Почетна / Друштво / Држава или разбојничка дружина?

Држава или разбојничка дружина?

Пише Наташа Јовановић

Да ли је побуна против одлука Уставног суда државна побуна?

 

У дужем временском периоду облици државности су до те мере изопачили реалан статус Војводине, и подигли на ниво паралелне државе, да данас када неки самозвани аутономаш каже да одлуке Уставног суда које не иду у прилог даљој децентрализацији северне покрајине нису обавезујуће, готово да звучи као „право на став“. Још је Устав из 1974. као правна наказа послужио као зло семе за размножавање политичких аутономаша који су државне функције обављали са позиције оних који то чине у једном паралелном државном провизоријуму. Њихови потомци се зову Ненад Чанак, Бојан Пајтић, Иштван Пастор, Горан Јешић… Управо овим редом, они су одлуку Уставног суда Србије да су поједине одредбе Закона о утврђивању надлежности АП Војводине неуставне дочекали на нож и у стручној јавности отворили питања: чиме мотивисани су били заговорници доношења оваквог закона, да ли је Србија, после свих изјава Чанака и Пајтића, држава или разбојничка дружина, да ли је војвођанска aутономија једном засвагда датост, те где је граница између веће децентрализације и стварања нове државе?

Оцена ауторитета из области правне науке је јасна. Одлуком да су поједине одредбе Закона о утврђивању надлежности АП Војводине неуставне, Уставни суд је зауставио дерогирање Устава и покушај да се кроз доношење закона који нису у сагласности са уставним нормама Устав сведе на празно слово на папиру.

[restrictedarea]

ОАЗА СУВЕРЕНОСТИ
Да ли је ова одлука донета у предвечерје промена мотивисана, како појединци тврде, политичким разлозима или не, тешко је утврдити, али извесне су две ствари, уколико је претпоставка тачна, она никако не иде у прилог одлазећој влади, јер значи да је она стопирала рад суда, и друго, да су се доносећи овакву одлуку, судије овог суда држале уставноправног знања и тако покушале да се представе као чувари уставности.
Зато што је, како објашњава проф. др Ратко Марковић са Правног факултета у Београду, одлука Уставног суда од непроцењиве важности, она враћа на уставни концепт и потврђује чињеницу да питање државног уређења јесте преостала оаза суверености државе. Указујући на чињеницу да је цело војвођанско питање отворено пре доношења новог Статута Војводине, Ратко Марковић истиче да је још у Предлогу статута пробијен уставни концепт Војводине и промењен противуставно њен уставни положај.
„Пошто је било јасно да такав неуставан акт не може да добије сагласност Народне скупштине, а без ње не може ни постати статут, донесен је Закон о утврђивању надлежности АП. И ту је главна ујдурма коју сада Уставни суд не спомиње. Тај закон је дошао, да какав-такав, али положи правни основ за будући статут Војводине, односно да оправда решења из Предлога статута, тако што их је поновио и дао им већу правну снагу јер их је унео у закон. Тај закон се неодговарајуће и зове Закон о утврђивању надлежности Војводине, зато што се њиме не утврђује само надлежност Војводине, него је то закон о читавој Војводини. То се види из његових почетних одредби. У њему се Војводина чак и не одређује као аутономна покрајина, већ као регија што је појам који не постоји у Уставу. Друга је ујдурма у вези са овим законом била та, што су у једном закону пописане све надлежности аутономне покрајине, што није уставна концепција. Уставна концепција је да се у оквиру области у којима Војводина може да уреди поједина питања државним законима којима се уређују поједине области друштвеног живота, предвиди која ће питања уредити покрајина Војводина, да се тим законом пренесу нормативне надлежности, а не да се у једном закону утврде све надлежности покрајине као што је урађено. Две ујдурме које су биле срачунате на то да се пробијен уставни концепт оправда, пратиле су тај Закон о утврђивању надлежности“ .

ДЕЛИКТ ИЛИ НЕЛОЈАЛНОСТ?
Све је, како проф. др Ратко Марковић објашњава, садржано у образложењу Уставног суда, с тим што нису обухваћене све неуставности у том закону. Одлуке Уставног суда нису платонске одлуке. Оне се морају спровести у дело и ту нема инстанце изнад, јер ако неко изнад или са стране расправља о уређењу, та држава није суверена, она просто није држава.
Откуда онда Чанкова изјава да је одлука Уставног суда „антицивилизацијски насртај изолационистичких снага“ на све оно што је постигнуто протеклих десет година? Да ли ова и сличне изјаве које долазе из аутономашког шанца другосрбијанаца представљају деликт или нелојалност? Да ли је тек реч о политичкој некултури носиоца јавних функција у Војводини или је то већ посао за државног тужиоца?
„Јадна је држава у којој један орган оспорава други. Оно што је урадило Министарство правде после одлуке Уставног суда, а у вези са враћањем судија, зрело је за политичко санкционисање и министра и свих изабраних функционера у том министарству. Критичари одлука Уставног суда кажу да је и Закон остао нетакнут, промењени Устав би могао да реши питање надлежности. Они су генерално против уставног концепта Војводине. Њих би требало истерати на чистину. Они морају да кажу шта хоће. Ако је то аутономија, да видимо да ли можемо да је проширујемо законом надлежности или хоће државу. Они су у Статуту пресликали организацију власти Србије, предвидели Владу, па када су предвиђања дошла до министара, ми смо повикали из Београда: Каква влада и министри за аутономну регију! Онда су то претворили у секретаријате, али је остала Влада“.
Осврћући се на позив који је Лига социјалдемократа Војводине упутила Влади Војводине, са захтевом да заштити права грађана те покрајине пред Европским судом за људска права у Стразбуру, јер је одлука Уставног суда Србије о неуставности одредби Закона о надлежностима покрајине кршење колективних права грађана Војводине, проф. др Ратко Марковић каже после одлуке Уставног суда да нема суда који ће ићи изнад њега: „Суд у Стразбуру одлучује само онда када су повређена људска права. Овде никаква права нису ускраћена“.
Бранислав Ристивојевић, председник Покрајинског одбора ДСС-а, наводи да друштво око Чанка Уставни суд доживљава као шведски сто. Када им нешто одговара, они се служе с тим, када не, онда критикују. „Пре три недеље изашла је одлука Уставног суда о томе да се обуставља захтев за оцену уставности заставе и грба. И Иштван Пастор који је буквално сутрадан постао председник Скупштине Војводине, славодобитно је то објавио. Тај захтев је поднео ДСС 2004. године, и после осам година захтев је одбијен зато што је акт из 2004, када је на снази био Устав из 1990. који више није на снази, а не зато што су грб и застава уставни. Три недеље касније одлуку Уставног суда о надлежностима Пастор проглашава политичком. Они не разумеју да су оспорили легитимитет комплетне једне гране власти – правосуђа. Ако оспоравате ауторитет било којег суда у Србији, ви сте оспорили ауторитет правосуђа у целини. Уставна грана власти има своје законитости и по њима функционише. Једна изрека каже да је и најгори мир бољи од најбољег рата. Тако је и са правосуђем. И оно најгоре је боље од правосудног хаоса“.

ПОСАО ЗА ТУЖИЛАШТВО
Уставни суд је, сматра Ристивојевић, у праву када каже да је Устав прекршен тиме што су узурпиране надлежности за Покрајину, нарочите оне у сфери државности, док напади и непоштовање одлука овог суда представљају основ за Тужилаштво.
„ У члану 340. Кривичног законика Републике Србије налази се кривично дело неизвршавања судске одлуке. За оне спремне да се инате са правосуђем у Србији законодавац је предвидео и санкције: Службено или одговорно лице које одбије да изврши правоснажну судску одлуку или не изврши у законом одређеном року казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. Значи држава је предвидела могућност да се неком одлуке правосуђа свиђају или не свиђају, но саме одлуке Уставног суда немају шта више да се тумаче. Оне су коначне. И изјаве које стижу из Војводине и крећу се од поштоваћемо до нећемо поштовати одлуке Уставног суда, јесу земунска терминологија. Они покушавају да релативизују одлуке Уставног суда, да делегитимишу mobile casino Србију у Војводини. Пајтићева изјава да не мари за одлуке Уставног суда када у Војводини Николић није добио изборе је најопаснија изјава. С друге стране постоји забрана за сваког ко силом или претњом покуша да наруши Уставни поредак“.
Шта заправо хоће поборници веће покрајинске аутономије? Да ли они хоће ширу аутономију која не излази из оквира тог облика територијалне децентрализације или хоће државу?
„Србија је мала земља“, објашњава проф. др Ратко Марковић, „ и не постоји ни могућност, ни разлози да би она постала федерација.“
„Нема у свету тако мале земље по броју становника и територијалног пространства која је федерална држава. То значи ако се Војводини дају сви атрибути државности, она може бити само федерална јединица са другом централном јединицом, остатком Србије. Но, искуство је показало да су те тзв. двојне федерације кратког даха и да оне не опстају дуго. Све су се распале“.

ДОБРО ЈУТРО, КОЛУМБО
Шта са Војводином која има све атрибуте државности? По проф. др Ратку Марковићу намећу се два решења. Или да буде потпуно самостална држава ван Србије или да заједно са Србијом направи реалну унију каква је била државна заједница Србије и Црне Горе на основну Уставне повеље.
„Мислим да би сви противници ових одлука Уставног суда требало јасно да кажу шта хоће од Војводине. Ако се Војводини дају атрибути државности, делови државности, онда она може да буде или самостална држава, или у реалној унији са Србијом. А немогуће је да буде федерална јединица, јер нема коегзистенције две федералне јединице у федералној држави. То може да се држи само на политичким интересима и онда када они нестану, готово је. Када критикују уставне одредбе или се залажу за промену Устава, они не кажу отворено шта хоће од Војводине. Сви мисле да је могуће проширити децентрализацију. Ако јој се да законодавна, извршна и судска надлежност, шта је то него државна. Неискрено је говорити о децентрализацији, а заправо желети државу. Нека народ на изборима вреднује ту чињеницу“.
Коначно на питање с почетка текста о закаснелој или не одлуци Уставног суда, своје мишљење је дао професор на Правном факултету у Крагујевцу, др Марко Павловић. Он сматра да је одлука Уставног суда о неуставности појединих одредби Закона о утврђивању надлежности АП Војводине у већем делу јавности Србије оцењена као, иако закаснео, исправан подухват којим је сузбијен један сепаратизам.
„У позадини ове реакције је изрека ‘боље икад него никад’, иначе једна од српских изрека које спадају у ред погибељних квазимудрости (као што су и изреке ‘кога нема без њега се може’ и ‘паметнији попушта’). Ово ‘боље икад него никад’ има своју правну варијанту да је ‘правда спора, али достижна’, што је у односу на европске правне стандарде препотопска глупост. Јер, цивилизована друштва знају за speеdy trial и за суђења у разумном року, што ће рећи да правда која дуго лежи у фиоци и није правда. Тако, правда Уставног суда у погледу Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, не заслужује ништа друго осим опаске: ‘Добро јутро, Колумбо’. Уставни суд, својом одлуком о проглашењу неуставних појединих одредби Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, понео се као појединац који открива Америку неколико векова после Колумба. Колумбо, за несрећни Уставни суд Републике Србије, је жива уставноправна легенда.
Уставни суд, који уз понеки часни изузетак, чини група правнички полуписмених или сасвим неписмених ‘жутих’ политикантских улизица, сетио се свог Колумба оног тренутка када је, уз подршку Војислава Коштунице, на председничким изборима победио Томислав Николић. Тада је ‘испрепадани Уставни суд’, оличен у своме председнику Драгиши Слијепчевићу, у страху од заслуженог разрешења, доживео специјални стрес који га је довео у равнотежу и навео да се приклони мишљењу правог ‘истакнутог правника’ о неуставним одредбама Закона о утврђивању надлежности АП Војводине“.
Но, појединим политичарима из Војводине са већом потребом за влашћу не годи чињеница да полако губе све елементе апсолутне самосталности од могућности отварања представништва у иностранству до дизања грбова и застава. Зато прете интернационализацијом. Зато и сва ова помпа помало враћа у сећање 1989, када су незадовољни амандманима на Устав из 1974. Шиптари на Косову одлучили да избегну у шуму и сачине Качанички устав. Али војвођанским аутономашима ближе су европске вредности… Можда би на том трагу могли да се запитају шта би се десило да су њихове колеге у Баварској, која је уз то федерална јединица, устале против одлука Уставног суда Немачке.

