Почетна / Други пишу / Борис АЛЕКСИЋ: Србија: Борба за Косово и Метохију. II Део

Борис АЛЕКСИЋ: Србија: Борба за Косово и Метохију. II Део

Веома је важно да Србија све време изграђује и јача државне институције на северу Косова и Метохије. ЕУ и САД теже неутралисању српских институција и брисању српских трагова у јужној покрајини. Српски народ ће опстати на северу КиМ и у енклавама једино уколико има одлучну подршку Београда. У овом процесу важна је и медијска подршка па је зато битно прецизно утврдити ко су власници медија у Србији и јавно их објавити. Не сме се дозволити да Запад директно или преко појединих тајкуна и скривених фирми контролише важне медије и на тај начин води антисрпску пропаганду.

Да би свој геноцид довели до краја САД су децембра 2011. године потписале споразум са шиптарским терористима о „заштити културног наслеђа на Косову“. Овим документом се спроводни културни геноцид јер се српска културна баштина од светског значаја преименује у шиптарску која никад није ни постојала. „Убудуће ће се САД старати о заштити ове баштине“. Како се САД и шиптарски терористи старају о културној баштини најбоље се видело 17. марта 2004. године када је Вашингтон дозволио, а Шиптари спаљивали српске средњевековне манастире. У исто време Шиптари фалсификују историју и мењају имена највећих српских државника и јунака. Како наводи Бранко Јокић директор Музеја у Приштини измештеног у Београд, Шиптари покушавају да избришу све православне и српске трагове на Косову и Метохији, док су великог жупана Стефана Немању родоначелника династије Немањића преименовали у „Стојана Ниманија“. Слично томе, након споразума који је у име Бориса Тадића склопио Борко Стефановић са Шиптарима 2. јула 2011. године у Приштини су почели да издају личне карте Србима (случај Гаврила Николића) са албанизованим презименима и напоменом да су „косовари“ по националности.i На овај геноцид Србија не сме да остане нема већ мора да заштити своје грађане и културну баштину на Косову и Метохији.

Да би борба за Косово и Метохију била успешна потребно је поништити споразуме Тадићевог режима са Шиптарима. У споразуму који је Борислав Стефановић у име републичке владе договорио 2. јула 2011. године за административну линију према КиМ употребљава се реч „граница“. КиМ под контролом шиптарских терориста и трговаца људским органима и Србија су према овом споразуму равноправне стране, што значи да су субјекти међународних односа тј. државе. Према том споразуму: становници сваке стране треба да буду у могућности да слободно путују у оквиру или преко „територије друге стране. Овакву формулацију могу да пропишу и договоре само суверени чиниоци међународног права и међународних односа – државе. У споразуму се прецизирају и права „грађана обе стране.“ Свака страна ће предузети све мере да омогући „грађанима друге стране да путују неометано преко и кроз „територију друге стране користећи возачке дозволе које су издале њихови матични органи. На овај начин се још једном потврђује да републичка влада фактички признаје Косово и Метохију као независну државу. Ко признаје неки документ, признаје и орган (институцију) која га је донела. Наведеним потезима републичка влада и режим Бориса Тадића су фактички признали самопроглашену независност тзв. државе Косово, прекршили Устав, законе и Резолуцију 1244. На овај начин режим Бориса Тадића прихвата насилну асимилацију Срба, што представља злочин против човечности јер се насилно мења етничка слика и омогућава доминација једне етничке групе над другом! У фебруару 2012. године под надзором ЕУ усаглашен је договор о „регионалном представљању Косова“ којим се додатно нарушава територијални интегритет Србије. Роберт Купер посредник ЕУ и аутор књиге „Разбијање нација“ појаснио је да ће након овог споразума „Косово говорити у име Косова“.ii

Потпуно поништавање ових и сличних споразума који су закључени под диригентском палицом САД и ЕУ је неопходно како се Србија не би сама одрекла своје територије. У исто време треба покренути кривичне поступке против високих функционера ДС који су учествовали у угрожавању територијалне целине Србије. Исти поступак треба водити против сваког ко наставља такву политику Бориса Тадића.

Косово и Метохија су света српска земља са преко 1100 цркава, манастира и других сакралних објеката. На жалост, многи од њих су уништени или оштећени од стране НАТО пакта и његових савезника – шиптарских терориста. Међутим испод земље се крију и баснословна природна богатства. Само вредност лигнизног угља премашује 1 билион евра (1000 милијарди евра)! Ових година рудно благо КиМ пљачкају компаније са Запада међу којима је и предузеће ратног злочинца Веслија Кларка, уз благонаклон став званичног Београда.iii Ово исконска српска земља названа по птици – косу, располаже са невероватних 23 милијарде тона лигнита.Сагласно тим подацима осамдесет одсто енергетских ресурса Србије налази се на Косову и Метохији! Будући да постоји озбиљна опасност да Србија, без јужне покрајине, за неколико деценија остане без угља, значај ове земље је посматрано и из економског угла немерљив за наше грађане.iv Када је у питању сама експлоатација, у периоду од 1922. године до 1998. године из ових угљенокопа, извађено је скромних 238 милиона тона лигнита.

Рудници на Косову и Метохију су са површинским начином експлоатације почели тек 1962. године. Ако би физички обим производње лигнитног угља косовскометохијских угљенокопа износио 15 милиона тона годишње, уз искоришћење рудне супстанце од 70 одсто, онда би век експлоатације износио невроватних 1100 година, или 11 векова! Вредност ових руда у будућности може само да расте. Према званичним подацима на Косову и Метохији – изворишту српске државности, налазе се и велике количине руда олова и цинка. Укупне званичне билансне резерве износе 49 милиона тона, или 82 одсто метала у Србији. Ове руде су поред осталог богате сребром и златом. Према неким проценама укупне резерве руда олова и цинка износе 83 милиона тона.

Стручњаци су дошли до података по којима се у јужној српској покрајини налазе и велике количине боксита и то у износу већем од милијарду тона.

Такође, треба напоменути да се прерађена руда развојем нових технологија све више користи за добијање других хемијских елемента чији проценат заступљености не мора да буде велик, али је таква производња исплатива обзиром да су налазишта врло ретка. Швајцарска је својевремено увезла веће количине, већ прерађене руде из Трепче за потребе своје индустрије.

На Косову и Метохији могу се наћи и веће количине „минерала будућности“ – зеолита. Поједини минерали из састава зеолита представљају важан стратешки ресурс јер су способни да неутралишу сам уранијум. Српски стручњаци из Института за нуклеарну технологију и минералогију у Београду, успели су да развију нов производ који може да абсорбује до 90 одсто присутног урана. Он се базира на клиноптилолиту – минералу из породице зеолита. У својој унутрашњој структури и каналима има слободан простор, тзв. активна места у којима могу да се вежу штетне материје. Модификован одређеним једињењима овај производ је способан да у року од 24 часа веже за себе сав осиромашени уранијум на простору примене! Резултат је рада тима домаћих стручњака окупљених око др Магдалене Томашевић-Чановић. Прва је „Геопoлитика“ од 23. марта 2001. године писала о изузетном значају овог минерала. Србија је једна од ретких земаља у свету која располаже са висококвалитетним рудама зеолита, који се може користити и као лек. Налазишта на Косову и Метохији су посебно богата. Чак ни за време НАТО агресије заинтересоване фирме из САД нису прекидале сарадњу са Институтом у Београду због значаја њихових истраживања и стратешке важности новог производа на бази зеолита. Улагањем у производњу домаћег абсорбента, човекова средина затрована уранијумом који је посејао НАТО по Србији, била би очишћена, а велики број људских живота спасен!

У јужној српској покрајини налазе се и велика налазишта урана. Не треба да нас чуди да су ове локације управо у САД сектору. Место где се налази база Бондстил код Урошевца на КиМ једно је од главних налазишта урана у Покрајини, писао је скопски лист „Вечер“ још 2002. године. Стручњаци Института за нуклеарну физику „Винча“ у Београду, потврдили су листу да „на простору где је стационирана база Бондстил постоје велика налазишта урана“. Подсетимо се да је Дик Марти у свом извештају навео да „Бондстил по обиму и важности очигледно превазилази регионални значај.“ Не заборавимо да су у „Бондстилу“ и тајни затвор ЦИА у којем се муче притвореници. Представницима Европског парламента и Комитета за спречавање тортуре НАТО је забранио да обиђу Бондстил и до краја спроведу истрагу о тајним затворима ЦИА о чему говори и нацрт извештај из 2006. године.v

Косово и Метохија је територија Србије изузетно богата еколошки чистом водом. Будући да је вода стратешки производ XXI века и да научници већ дуже време упозоравају да предстоје ратови за овај животно важан природни ресурс, јужна српска покрајина је на мапама САД означена као територија од прворазредног значаја. На међународној Конференцији за очување природних ресурса у Лондону 1994. године чији је организатор била фондација Ројтерс, представљене су анализе урађене помоћу најсавременијих уређаја које су недвосмислено показале да су региони Плитвичких језера и Косова и Метохије кључни за контролу водених токова овог дела Европе. На жалост Запад је уз помоћ својих сателита геноцидном политиком протерао Србе са ових локација.

Хрвати су спроводећи геноцид протерали Србе са Плитвичких језера и предали важне природне резервоаре воде у руке својих спонзора – немачких мегаконцерна. Познато је да чак седам одсто европских вода тече у овом делу окупиране РСК. Управо на територији Косова и Метохије и Плитвичких језера су смештена нека од најбогатијих чворишта природно чистих подземних и надземних водотокова Европе. Океанографско одељење Вудс Хол института, изнело је упозорење по којем ће као последица наводног глобалног загревања територије Србије, и делови Македоније и Бугарске постати једина места у Европи са довољним количинама свеже пијаће воде.

Половином 1992. године у Бразилу је одржана Конференција УН о животној средини и развоју. Тада је донет и званични документ „Агенда 21“. У њој између осталог стоји: Не сме се дозволити националним државама да посегну за уцењивањем међународне заједнице помоћу извора незагађене воде.“ У овом извештају Балкан је уз Русију означен као регион од посебног интереса.

Да би покренуо своју ратну машину Хитлеру је било потребно да овлада технологијом хидрогенизације – претварања угља у нафту. Поменуту технологију су му омогућили власници мегакапитала из САД, како би своје армије усмерио ка Русији. На Косову и Метохији – одбрамбеној тврђави Европе пред исламом, поред великих количина угља налазе се и огромне количине уљних шкриљаца. Савременом технологијом из њих је могуће веома брзо добити нафту. Када се то зна постаје још јасније зашто су САД као своју успутну станицу ка Русији изабрале баш јужну српску покрајину.

Заштита српских природних ресурса и раскринкавање западних компанија које их краду важан је корак у борби за јужну покрајину. Уместо да игнорише крађу природних ресурса као што је чинила у време ДОС-а и ДС-а Србија мора ово питање да покрене на међународном нивоу.

Важан корак у борби за Косово и Метохију је и изградња “Јужног тока”. Реализацијом овог пројекта Србија ће почети да се економски опоравља док ће њена енергетска безбедност бити осигурана. Из угла међународних односа “Јужни ток” ће онемогућити ЕУ да даље уцењује Србију јер ће њена снабдевеност енергентима зависити добрим делом од протока руског гаса кроз територију Србије. Такође овај значајан пројекат Гаспрома чува територијални интегритет Србије и спречава нове сепаратистичке сценарије у Војводини. Гранање гасовода према другим српским земљама (ЦГ и БиХ) и евентуално јужној покрајини, ојачаће још више утицај Беогрaда у региону. Србија и Русија ће заједно морати да брину о безбедности “Јужног тока” што је додатна шанса за развој односа у овој области.

На крају треба напоменути да је идеја поделе Косова и Метохије коју је покушао да реализује Тадићев режим само корак у предаји јужне покрајине западним компанијама које краду српске природне ресурсе и шиптарским терористима. Ни једна озбиљна српска стратегија не може да се заснива на подели КиМ и даривању лопова тим пре што су ти лопови до јуче просипали осиромашени уранијум по Србији.

Борба за Косово и Метохију је света обавеза сваког грађанина Србије и сваког Србина. Срби као народ постоје док се боре за своју свету земљу и оно што она представља, све до висина до којих су досегли Свети кнез Лазар и његови витезови. Уколико заборавимо Косово и Метохију заборавићемо себе и Србија ће постати празно место на карти света, заборавићемо своју прошлост, осиромашити садашњост и изгубити будућност. Са друге стране, уколико се будемо борили за Косово и Метохију само је питање времена када ћемо га заслужити и ослободити.

Борис Алексић

i Правда, 04. јули 2011 „Николића терају да се презива Николику“.

ii Политика, 24.02.2012. године, „Договорено представљање Косова“.

iii Види: Глас јавности, 27.06.2012., „Бивши командант НАТО жели угаљ са Косова“ http://www.glasjavnosti.rs/clanak/politika/glasjavnosti-27-06-2012/bivsikomandantnatozeliugaljsakosova

iv Према неким подацима председник Слободан Милошевић је још 1991. године у Патријаршији великодостојнике СПЦ упознао са извештајима о рудном благу КиМ. Том приликом он је упозорио владике да Запад жели српске природне ресурсе по цену рата.

v DRAFT REPORT on the alleged use of European countries by the CIA for the transportation and illegal detention of prisoners (2006/2200(INI)).

Извор: „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

2 коментара

  1. To majstore! Ovo je odličan tekst koji treba sačuvati. Borba za Kosovo nije uzaludan posao.




    0



    0
  2. BORO…PERO VAM SE POZLATILO-10+ ZA KOMENTAR…BOG sa MAJKOM ROSSIJOM CUVA SRBE-AMIN GOSPODE BOZE.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *