Пише Милорад Вучелић
Сада је већ и научно доказано оно што смо само наслућивали. Српскa омладина, према најновијим истраживањима јавног мњења, најретрограднији је и најгори део нашег друштва. На све повластице и све благодати које је Европска унија подарила Србији, омладина је одговорила отвореним противљењем приступању ЕУ и дрским пљувањем Брисела. Човек би могао да разуме да је омладина у разумним границама бунтовна и да руковођена модерним идејама презире примитивизам и заосталост српског народа. Али да је српска омладина против ЕУ, да је против гејића, да је против истополних бракова, па то је скандал над скандалима. У праву је Б92, и не само она, када забринуто и с пуним правом најоштрије указује на штетно деловање српске омладине.
Зашто се омладина не угледа на пензионере и пензионерке који су данас најпоузданији ослонац идеје европских интеграција. Посебно су пензионерке снажно опредељене за ЕУ. То је најздравији и авангардни слој нашег друштва. Ето рецимо Кркобабић јуниор као неприкосновени лидер овог напредног дела друштва, неустрашиво брани проевропску власт у Београду. Ко је од Ђиласа заслужнији што је луча евроентузијазма сачувана код пензионерки? Наравно, ни Ђилас није свомоћан, ни он не може да продре у тај безобразни свет српске омладине, која неће да плаћа „Бус Плус“ и која је отворено против напредних идеја Европске уније. Али Ђилас зна да је будућност Београда у рукама Кркобабића јуниора, а опет Кркобабић јуниор зна колика је светиња та идеја да ЕУ нема алтернативу. А где су Ђилас и Кркобабић јуниор ту морају бити и сами стубови европске будућност земље, наши познати и непоколебљиви борци за евроунизацију Србије – наши тајкуни. И сада, када на један тас ваге човек стави ту лепоту, тај рај на земљи који нам нуди ЕУ, и ти мускетари европске идеје на челу са Кркобабићем јуниорем,тајкунским сениорима и Ђиласом средњим, а на други тас стави помамљену српску омладину, онда се закључак намеће сам – у виду европске зоре која се рађа над Србијом.
Потпуно је разумљиво што се наши политички лидери свим силама труде да коначно предају Косово Шиптарима. Немају они, с пуним правом, нимало поверења у овако посрнулу и затуцану младеж која би била спремна да ко зна шта уради, већ колико сутра.
Но, морамо да укључимо социологе, педагоге, искусне аналитичаре, па и здравствене раднике да помогну да се српска омладина опамети, да се угледа на авангардне пензионере и да се окане српског национализма и окрене европском путу. Јер, када се Дачић и Тачић у најбољем европском духу састану код Кети на дијеталној вечери, омладина уместо да препозна у томе дивоте европског начина мишљења, распаљено декламује стару причу о Косову као српској светињи. Уместо да се интересује шта је било на менију, како се Тачић лепо нашалио, а тек како му је Дачић враголасто одговорио, та омладина само говори да је Косово срце Србије. А не зна колико је Тачић осетљив када се помињу витални људски органи, посебно они који се могу добро продати.
А тек човек може само да замисли са колико негативне енергије и са колико предрасуда српска омладина гледа на сентименталну поруку Хилари да је Косово за њу лично питање. Већ видим како та дезорјентисана и у основи необразована омладина скаче и говори откуд је Косово лично и породично питање Хилари Клинтон када смо сви подразумевали да је то Моника Левински. Српска омладина у закључивању меша бабе и жабе. Она мисле да је мит о Косову, Грачаница, Пећка патријаршија, Дечани, та прошлост и та потпуно нефункционална прича, поредива са личним односом који Хилари има према Косову. И интимним који има са Тачићем. Само непосредан лични однос вреди, све остало су празне приче.
Ипак, морамо се замислити како даље ако нам је омладина глупа. Не могу све сами ни Ђилас, Кркобабић, Чеда, Мики Ракић и део тајкуна. Није праведно да терет падне само на њих. Шта ако Ђилас изгуби и не буде више градоначелник, како ћемо онда и даље корачати европским путем? Шта ако Кркобабић јуниор и пензионерке клецну под притиском омладине и не остану верни Ђиласу? Шта ако део наших тајкуна не узмогне да пружи руку спаса Ђиласу? Шта ако ни Б92 не помогне поменутим мускетарима европског пута када буде стварно густо? Ех, какве црне мисли се роје човеку по глави. Каква смо ми земља и какав смо ми то народ када не поштујемо Ђиласа који је показао колико само новца може човек да заради када је на власти и када је вредан. Од тренутка када је припуштен власти увећао је добит својих фирми за преко двеста пута! Шта је тек урадио када се докопао власти и шта ће све тек урадити можемо само да слутимо. И сада има оних који то не поштују!
Нема посебног поштовања ни према Кркобабићу јуниору који је обезбедио подршку пензионерки за европске интеграције. Ништа нам није свето када не следимо њихов пут успеха, новца и моћи. Све смо спремни под ноге да бацимо, и то ко да баци? Сама српска омладина која се сада одушевљава Балканским ратовима и ослобођењем Косова!
То тако више неће моћи даље да иде. Потребно је хитно нешто предузети. Рецимо, унапред видети ко хоће да гласа за Ђиласа да се само њему да право гласа. Ко је против Ђиласа њему одмах одузети свако право. Да ли има бољег примера од Тадићевог. Он је на саму Ђиласову примисао да преузме доновску позицију у жутом картелу онако борбено и јуначки, како само он зна, стругнуо. Ђилас се није ни кандидовао, а већ је изабран. Сада прави и купује нове одборничке клубове да би онемогућио да га било ко смени у Београду. Део тајкуна већ се чврсто збио око њега у намери да сруши владу, а пре и изнад свега Александра Вучића, и у ходу упакује друкчију, а на основу прекупљених странака и њихових лидера. Медији под Ђиласовом контролом и у тајкунском поседу већ су га прогласили новим премијером и то без икаквих избора. Уз раме му је већ досадашњи главни консиљеро и највише рангирани официр жутог картела Миодраг Мики Ракић. Да би се показало право лице државне политике жутог картела ту је и Бојан Пајтић, најмоћнији заговорник војвођанерског сепаратизма. Највећи поборник ампутације Војводине је кључни човек жутог картела. Са Ђиласом на челу ДС-а је опорављен, сада је то Жути картел Плус.
Ђилас Плус не само да нема никаву идеологију или било коју систематизовану и логичну идеју, већ, доследно, уопште и не даје било какве политичке изјаве. Зар то не заслужује дивљење! Његова последња изјава се тицала Тадићевих купаћих гаћица. И то би доста да падну и гаћице и Тадић. И то би доста да Ђилас узме вођство у Жутом картелу Плус, и то онако у тишини. Како и доликује таквој орагнизацији. Све онако певушећи стихове песме из филма „Кум“: „Говори тише, јер могли би нас чути“.
„Тише“, јер немамо више времена за губљење. Ако није могло фино, нема друге него предузети праве мере против српске владе и против српске омладине. Те мере морају бити ефикасне и добро осмишљене. И наравно – морају се преко медија добро упаковати. Колебљивце и смутљивце, и све врсте и подврсте српских националиста и бораца потив системске корупције под хитно би требало уклонити са јавне сцене. Ако подршку Ђиласу, Кркобабићу јуниору, Микију Ракићу, Бојану Пајтићу и тајкунским сениорима сада не дамо, када ћемо. Нико нам неће бити крив ако склизнемо са правог европског пута.
А европски пут је јасан да не може бити јаснији. И достојно га је опевао Матија Бећковић у својој новој књизи „Када будем још млађи“. Песму на увид прилажемо у наставку уводника, да после не буде да неко није знао шта је и како је то требало, и шта би данас требало чинити да се буде у ЕУ.
Па, у памет се омладино.
______________________________________
Матија Бећковић
КБЈМ
Предложићу Министарству одбране
Да из чистог патриотизма
И љубави према родној груди
Сарађујемо с окупатором
Бар убудуће
Да не чекамо да нас окупира
Па тек онда да сарађујемо
Боље он зна што нас окупира
Heгo ми што се одупиремо
Борба против окупатора
Показала се као највећа глупост
Инаћење с будућношћу
Напретком и прогресом
Све што смо постигли
Постигли смо захваљујући окупатору
Све што смо створили
Нисмо створили ми него окупатор
To мало што смо проживели
Проживели смо под окупацијом
Да се нисмо борили против окупатора
Давно бисмо били у ЕУ
Да није било окупатора
He бисмо знали како изгледају прави људи
Све што вреди настало је из укрштаја
И искрене сарадње с окупатором
Која нас је оплемењивала
И учинила да на нешто личимо
Бар појединци
Само захваљујући окупатору
Рођено је толико аријеваца
Даровите копилади
Нико не би имао плаве очи
Био висок и плав
Да није било окупатора
He би се знало за нас
Греота је акције спасавања
И указивање прве помоћи
Звати окупацијом
Камо среће да се нисмо борили
Против окупатора
Својих највећих добротвора
He бисмо се компромитовали
И замерали читавом свету
Од српског језика треба да остане
Само реч капитулација
He треба нам ни једна друга
Па да будемо срећни и слободни
Какво зло може донети
Бољи горем јачи слабијем
Већи мањем лепши ружнијем
И кад су били у пролазу
Камоли кад су се задржавали вековима
Остављали су само племените трагове
Сетите се најлепшег у фамилији
И ко му је отац
Па ћете схватити да то наша лоза не рађа
И најдепресивнији Рус
Да не говоримо о Турцима и Швабама
И најутученији емигрант
И најпогубљенији Американац
Уноси кап светла у наш мрак
Где год су стали треба подићи споменик
Макар да су само свратили у неко двориште
Да се попишају
Ваља поставити спомен плочу
Ево питајте било кога паметног
Да ли су нам више зла донели
Окупатори или ослободиоци
Па оно што чујете
To је моје мишљење
