Умри мушки

Пише Александар Ђаја

Неће бити да су само „цене лекова које се нису мењале од јуна 2011. године“ једини разлог што у Србији нема ни сирупа за децу „бруфен“, који се користи за снижавање температуре, као ни лекова „мадопар“, „лоразепам“, „ласикс“…

 

До прошлог петка био сам дубоко изненађен и увређен зашто Борис Тадић позива у нову Владу Србије свакога кога сретне на улици, али не и мене? Шта ми фали: имам основну школу, чуо сам за Бетовена и знам да пређем улицу када је зелено светло?

Међутим, срећа је за Србију што та работа готово више никога не занима, осим новинаре који од те политичке комбинаторике живе, и што се њоме бави само један човек: екс-председник Србије Борис Тадић. Истина, то очигледно није пријатно, јер му је пре недељу дана, на баскету,  повређен нос (ваљда му је Дачић „лупио рампу“). Остали „преговарачи“ само „фингирају“ да преговарају, док једино мисле како да насанкају оног другог. Разуме се, из тог „Циркуса Адрија“ мора да се искључи СНС, са којим, барем званично, не преговара нико, и ДСС, од којег сви „преговарачи“ беже као да је заражен од неке непознате тропске болести!

[restrictedarea]

УШТЕДА БЕЗ ВЛАДЕ
Што се мене тиче, за разлику од многих, који спомињу чак и астрономски дневни губитак од 50 милиона евра, колико, наводно, кошта сваки дан без Владе – моје мишљење је сасвим супротно! Штавише, познајем толико људи који би од својих скромних примања свакодневно одвајали по неки динар, да се таква Влада никада не састане. Јер, сваки дан без Владе: „Тадић + СПС + било ко“, била би огромна уштеда за Србију. Као прво, била би онемогућена да настави да прави немерљиву штету из претходног четворогодишњег периода, која би сигурно била већа од 50 милиона дневно! Као друго, сваки дан рада Народне скупштине са таквом, евентуалном већином, никада не би могао да се одржи, зато што би увек, бар неко од тих фамозних 126 посланика наизменично имао кијавицу или грип. Као треће, ако би у такву „Тадић + СПС + било ко“ Владу ушао и УРС – затворило би се и оно мало предузећа која још увек раде, али само у „креативној машти бившег режима“. И најзад, ако би се тој „дилижанси снова“ прикључио и ЛДП (чијег председника Славица Ђукић-Дејановић, ничим изазвана, свесрдно препоручује за новог председника Скупштине?), цела би се ситуација додатно „драматуршки „интензивирала“! Косову би и званично била призната независност, Република Српска би наставила да буде „геноцидна творевина“ (што Додику, како се данас чини, више толико и не смета), док би „одређена улична роба“ постала јефтинија и доступна, како извесној професорки драматургије са ФДУ, тако и широким народним масама. Севап, тебра…!
Али, зато би лекова у болницама и апотекама било још мање…

ТАЈНА „КУЛЕ ОД КАРАТА“
Помоћница министра здравља Дубравка Шарановић је рекла да „техничка влада не може да формира цене лекова“ и указала да је затражено од актуелне владе да министар здравља донесе, барем, одлуку о највишим ценама лекова за оне, за које не постоји паралела. Шарановићева је рекла и да лекова нема углавном због цена, које се нису мењале од јуна 2011. године… Заиста? Како, онда, да су данас у Србији све цене на висини од 57 одсто од европског просека, што је пет одсто више него пре две године, док су просечне зараде најниже у Европи? Како то да је Србија изнад европског просека и по цени одеће и електронских уређаја, који су скупљи него у много богатијим државама, попут Француске и Италије? Неће бити да само „цене лекова које се нису мењале од јуна 2011. године“ јесу једини разлог њихове несташице? Многе је „милионске але несите“ приликом јавних набавки требало нахранити, а још више њих данас сакрити од очију јавности – уз истовремено хапшење и стављање пред камере жртвених „гоља“, које су се у целој причи огребле за неколико стотина евра. Неће бити да су само „цене лекова које се нису мењале од јуна 2011. године“ једини разлог што у Србији нема ни сирупа за децу „бруфен“, који се користи за снижавање температуре, као ни лекова „мадопар“, „лоразепам“, „ласикс“… Представници Министарстава здравља и трговине договорили су се пре десетак дана да се одлука о корекцији цена лекова донесе после формирања нове владе.
Међутим, шта ако се Влада не формира за још два месеца? Или, ако се уопште не формира до септембра? На који ћемо начин, том згодом, да умиремо? Као бедници и слабићи, јер не можемо да се излечимо без лекова – или, онако „мушки“, као Брус Вилис – побивши успут неколико хиљада „злих терориста немачког порекла“, или неких других, нама ближих „зликоваца“? Јер, нису само лекови у питању. „Паклени план“ ММФ-а за Србију није никаква тајна: од октобра и током читаве 2013. пензије и плате у јавном сектору не би расле, што би расходе у буџету смањило и до 300 милиона евра. При том, нико не размишља о томе да би велики број плата у јавном сектору требало да буде, не замрзнут, него смањен, да би „фантомска“ радна места која су плаћена, по правилу, преко 100.000 динара месечно, требало да буду укинута, да је, не цинична и лицемерна, него на граници „ратног злочина“ идеја, да се плате замрзну најсиромашнијем делу становништва, чији приходи некад не досежу ни 20.000 динара, а да неке друге буду замрзнуте на нивоу од више стотина хиљада динара!
Да закључимо: од склапања Владе Србије, као „куле од карата“, преко несташице лекова, ММФ-а и замрзавања плата и пензија на „постојећем нивоу“, до пакла води само један пут. Али, у овом случају, он није „поплочан добрим намерама“. Он је трасиран још пре четири или дванаест година непојмљивом незајажљивошћу неких функционера ДС-а и њихових трабаната и тајкуна, корупцијом, бахатошћу и бескрупулозном крађом народне имовине, укратко, елементарним злом! Нама не преостаје ништа друго, него да се боримо. Као Брус Вилис! А да ли је живот филм – ко преживи, обавестиће вас.

[/restrictedarea]