[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Ovi koje nabrajate su samo izvršioci radova. Suština i jezgro se nalazi na Filozofskom fakultetu i među starim kadrovima SKJ koji su davno poraženi ali se ne daju. Vi već imate čitav sloj profesionalnih autonomaša koji sasvim dobro žive od svog „branjenja“ paora,ravnice,tamburice,manjina i sl. od Beograda. Tu se nalaze manjinski političari Makanova,Pastor,Kasa i dr. ali i „akademici“ koji u suštini nisu ni na nivou jednog profesora osrednje srednje škole i sl. Tu su naravno i novinari autonomaši koji se onda uhlebljuju u RTV,Dnevnik i listove manjina te opštinske medije koji uglavnom služe za popularizaciju stavova ovih prethodnih. Svi oni makar dve decenije udobno žive i primaju pozamašne „honorare“, zapošljavaju svoj „pametnu“ decu na ista mesta kao i roditelji ili sl. npr. Exzit a sve na teret poreza i para građana. Naravno da tu imaju i „pokriće“ iz kruga tzv nauke i struke (npr.Grubač). Krajnje je vreme da se svi skupa opametimo i da se rasturi ovo društvo jer ono je rak rana i Vojvodine i Srbije i samih manjina i građana – i to svih.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  2. Oni političari koji ne poštuju ustav i ne poštuju odluke ustavnog Suda sigurno pripadju neprijalji državnog uređenja i
    navišeg pravnog akta . Nacinalne manjine u Srbiji imaju najviša
    moguća prava koja mogu da koriste.Nisam siguran da Srbi u:Makedoniji,Sloveniji,hrvatskoj USA i Madjarskoj imaju slična
    prava kao Madjari u Srbiji u Sloveniji su izbrisani u Makedoniji
    nemaju pravo na svoju crkvu u Americi nema nacionalnih manjina
    tamo postoji valjak koji melje sve u jednu naciju. Ali zato uzimaju pravo da drugima sole pamet.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  3. … da… setimo se Sterijinih „Rodoljubaca“ – „Zutici“… smrdici itd. ?!

    Thumb up 0 Thumb down 0

  4. Ако држава и садашње власт будиу радили како треба , онда се оваки преко ноћи хапсе с оптужбом подривања државе , издаја и сарађивање са страним шпијунима и државама као што је ЕУ, УСА, МАЂАРСКА , против државе Србије и њеног јединства! Осуда затвор доживотни по условима да употребим израз „голооточана“ па да видите како је одмах мир у држави а да пацови ће покушати да побјегну али границе затвори па среда прочешљати и универзитете и општине и све друге установе државне па ћете да видите колико ће г….. Да исплива !

    Thumb up 0 Thumb down 0

  5. Srbin u Srbiji ne moze da ima autonomiju,kao ni Nemac u Nemackoj,Francuz u Francuskoj …itd.Autonomija se daje manjinskom NARODU ( a ne teritoriji ) koji je vecinski na odredjenom delu jedne drzave.U bivsoj Austo-Ugarskoj autonomiju su dobili Srbi jer su bili vecinski narod na delu Austro-Ugarske koji se danas zove Vojvodina.Tu autonomiju nisu dobili Madjari koji su takodje ziveli na tom delu Austro-Ugarske jer na tom delu oni nisu bili vecinski narod a i da su bili ne bi je dobili a takodje tada autonomiju nebi dobili ni Srbi.Posto su Srbi vecinski narod na delu Srbije koji se zove Vojvodina proizilazi da oni ne mogu da imaju nikakvu autonomiju na teritoriji svoje drzave a posto drugi narodi koji takodje tu zive nisu vecinski na toj teritoriji ni oni ne mogu da imaju nikakvu autonomiju vec kao drzavljani drzave Srbije uzivaju na celoj njenoj teritoriji ista i jednaka prava kao i svi ostali drzavljani drzave Srbije.

    Thumb up 0 Thumb down 0

  6. Ovi su mnogo zabrazdili ,treba raspisat referendum ,za i protiv autonomije , pa da vidimo, a ne par stranaka i nevladine organizacije da nas maltretiraju do kraja života.Treba uvest red jednom u ovoj upropaštenoj državi, ili pobeći na kraj sveta jer se ovo ne može više izdržat.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *