Почетна / Култура / Равнопра вни–први пут

Равнопра вни–први пут

Пише Наташа Јовановић

Учесници са Косова и Метохије први пут су могли да упознају Београд, Србију и свет са стваралаштвом и проблемима у културном и друштвено-политичком контексту Косова и Метохије

У организацији Канцеларије за Косово и Метохију на овогодишњем Међународном београдском сајму књига, укупно 45 излагача (институције културе, факултети Универзитета у Приштини, медији, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска) јединствено је наступило у Хали 4, на простору од 281 квадратног метра. Већина њих први пут је излагала на Београдском сајму књига. Захваљујући овом догађају после тринаест година скицирана је културна мапа јужне покрајине и анализирано стање у издаваштву и осталим културним институцијама.

СЛИКА ПОСЛАТА СВЕТУ
Александар Дунђерин, уредник програма каже да се на штандовима Београдског сајма где је представљена издавачка делатност и стваралаштво Косова и Метохије најчешће могла чути реченица ово је први пут.
„Први пут за ових тринаест година да се држава сетила да постоји издаваштво на Косову и Метохији, први пут да држава посети и позове Петра Сарића, књижевника који је оставио неизбрисив траг у српској књижевности, човека кога чак ни малтретирање у приштинском затвору није поколебало у одлуци да остане у Метохији (на Брезовици, у Штрпцу), први пут да је држава показала интересовање за медије и јужно од Ибра, али и за српски невладин сектор, чак и за рок сцену Косовске Митровице…Први пут да су се људи са Косова и Метохије, који се баве културом, осетили равноправни са својим колегама из осталих делова Србије. Србије коју доживљавају као своју једину и незаменљиву отаџбину. За коју се увек, чак и када је воде они недостојни таквог задатка, вреди борити. Када сам видео ту енергију, радост и професионалну озбиљност са којом је многи од људи са Косова и Метохије наступила на овој манифестацији, осећао сам се поносним што сам испред Канцеларије за Косово и Метохију (дакле испред државе) добио поверење да осмислим програм и учествујем у организацији и реализацији представљања Косова и Метохије на Сајму књига. А да би се све ово догодило, било је потребно јако мало новца, нешто више добре воље, много више одважности, а највише љубави.“.

[restrictedarea] Свих осам дана Сајма организован је целодневни програм посвећен издаваштву, књижевној уметности, али и представљању актуелног културно-уметничког стваралаштва на Косову и Метохији. Поред представљања нових књига аутора са КиМ, презентован је и рад Народног позоришта у Приштини, Музеја у Приштини, телевизијско стваралаштво медија са КиМ (и северно и јужно од Ибра), изведена је и позоришна представа, а организован и рок концерт групе „Хосенфефер“. У оквиру програма реализовано је и осам трибина и округлих столова посвећених научноистраживачком раду, књижевности, медијима, позоришту, културној баштини, стратегији културе и невладином сектору. У њима су учествовали како људи са КиМ, тако и они из Београда и других делова Србије. На овај начин 500 учесника са Косова и Метохије први пут је могло да упозна Београд, Србију и свет са стваралаштвом и проблемима у културном и друштвено-политичком контексту Косова и Метохије, али и да се само упозна са актуелним дешавањима на тим пољима у Србији. Осим тога, слика Косова и Метохије која је приказана Београду, Србији и свету, сасвим је другачија од стереотипа којима су медији до сада приказивали јужну српску покрајину.

СВЕДОЧЕ ДА ЖИВОТ ПОСТОЈИ Наиме, осим културне, верске, црквене баштине која свакако има непроцењиву вредност, показало се да Срби на Косову и Метохији имају квалитетно издаваштво и књижевнике (рецимо Петар Сарић), Народно позориште (изводи представе у скоро сваком селу где има Срба, али и у Ђаковици, Приштини, Пећи, Призрену, по блатњавим ливадама, рушевинама, улицама, стадионима, црквеним портама и манастирима, иако још увек немају зграду у Косовској Митровици), а да постоји и урбана културна сцена, као и десетак рок бендова (Митровица, Лепосавић, Звечан). Сви они сложни су у мишљењу да желе да остану и стварају на Косову и Метохији, без обзира на ситуацију, али очекују и конкретну помоћ државе.
Држава је добила оно што је и тражила – мање-више заокружену слику о потенцијалима културе на Косову и Метохији. Сада је, сматра Дунђерин, потребно да их добро проучи и анализира како би те потенцијале удружила у снажан културни фронт, како би показала да је култура можда тренутно најјаче оружје у борби за Косово и Метохију.
„То је дужна да учини према људима са Косова и Метохије који су, учествујући на овом Сајму књига надахнути љубављу и косовском мишљу одабрали борбу као животни принцип. Јер, и то је показао овај Сајам књига, имамо праве, писмене, одважне, маестралне Србе који верују да је њихово Косово и Метохија истовремено шанса и за њихово животно дело. И све што је потребно да учине они који представљају државу јесте да тим људима дозволe да наставе да сведоче како на Косову и Метохији постоји живот, да им дозволe да стварају, да раде, и колико је у моћи, помогну“.

[restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *