Почетна / Вести / 07. јун – ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА: ИСТИНА БЕЗ ИЛУЗИЈА

07. јун – ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА: ИСТИНА БЕЗ ИЛУЗИЈА

У интервјуу „Истине или илузије“ (Време од 31. маја 2012)  Волфганг Ишингер  немачки дипломата, који је 2007. године испред Европске уније био члан Тројке која је посредовала у преговорима између Србије и представника привремених институција Косова, износи своја запажања о Србији и начину на који су представници Србије заступали и бранили државне и националне интересе. Ишингер такође излаже своје виђење чињеница које су биле важне за преговарачки процес, даје своје оцене и мишљење како би Србија требало да се понаша према Косову и уопште на Балкану и износи свој закључак о деловању Србије које би било у њеном најбољем интересу.

Када је реч о чињеницама, Ишингер тврди да сам као премијер Србије на њега „оставио утисак човека који увек говори „Не“. Овај свој утисак Ишингер је поткрепио следећим речима: „Он није имао ништа корисно да предложи осим да каже „Не“ на све изнете предлоге“. Оваква Ишингерова реинтерпретација преговора који су вођени под посредством Тројке, заслужује разјашњење и одговор.

Мислим да ће се Ишингер сложити са мојом оценом да је он сам ушао у преговоре са једином идејом и циљем да Косово на крају постане независно уз добровољну сагласност српских власти. И нема никакве сумње, то се лако може проверити и посведочити, да сам Ишингер током преговора није изнео ниједан предлог који би подразумевао поштовање и очување територијалног интегритета Србије. С друге стране, представници Србије су полазећи од упоредних искустава предлагали  решења која су била легална, компромисна, функционална и одржива. На крају смо предложили један конкретан модел најшире аутономије и статуса најповлашћеније националне мањине за косовске Албанце, при чему се аутономни статус Косова ослањао на решење статуса Хонг Конга у Кини. По том детаљно разрађеном предлогу албанска страна би имала реалну власт у покрајини, али би се формално сачувао суверенитет и територијални интегритет Србије. На све ове подробно и опширно развијене предлоге од Ишингера није се чуло чак ни једно „Не“. Кратко речено, сваки разуман и компромисан предлог Београда био је потпуно игнорисан, осим што је Ишингер учтиво саслушао излагања српске стране.

Истина, Ишингер је у једном у праву. На сва његова наваљивања да дам сагласност на било коју прикривену или изричиту форму независности Косова, мој одговор је био одричан. Јер, Народна скупштина ме није овластила да преговарам о комадању Србије и давању сагласности на независност Косова, већ је мој мандат био искључиво да преговорам о компромисном решењу унутар формалног очувања суверенитета и територијалног интегритета Србије. И да бих до краја био правичан и истинито интерпретирао преговоре, могу да кажем да са истом доследношћу са којом сам ја одбацивао сваку могућност да се Србија сагласи са независношћу Косова, Ишинегер је игнорисао, односно одбацивао сваки предлог који је подразумевао очување целовитости Србије. Једина је разлика у томе што је предмет преговора ипак била моја земља, док је Ишингер био заступник западних сила.

Заслужује да се осврнем на још неколико Ишингерових запажања. Наиме, он каже следеће: „Сматрам да је он (Коштуница) српски лидер који је блокирао прогрес који је могао бити у интересу српске нације“. Прогрес српске нације о коме говори Ишингер у суштини јесте нека врста пристајања на независност Косова. Ишингер сматра да сам ја ту врсту прогреса блокирао јер нисам пристао да дам сагласност на било који модел независности Косова. Суштина око које се ни тада ни данас не можемо сложити, јесте најначелније питање коме припада право да одлучује шта је у интересу Србије и шта за Србију представља прогрес, а шта државно и национално назадовање и пропадање. Прихватам право Ишингера да говори о томе шта је у интересу његове земље, или шта је у интересу ЕУ, али мислим да искључиво Србији, њеном народу и њеним представницима припада право да одређују шта је у интересу Србије и шта је прогрес Србије.

Следећа ствар која заслужује пажњу јесте још једна Ишингерова оцена: Коштуница је „био веома категоричан и своје ставове је базирао на правним аргументима“. Сигуран сам да сам више пута и Ишингеру рекао да су основна начела међународног права, као и сама Повеља УН и Резолуција 1244, сами по себи категорични и изричити. Неповредивост граница међународно признатих држава је темељно начело међународног поретка успостављеног после Другог светског рата. Наравно, да свака држава може ако хоће да се сагласи са прекрајањем својих граница, али насилна промена граница је потпуно неприхватљива. Србија је током преговора имала три могућности: да се држи међународног права, да сама силом покуша да реши проблем, или да се добровољно одрекне своје територије, што је у суштини и био Ишингеров предлог. Ми смо од те три могућности као најбољу, и у датим околностима најпримеренију могућност изабрали поштовање међународног права.

И на крају, нешто се мора рећи и о Ишингеровим недоумицама везаним за моје виђење будућности Србије. Ишингер се пита да ли сам можда мислио да Србија „треба да буде анекс Русије“. Не могу да одгонетнем откуд Ишингеру помисао да бих икада Србију могао да видим као нечији анекс. За мене је једноставно и увек било неприхватљиво да Србија, као стара држава и српски народ као стари државотворни народ, буду нечији анекс, било да је реч о Немачкој, Европској унији, или, како се Ишингер изразио, да буде анекс Русије. Залагао сам се и залагаћу се једноставно и увек за то да Србија буде самостална и слободна држава, чему су толике генерације Срба тежиле и по чему је историја Србије посебно препознатљива.

Војислав Коштуница

Извор: http://dss.rs

4 коментара

  1. Kostunica mozda ima buducnost na politickoj sceni Srbije ako se javno izvini i prizna da je njegovo ime, uz njegovu saglasnost, bilo zloupotrebljeno i da je on licno bio „zastupnik zapadnih sila“ pred izbore 2000. Potpuno isto kao sto je rekao za Isingera.

    Ja nikako ne mogu da poverujem da je on bio toliko naivan i da nije znao ko i sa kojim ciljem vodi tu operaciju.
    Posledice je sada lako sagledati. Sada i malo dete vidi gde su nas doveli.




    0



    0
  2. ma trebao si da mu kaze da da: hteo si da Srbija bude deo Rusije. Bolje deo rusije nego deo Albanije ili Nemacke




    0



    0
  3. Dragai Vojo, malo ste zadocnili. O tome ste trebali da pisete, ili objasnjavate narodu, dok je VASA tema bila aktualna. U medjuvremenu se puno toga izmenilo i Srbija je u neuporedivo goroj poziciji nego tada 2007. Ili i Vi aludirate na „istinu bez iluzija“ sa istorijske distance. Prevedeno na narodni jezik to bi znacilo, objasnicu kada se steknu uslovi za objasnjenje ili bolje receno kada se promeni klima. Nazalost, i na Kosovu se od tada klima promenila – JAKO! Tako da i Vi snosite odgovornost za ono sto ce uslediti.
    Sada Vam samo ostaje jos da savetujete aktuelnog Predsednika drzave. U ovom slucaju saveti Vam ne smeju kasniti 5 godina.

    Puno pozdrava Mico




    0



    0
  4. Mislim da Gdin kostunica vise nego ikad shvata kako je to biti u Milosevicevoj kozi. Ali to je cena koju on treba da plati za to sto je stao 5 oktobra na celo kolone….Da ga oni koje je doveo na vlast svaka tri meseca prozivaju da je ucestvovao u atentatu na Djindjica. Ovo je tipican primer kako Srbi stradaju zbog svoje romantike i mastanja o demokratiji i pravicnosti u politici i pogotovo u odnosima sa latinima. Tako je nagrabusio i Obrenovic, zatim i kralj aleksandar, pa Rankovic i Krcun od Tita i Djilasa, pa Cosic, pa Milosevic i na kraju Kostunica i Djindjic. Kome je demokratija ili bilo koja ideologija ispred svoga naroda, taj zavrsi karijeru u nizerazrednom Vratniku, kako kaze Dr. Karajlic.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *