Почетна / Свет / Природа не поштује економске законе

Природа не поштује економске законе

Пише Мара Кнежевић Керн

Као што сујеверни и необразовани преци нису имали свест о последицама својих поступака, верујући да обредним ритуалима могу да призову кишу, тако и данашњи човек, препуштен маркетиншким ритуалима, верује да ће све наше еколошке проблеме решити тржиште. У грдној су заблуди…

Актуелна тема везана за утицај човека на природно окружење и утицај животне средине на колективно људско понашање, привукла је америчког писца Чарлса Мана (Charles Mann), који је у књизи „1493“ дао оригиналну историјску лекцију о утицају Колумбовог ступања на тле Новог света 1493, као почетка процеса за који смо усвојили термин глобализација.

„КОЛУМБОВСКА РАЗМЕНА“
Са најездом „истраживача“, за које смо усвојили термин конкистадори, започео је значајан међународни трансфер људи, биљака, животиња и болести – што је довело до деградације локалног биодиверзитета, помора домородачког становништва, сече шума и нагле урбанизације: „Дошло је до страшне еколошке конвулзије, био је то најзначајнији догађај у историји живих бића од доба нестанка диносауруса… Ово сазнање утиче на промену погледа на велики део историје каква се учи у школама; од индустријске револуције, преко пољопривредне револуције, читав успон Запада је тесно повезан са такозваном ‘колумбовском разменом’, која је Новом свету донела све тешке болести, од богиња до запаљења плућа. Кад су Европљани дошли у Америку, све смрти настале током миленијума сабиле су се у 150 година, и однеле две трећине људи, што се сматра највећом демографском катастрофом у историји. Многи дневници из тог периода говоре о епидемијама, али су савремени историчари тек 1960. схватили праву димензију катастрофе настале после Колумбовог искрцавања.“
Трагајући за позадином ових планетарних померања, Ман је покушао да осветли улогу „елита“ у читавом процесу. Очигледно је да ни „елите“ нису биле у стању да предвиде начине на које ће природа узвраћати ударце, па су многи добро осмишљени планови добијали другачији ток. Нови свет је претрпео значајне промене после досељавања првог таласа робова, који нису имали развијен имунитет на болести у новом окружењу. Кад су га после неколико генерација стекли, били су у предности над другим таласом европских белаца, за које су маларија и жута грозница биле фаталне. Комарци су, према Ману, имали значајну улогу у стварању америчке историје. Линија Мејсон-Диксон дели Источну обалу на две зоне: на југ на којем комарци доносе ендемску претњу и север где није било маларије. Јужњаци су одрастали развијајући имунитет на ове болести, што није био случај са северњацима… Кад је Северна армија у грађанском рату победила јужњаке, победнике је на освојеној територији дотукла маларија. Сматра се да је у периоду 1863-1864. године више војника страдало од болести него у борбама… И тако је комарац постао савезник пораженог Југа, што је довело до тога да су победници били неспособни да преузму рад на земљи. То је, према Мановој хипотези, натерало Линколна да прогласи еманципацију робова, како би се сачувала приоритетна радна снага.
Занимљив је поглед на негативне последице по пољопривреду, проузроковане појавом гусара дуж кинеских обала. После одлуке владајуће династије да се приобално становништво пресели у планинске пределе, дошло је до сече шума ради обезбеђивања обрадивих површина. Дефорестација је довела до појаве неконтролисаних бујица, које су уништавале усеве на терасастим платоима, али и оне у плодној долини.
Са завршетком Другог светског рата дошло је до агресивнијег и опаснијег глобалног процеса, везаног за „напредак“ биотехнолошких истраживања. Рејчел Карлсон је својом књигом „Тихо полеће“ (1962), јавно прозвала „Монсанто“ због тровања пестицидима, што је довело до забране ДДТ-ија. Данас јој то не би пошло за руком, нити би се председник САД-а узнемирио због изнесених података. Све моћнији индустријски сектор би већ нашао начин да је дискредитује и ако је потребно физички уништи.
Као што сујеверни и необразовани преци нису имали свест о последицама својих поступака, верујући да обредним ритуалима могу да призову кишу, тако и данашњи човек, препуштен маркетиншким ритуалима, верује да ће све наше еколошке проблеме решити тржиште. У то желе да нас увере и јапански трговци контаминираном рибом. Они је износе на тржиште, уз благослов УН, које су предложиле да се конзервирана туњевина из Јапана дистрибуира земљама у развоју, како би се помогло јапанској привреди.
Тржиште ће одредити границе експеримената везаних за биоинжењеринг. Мајк Берет извештава о новој врсти комарца, генетски програмираног за нову стратегију, који већ увелико хара Аустралијом. Ради се о манипулисању бактеријом Wolbackiapipientis, која је у стању да зарази друге инсекте утичући на њихову репродуктивну способност. Кад се то деси, цела популација преноси заразу генерацијама, а кад инфицира комарца он губи способност да пренесе Денга вирус. Ови комарци су пуштени у природну средину на Кајманским острвима, 2009, и у Малезији. Уколико се бактерија отме контроли, нико неће преузети одговорност – расходи те врсте нису укалкулисани.

СМРТОНОСНИ ВИРУСИ
Класичне методе уношења смртоносних вируса, које су конкистадори користили ради „освајања животног простора“, данас се модификују у складу са развојем биотехнологије. У „Евказинсу“ је објављена следећа изјава Џорџа Мерка, некадашњег председника „Вор ризерв сервиса“ и креатора „Мерк“ вакцина: „У интересу даљег развоја биолошког оружја неопходно је користити вентилационе канале у јавним објектима и инсталације за водоснабдевање, што би било на топ листи специјалних операција у блиској будућности.“
Да је Мерк мислио озбиљно сведоче документи о вишедневној акцији изведеној 1950. године у Сан Франциску. Том приликом је дошло до запрашивања луке и војних бродова аеросолом који је садржавао бактерију sorecia (сореиша). Дошло је до смртоносне епидемије пнеумоније, с обзиром на то да лекари нису ништа знали о „тајанственој“ болести. Армија је признала 229 ваздушних експеримената, изведених током 1949-1969, у државама Њујорк, Вашингтон, Флорида, Сан Франциско… Према признању ЦИА-е, Американци су преживели по четири биолошка напада, сваке године, током двадесет година, било под војном или цивилном командом.
Ове године је дошло до „цурења“ биолошког оружја у ЦДЦ биотерористичкој лабораторији смештеној на Универзитету у Атланти. Ова лабораторија експериментише са антраксом, САРС-ом и мајмунским богињама, а „цурење“ је откривено случајно. Велики број оваквих лабораторија смештен је у универзитетским центрима широм Америке, а финансирају их породице које учествују у стварању новог светског поретка. Својим енормним донацијама стварају филантропску слику о себи, док у ствари раде на оружју за масовно уништење, користећи студенте као покусне куниће.
Ни кад су у питању генетски модификовани организми, нико не зна какве ће последице у будућности донети овај атак на природни ток ствари. ЕПА је коначно објавила упозорење да ће жетва „Монсантових“ ГМ житарица ове године драстично подбацити, услед „неочекиваног“ напада инсеката отпорних на хербициде, што наговештава очекивани колапс ове индустрије, са несагледивим последицама по земљу у којој 94 одсто прехрамбених производа садржи генетски модификоване састојке.
О последицама неодговорног понашања власника нуклеарних електрана и њиховим обманама о стању безбедности у реактору број три (лажни извештај из 1998. којим су прикривене констатоване пукотине на љусци и у турбо мотору), изјава некадашњег префекта Еисаку Сатоа потврђује бојазан да се компанија крајње неодговорно односила према безбедности објекта.
Водећи нуклеарни физичар Мицхио Каку изјављује да је Фукушима „темпирана бомба која може да експлодира сваког момента“, а портпарол НИСА (агенција за нуклеарну сигурност) Хидехико Нисхиyама обелодањује поразну чињеницу да „више нико не зна шта да се ради“. Професор Токијског универзитета Ричард Вилкокс тврди да глобални интерес стоји иза нуклеарног лобија, с обзиром на то да је Аустралија главни извозник уранијума у Јапан и представља „део глобалне мафије на опасном и скупом уранијумском бизнису“. Прикривању димензија катастрофе доприноси ТЕПЦО, главни кривац којег је влада овластила да врши контролу јапанских вода. Резултати њихових „мерења“ радиоактивности су више него умирујући, а било која контролна испитивања независних истраживача нису дозвољена. Захваљујући „умирујућим“ извештајима дошло је до понуде јефтине контаминиране рибе на јапанским пијацама, а велетрговци који испоручују туне, ракове и плодове мора охрабрују купце уз паролу – „нека тржиште одлучи да ли ћемо и даље ловити контаминирану рибу“.
Безбедност Планете се нашла у рукама корпорација; оне предузимају „профитабилне“ мере заштите, иако се природа не обазире на економске законе. Један заступник корпоративних интереса недавно је објавио најновију догму: „Економисти су одлучили да се према еколозима односе као према секти, зато што је то ненаучни систем веровања који проповеда ‘верске вредности’.“
И тако би Планета могла да буде уништена због краткорочног профита и практичних интереса једне генерације.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!