва – заорити „Београдском ареном“. Другачије и не може у држави Србији, у којој се отворено гази Устав, али се зато мора беспоговорно поштовати нешто што се зове „сет листа“ (списак песама).

ВРЕЛИ ХОУРИН СТИХ Када је „Радио-телевизија Војводине“ пре недељу дана упитала Јасенка Хоуру, вођу „Прљавог казалишта“, да ли ће на београдском концерту извести и „Ружу хрватску“, Хоура је одговорио потврдно:
„Сет листа је сет листа, концерт је постављен. Не знам зашто је она јадна (песма) толико упитна“, пренела је агенција „Бета“ Хоурину изјаву.
Хоури се данас може да „не зна“ шта је спорно у тој нумери. За протеклих двадесет и кусур година до танчина је увежбао да се прави блесав сваки пут када се поведе прича о његовој најпознатијој песми. Када ју је, међутим, састављао, сва је прилика да је савршено добро знао какве ће све духове узнемирити у тада већ једва држећој Брозовој Југославији. „Ружа хрватска“ објављена је 1988. на албуму „Зауставите земљу“, са којег је била и једини истински хит – искључиво у Хрватској, додуше. У осталим крајевима заједничке државе је махом игнорисана, али је у Хрватској дочекана са нескривеном еуфоријом, произашлом из романтичарски обојених лажи о каквој хрватској угрожености и спутаности у СФРЈ. Хоурин текст, у којем се извесној женској особи обраћа као „задњој ружи хрватској“, Хрвати су дочекали као вајно знамење отпора „комунистичкој диктатури“ и „београдским стегама“, под којима је њихов национални идентитет био наводно прогањан.
Као што су данас склони томе да тврде да је Хашки трибунал прогањао њих, Хрвати су тако и пре две и по деценије веровали да је у Југославији најугроженије било њихово „домољубље“. Иако су по југословенским затворима, од Голог отока па надаље, углавном завршавали српски родољуби, а само Србија добила уставни „поклон“ у виду две покрајине са чудовишно широком аутономијом, Хрвати су били масовно убеђени у то да је СФРЈ утемељена на њиховој подређености. У ту и такву атмосферу, Хоурин стих о „задњој ружи хрватској“ упао је као поручен за пресудно подгревање неоусташтва.
Хоура је, иначе, од почетка одбијао да изричито призна да је спорна песма подстакнута национализмом. Када би га ко од новинара упитао ко је „задња ружа хрватска“, одговарао је да је песма посвећена његовој покојној мајци. Загребачка чаршија је, наравно, имала сасвим другачије виђење, по којем су Хоурини стихови у ствари величали Савку Дапчевић-Кучар, политичарку упамћену по једној од водећих улога у „Хрватском прољећу“, националистичком покрету који је још седамдесетих покушао да Хрватску удаљи из Југославије. Савка Дапчевић
-Кучар се касних осамдесетих враћала на политичку сцену, после скоро дводеценијског држања по страни, а као једина жена међу истакнутијим хрватским националистима комунистичког паковања, била је негде и најлогичнији избор за неименовану јунакињу Хоурине песме.

 

ДВА ХИТИЋА У чију год славу да је песма заиста написана, две чињенице су сасвим неспорне.
Под један, текст је написан у јасно националном тону, видљивом управо у стиху о „задњој ружи хрватској“. Чак и да поверујемо Хоури да се тиме обраћа покојној мајци, не може се пренебрегнути изразити национални набој у том обраћању. Пошто је и ономад, као и данас, Хоура избегавао да призна тај национални набој, цело замешатељство поприма и националистичку боју.
Под два, највећу корист од песме имао је Фрањо Туђман, са својом Хрватском демократском заједницом, основаном јуна 1989, таман на време да следеће године освоји власт на првим вишестраначким изборима у Хрватској. Као перјаница пробуђеног усташтва (ако је исто икада па спавало!), ХДЗ је у то доба организовао митинге и трибине широм Хрватске, а на многим од тих скупова је управо „Ружа хрватска“ била главна музичка подлога пуштана са разгласа. Телевизијски извештаји са сличних догађаја често су приказивали како окупљена маса просто пада у транс када зачује песму „Прљавог казалишта“, тако да је „Ружа хрватска“ постала нека врста незваничне химне хрватског национализма окупљеног око Туђмана.
Било је касније много оштријих, отровнијих, дрскијих песама хрватске музичке сцене (чак и пре Томпсона), али је Хоурином делу припала „част“ да повуче ногу.
Када се сагледају те две чињенице, Хоурино некадашње и данашње „незнање“ делује још отужније и неуверљивије, нарочито ако се има у виду и каснији опус „Прљавог казалишта“, са наглашено присутним националистичким темама (највидљивијим на албуму „Лупи петама…“ из 1993. године, са песмама „Лупи петама, реци ево све за Хрватску“ и „Пет дана ратујем, суботом се заљубим“, као и на албуму „Мој дом је Хрватска“ из 2005. године). Е сад, тај њихов каснији опус јесте чињеница за себе, али у необичном смислу: на прсте једне руке могу се у Србији избројати сви који су упознати са делима „Прљавог казалишта“ од спорног албума „Зауставите земљу“, па надаље. Два хитића „Казалишта“ врте се по овдашњим радио станицама, клубовима и журкама – „Црно-бијели свијет“ и „Ми плешемо“ – али ти хитићи потичу из најранијих дана овог састава, из доба када је тадашњу Југославију тресла грозница слична холивудској у Америци, тј. када је све што је хватало гитару или хармонику у руке стицало некакву славу и умишљало да је значајно. Чак и у таквој клими, погодној за раст музичких сујета, „Прљаво казалиште“ једва се очитавало на радарима љубитеља рокенрола, и то преко поменуте две песме, да би после „Руже хрватске“ њихова иначе слаба популарност у Србији практично замрла, насупрот „лијепој њиховој“ где су се тек на крилима национализма докопали прве рокенрол лиге (до тада су у Загребу сматрани „провинцијским бендом“).
ГОРЕ ОД МЕРЛИНА У рекламама за предстојећи концерт истиче се да ће то бити први наступ „Казалишта“ у Београду после пуних 26 година, што такође говори да овај бенд никада у Србији није имао ни бројну, ни верну публику. Тешко да су за тих 26 година икоме у Србији недостајали. Чак и у српској престоници, чији је један слој – онај набеђени малограђански – већ деценијама наклоњен сваком облику хрватштине, „Казалиште“ ужива сасвим занемарљиву популарност, која се поново своди на поменуте, њихове најпознатије две песме. Зато се са великом дозом сигурности може закључити да побуде за организовање концерта „Казалишта“ у највећој дворани на Балкану не само да нису културне, већ ни пословне природе.
У друштвеном и политичком смислу, многи аспекти вајне „културне размене“ између некадашњих југословенских република представљају својеврсно изругивање српском националном поносу. Назови уметници попут Терезе Кесовије, „Психомодопопа“, „Магазина“ или Дина Мерлина, када су у Србији једва се суздржавају да отворено не псују по нашој држави и народу, док се по повратку кућама извињавају својим земљацима што су уопште залазили са ове стране Дрине. У моралном смислу, према томе, наступи таквих „уметника“ ничим се не могу правдати. Али, са економске стране није баш сасвим неразумљиво то што их овдашњи менаџери довлаче. С обзиром на својствену лакомисленост српског тржишта, сви набројани музичари имају овде публику. Неки су слушани због непрекинуте, живахне делатности („Магазин“, Дино Мерлин…), а неки у име старе славе (Кесовија, „Психомодопоп“…), али да су слушани – нажалост, јесу.
Са „Прљавим казалиштем“, међутим, ни то није случај. Тешко да ико у Србији зна за још неку песму „Казалишта“, поред она два поменута хитића стара тридесетак година. Прошлогодишњи концерти Дина Мерлина у „Београдској арени“ јесу били срамотна мера српског суноврата, али се не може порећи да Мерлин редовно избацује материјал који прија његовој публици и да такве публике има у Србији. „Прљаво казалиште“ не може ни приближно да се подичи таквим упориштем у Србији, па зато и није случајно што се, уочи њиховог београдског концерта, расправља искључиво о „Ружи хрватској“ и о томе да ли ће она бити изведена том приликом или неће.

ПРЕТЕЧА ТОМПСОНА?! Пошто је Јасенко Хоура објаснио да ће спорна песма ипак бити део концертног репертоара, тј. Њеног величанства „сет листе“, сасвим је извесно да ће се у суботу „Београдском ареном“ орити песма која је издашно помогла уздизање усташтва, песма која се оправдано сматра претечом нескривено усташког опуса Марка Перковића Томпсона. (Иначе се, по српским интернет пространствима, управо Томпсон иронично најављује као следећи „велики“ музички гост Београда из Хрватске; мада, како је кренуло, ко зна да ли ће та иронија на крају прерасти у ненамерно, а злокобно пророчанство?!) Незахвално је предвиђати колико ће гледалаца присуствовати концерту и здушно учествовати у том невешто прикривеном изливу хрватског национализма – организатор концерта, „Београдска културна мрежа“, саопштава да је занимање велико и да продаја карата иде одлично, али од организатора се другачија изјава и не очекује; уосталом, поред оволиких кроатофила на српској јавној сцени, који ће несумњиво искористити прилику да се још једном препоруче Хрватској као верни пријатељи, сва је прилика да трибине „Арене“ неће бити празне. Још је извесније да ће хрватска националистичка клика широм раширених руку дочекати снимке са концерта, користећи их као нови повод за већ устаљено испољавање тријумфализма над пониженом Србијом. Неоусташки призвук ће зато бити не само неизбежан, већ и надмоћан у одјецима са концерта, а можда и на самом концерту – што је, могуће, и била права намера онога коме је пало на памет да у Србију доводи рок састав који је малтене означио почетак „сезоне лова“ на Србе из Хрватске; без тог призвука не би „Прљаво казалиште“ могло да напуни ни ходник „Београдске арене“.
Стоодстотно је сигурно и да ће нас овдашњи покондирени „грађани света“ убеђивати како је концерт „Прљавог казалишта“ несумњив доказ отворености Београда и Србије, а да је свако неслагање са том догмом чист израз заосталости, ксенофобије и мржње. Запитајте се, ипак, шта би се догодило у случају који је једини упоредив са овим: да каква неонацистичка група оцвалих немачких рокера гостује у Јерусалиму или Тел Авиву. Запитајте се због чега нешто што је незамисливо у Израелу, увелико постаде свеприсутно у Србији.

 

12 коментара

  1. KO DOZVOLJAVA I ODOBRAVA POZIVANJE HRVATKIH UMETNIKA NA NASE MEDIJE. KOLIKO NASIH UMETNIKA JE POZVANO OD STRANE HRVATSKIH MEDIJA. KO JE DOZVOLIO IVANU IVANOVIC DA POZOVE I DOVEDE U EMISIJU STRANOG POLITICARA KOJI JE DIREKTNO UCESTVOVAO U RAZBIJANJU SRBIJE. ZASTO SE TAKVI POSTUPCI STROGO NE KAZNJAVAJU. TO JE DIREKTAN ATAK NA SUVERENOST NASE ZEMLJE.AKO JE POMENUTI IVAN,NEZNALICA NE TREBA DA SE BAVI POSLM KOJIM SE BAVI. U SUPROTNOM JE ON PO MENI DRZAVNI NEPRIJATELJ.MEDIJI MORAJU DA ZNAJU STA SMEJU A STA NE SMEJU.JEDNA SUVERENA DRZAVA MORA DA BUDE NEPRIKOSNOVENA NA SVOJOJ TERITORIJI. KAKO SE DOZVOLJAVA DA SE U MEDIJIMA POJAVI GRUPA POPUT“ PRLJAVOG KAZALISTA“ I EMITUJE ANTI SRPSI PROGRAM. KO JE ZA TO ODGOVORAN.




    0



    0
    • A ko ce da ih kazni,ili pozove na odgovornost?Ovi koji se kunu u EU?Ovi koji nemaju alternativu,jer ako ne udje Srbija u tu fasisticku,rasisticku,tvorevinu,onda cemo umreti od gladi,kako nas vajni ministar nepostojece srpske vojske rece!?Nema u Srbiji vise nikoga ko je gazda i ko vodi racuna o svojoj kuci!I kada gazde u kuci nema onda mozes misliti kakva je ta kuca?Poslali su ih u ono sprdiste od sudista u Had!Zato i neprijatelji mlate sa Srbijom kao pas masnom ponjavom!I treba!




      0



      0
  2. Da ste iole proguglali prije teksta znali bi da je pjesma posvećena Hourinoj majci. Ne znam otkud negativni stavovi o pjesmi i stihu . Sjećam se pjesme Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac….ne znam zašto ona nije uzbunila duhove a tekst koji spominje nacionalnost Hourine majke jest. Pjesma je lijepa i nježna i bila je veliki hit, normalno je da se izvodi na koncertima.




    0



    0
    • krvatski koncerti neka se izvode u krvatskoj,nama ne trebaju u Srbiji!To sto vas tolerise ova snishodljiva i ljigava vlast ne znaci da vas srpski narod tolerise,niti vas zeli u Srbiji!Vama vase,nama nase!Dosta je bilo „mode“ bratstva i jedinstva,videli smo kako se zavrsilo,sto je i bilo za ocekivati svakome ko ne pase travu!




      0



      0
    • Pesma je nastala neposredno nakon sto je tadasnjoj SFRJ izrucen bivsi ministar pravosudja NDH Andrija Artukovic,pesma je posvecena njemu.Isporucen je 1984 nakon dugogodisnjih pregovora iz Juzne Amerike,kao jedini zivi ministar NDH,to je ta poslednja“ruza“.Na smrt je osudjen 1986,a presuda nikad nije izvrsena.Umro je u zatvoru 1988 god.,a iste godine je izasao njihov album Zaustavite Zemlju i na njemu pomenuta pesma nazvana Mojoj majci,ali svi su znali o kome se zapravo radi.Pesmu je publika u Zagrebu pevala u transu i po nekoliko puta,naravno sa ustaskim obelezjima.Reprizu smo docekali u Beogradu 2012god.SRAM NAS BILO SRBI,nasih predaka,nasih zrtava.




      0



      0
  3. Grupa koja je pevala hrvatska ruza ili se intonirala ta pesma na svim mitinzima HDZ, znaci na neki nacin je bila himna HDZ-a. Pa eto dogurasmo do demokratije, Posle Tereze Kesovije, Merlina Dina, prljavaca, 10 Aprila naredne godine u areni ce moci nastupati i Tompson, uvodnu pesmu April u Beogradu otpevace mu Zdravko Colic, jer kad moze u Kninu, sto da ne u BGD, nece tu biti samo Zdravko nego i Neda Ukraden–oni su se dokazali.

    Ne mogu da shvatim da toliko imaljudi koji su nikogovici, i rad sve protiv Srba i Srbije i mirno zive u Srbiji ijos su na zavidnim funkcijama.

    Ipak nesto ne valja kod nas Srba.
    To sto se dozvoljava i cini–cist je mazohizam.




    0



    0
  4. Ko to tamo peva iz debelog creva? A oni sto slusaju neka kusaju!!!! Sramotni Beograde, halo ima li tu koji Srbin?




    0



    0
    • Да подсетим да је у Београду тек 10% (ако не и мање) правих „београђана“, а 90% чине придошлице, што из српских држава преко Дрине, што из „унутрашњости“. А сада се упитати шта то гони те нељуде, да својим крвницима гурају евре у „стражњицу“, клањајући се фашистима као што је хоура




      0



      0
  5. Sta moze srbija da proguta–njena vlast ???????????????? srbija namerno malim slovom dok se na opameti.




    0



    0
  6. Ljudi se bre iskvarili do zla boga…Je li to neki novi virus zavladao Srbijom,ima li to veze sa hemijom koju nam svakodnevno sipaju iz aviona ili je nešto treće u pitanju ne znam, ali se događa.Srbima se vidim gleda tenis,slušaju polugole pevaljke na ružičastim i ostalim televizijskim ekranima,izlazi na splavove,sjedi u baštama kafića,pričaju o modi, o „biznisu“,o sebi …Sramota je da skoro svaki drugi prevrne očima i kaže…opet o Kosovu…. kako ti ne dosadi,jer žive dalje od onoga što naši sunarodnici Srbi na Kosovu i Metohiji,i ranije,a posebno u posljednjem deceniji preživljavaju, daleko od prave golgote koja ih je snašla.Istorija bilježi da tragovi izdaje i sklonost služenja tuđinu sežu do antičkog razdoblja,samo je doživljavala različite oblike prakticiranja i prilagodbe ambijentu.Naravno,za njih i nisu bitna uvjerenja koliko licni interesi.. Dosta je bre Evropske unije, Haškog tribunala i svih onih organizacija i pojedinaca koji istrajavaju u guranju Srbije i srpskog naroda u propast!.




    0



    0
    • Stefane,takvi su i doveli Srbiju do ovde gde je sada!Licni interesi ce da satru ovaj srpski narod!Kolektivna svest skoro da i ne postoji u srpskom narodu!Priseti se samo dnevnika onog gestapovskog oficira koji je napisao u svom dnevniku koliko veliki broj beogradjana dolazi i cinkari svoje komsije,pa je bio i zabranio da mu se vise takvi obracaju!A imao sam licno priliku da cujem kako jedan uzicanin kaze „sto ja moram da ispastam zbog nekakvog Karadzica ili Mladica“!A takvih imas u Srbiji pozamasan broj!Pametnom dovoljno!




      0



      0
  7. Dobro Stefan kaže, zavladala je svinjska gripa.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *