Почетна / Други пишу / Петар ИСКЕНДЕРОВ: ГРЦИ И СРБИ БАЦАЈУ РУКАВИЦУ У ЛИЦЕ „НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕДКУ“ – ПРВИ ДЕО

Петар ИСКЕНДЕРОВ: ГРЦИ И СРБИ БАЦАЈУ РУКАВИЦУ У ЛИЦЕ „НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕДКУ“ – ПРВИ ДЕО

Предизборне битке, које су последњих месеци потресале Грчку и Србију, доказале су да су на Балкану очувана два пола који су супротстављена западним моделима преформатирања геополитичког простора.Сједињене Државе и Европска унија, без обзира на различите полуге утицаја и манипулација које им увек стоје на располагању, нису успеле не само да натерају грчке политичаре да формирају владу која ће слушати ЕУ и ММФ, па ни да обезбеде да у Србији на нови период председниковања буде изабран „непотопиви“ досадашњи председник Србије Борис Тадић. Шта више, постоје разлози да се тврди да је управо принципијелност Грка, пре свих – лидера национално-патриотских партија и покрета које све брже јачају – убедила српске бираче да посумњају у предодређеност западних сценарија у вези са њиховом сопственом земљом. Као резултат – 16-процентна предност Бориса Тадића се за трен пред другим кругом истопила и претворила у минималну, али несумњиву победу кандидата Српске напредне странке Томислава Николића. То нас тера да посебно пажљиво посматрамо друштвено-политичке процесе који се пред очима изненађених и изгубљених бриселских чиновника, лидера свих главних земаља-чланица Европске уније и светских финансијера развијају у Грчкој.

Резултати ванредних парламентарних избора 6. маја су доказали пад популарности два традиционална „тешкаша“ грчке политичке сцене без преседана – десничарске партије „Нова демократија“ и „Свегрчког социјалистичког покрета ПАСОК“. Они су добили 18,85% – први и 13,18% гласова- други. Тако је мање од једне трећине Грка који су изашли на изборе дало поверење двема главним партијама у земљи, без обзира што је на претходним изборима 2009. године таквих укупно било 77%. Друго место је припало лево-радикалној коалицији СИРИЗА, која је добила 16,78% гласова.

Првих дана после објављивања резултата избора у европским престоницама је мало ко сумњао да главне грчке партије неће успети да формирају коалицију, те да ће кредитни споразуми које су крајем 2011.године Атини наметнули Европска унија и ММФ, а за које је цена била ђаволско смањење државног буџета, проћи. Председник Европског парламента Мартин Шулц је потврдио да „преговори о формирању владе у Атини морају да за циљ имају поштовање обавеза земље према Европској унији“ (1). А министар иностраних послова Немачке Гидо Вестервеле је још безобзирније саопштио грчким политичарима да „ми (Европска унија – П.И.) очекујемо да ће у Грчкој бити формирана паметна влада са јасном европском оријентацијом“. Када се први покушаји да се формира коалиција на власти и кабинет нису завршили успешно, руководилац немачког МИП-а је упозорио да, без обзира на исход преговора, сви претходни споразуми између ЕУ и Грчке морају да се неизоставно реализују: „То уопште није тема за разговор!“ (2)

Међутим, грчки политичари су се показали европски неразумни. Сви покушаји председника земље Каролоса Папуљаса да убеди лидере партија које су ушле у парламент да направе споразум којим би Европска унија била задовољна нису успели. Нису помогла ни два хитна састанка у председничком дворцу, сазвана на брзу руку, а које су америчке пословне новине The Wall Street Journal назвале „последњи покушај да се формира кабинет“ (3). Коалиција СИРИЗА је разборито одбила да учествује у било каквом споразуму са „Новом демократијом“ и ПАСОК-ом. Резултати, које су 24. маја објавили грчки социолози из Public Issue/Skai TV, дозвољавају јој да рачуна да ће 17.јуна, на новим изборима, добити 30% гласова (4). Лидер те коалиције, Алексис Ципрас, је унапред изјавио да одбија да учествује у последњим „ванредним“ преговорима које је председник Папуљас организовао 14.маја. По његовим речима – то је изазвано принципијелним разилажењем са политиком чврсте буџетске економије по рецептима ЕУ и ММФ-а, против којих СИРИЗА најоштрије иступа. Такође треба да се имају у виду специфичности грчког законодавства које „награђује“ партију-победника са нових – посебних – 50 места у парламенту са укупно 300 места. У том случају СИРИЗА може да постане не само прва, већ једина реална снага у највишем органу законодавне власти.

Руководилац државе је од још једног учесника коалиционих преговора направио партију „Демократски левичари“ која је у изборима 6.маја сакупила 6,11% гласова. Међутим, њен вођа Фотис Кувелис је разумно констатовао да у ситуацији, створеној у Грчкој, „никаква влада по дефиницији не може да направи јединство“ (5).

Тешко да ће бити преувеличано ако кажемо да последњих месеци ни „Нова демократија“, ни ПАСОК нису успели бирачима да понуде разумљив дугорочан програм за превазилажење кризе у националној економији – наравно, ако се не рачунају споразуми који су потписани са ЕУ и ММФ-ом, у којима су Грци обећали да ће по било коју цену да извршавају све налоге тих институција. Таква политика по дефиницији не може Грцима да се допадне, јер су потпуно сигурни да њихова земља плаћа за финансијско-економску неодрживост и саме Европске уније, и међународних финансијских институција. А предизборна обећања лидера „Нове демократије“ Антониса Самараса, да ће упркос захтевима кредитора значајно снизити дажбине без обзира на споразуме са ЕУ и ММФ-ом које је партија већ потписала, предизборне економске дебате су претвориле у обичну фарсу.

Пошто су се сударили са упорношћу Грка и више него реалном претњом победе на предстојећим изборима радикално-патриотских снага не само леве, већ и десне оријентације (међу које спада и партија „Златна зора“ која је 6.маја добила 6,97% гласова), западни политичари и финансијери су се најозбиљније упаничили. Лондонске новине The Sunday Times су пожуриле да објаве да ће Грчка морати да престане да користи јединствену валуту већ кроз осам недеља, а британске банке су већ „приступиле раду на сценеријима будућих догађаја“ (6). Улог су повелики износи. Уколико грчке власти објаве технички банкрот, институције Европске уније ће, како су прорачунали у немачкој Berenberg Bank, изгубити најмање 113 милијарди евра, а ММФ – 22 милијарде €. Осим тога, директни губици европске Централне банке ће на грчким државним обвезницама бити најмање 27 милијарди €. Све је то – управо „финансијски инфаркт“ (7). А уколико се, у складу са неумољивом логиком економског домино-ефекта продубе проблеми у Португалу, Шпанији или Италији – о банкроту ће морати да размишља и директно Европска унија.

Када је објавио уводни чланак под називом “Адј, Акропољ! Зашто Грчка мора да одустане од евра“ и немачки Der Spiegel је такође дао своју пресуду чланству Грчке у еврозони. Према мишљењу немачких експерата, „Грци никада нису сазрели за девизни савез, а ни сада још нису у стању за тако нешто“. Те, према томе, „Грчкој би само излазак из еврозоне омогућио да у дугорочној перспективи стане на своје ноге“ – сигуран је Der Spiegel (8).

Међутим, одлука међународне агенције за одређивање рејтинга Fitch која је одмах уследила, смањењем да се дугорочни кредитини рејтинг Грчке спусти још за један поен – са „В-„ на „ССС“ је само озваничила панику на светским финансијским тржиштима. Пад котација до кога је дошло 18.маја на азијским берзама је највећи од септембра 2011. Сличне тенденције су и у америчким берзанским институцијама. При чему су амерички инвеститори забринути не толико због пораста политичке нестабилности у Грчкој, колико због јачања „домино ефекта“ у читавој Европи, конкретно – због смањења рејтинга 16 шпанских банака, које је увела рејтинг-агенција Moody’s. Пре тога је та агенција исту процедуру применила на 26 италијанских банака. Аналитичари Bank of America претпостављају да ће у току од године дана од хипотетичког изласка Грчке из еврозоне губитке имати две трећине европских банака.

Расположења која владају на светским финансијским тржиштима је, изгледа, боље од свих окарактерисао Чо Бун Хун, аналитичар јужнокорејске компаније Tong Yang Securities. Према његовим речима „превише је компликовано адекватно квалификовати ризике Европе у односу на то који ће постати реалност, и у какву ће штету све то да се излије“ (9).

Због све већег финансијског хаоса у Европи управо јужнокорејске акције трпе максималне губитке. Руководиоци европских институција су, без обзира на све, бар тако изгледају, и даље мирни. Главни мотив њихових изјава: Грчка за еврозону још увек није изгубљена, али и ако буде, Европска унија ће са тим да изађе на крај. Тако је руководилац европске Централне банке Марио Драги већ показао да, мада лично подржава чланство Грчке у еврозони, неће инсистирати да по сваку цену тако и остане. А његов предходник на тој дужности, Жан-Клод Трише, инсистира да институције ЕУ поведу чвршћу финансијско-буџетску политику. Говорећи уочи самита „Велике осморице“ у вашингтонском Петерсоновом Институту за међународну економију (Peterson Institute of International Economics) он је предложио да се руководству ЕУ омогући право да оно објављује банкрот ове или оне државе-чланице и да само контролише пореску политику Уније. Према његовом мишљењу, то ће Европској унији омогућити контролу развоја ситуације у земљама са великим буџетским дефицитом – таквих као што су Грчка, Португалија, Ирска, Шпанија и Италија (10). Међутим, за сада су мале шансе за доношење таквих хитних и кардиналних мера, пре свега зато што развој ситуације добија све „стрмоглавији“ карактер, тако да европски лидери и финансијски чиновници једноставно не успевају да све пропрате. То је Џереми Батстоун-Кару, руководиоцу одељења за аналитику у компанији Charles Stanley & Co, омогућило да закључи да је вероватноћа да ће се еврозона распасти «врло велика».

Последња «сламчица спаса» за коју се сада хватају европски политичари и финансијски експерти – то су, како год, управо нови избори у Грчкој. Прорачун се гради на чињеници да ће грчки бирачи, наплашени катастрофалним сценаријима, ипак да се предомисле, те ће гласати за партије које се залажу за наставак кредитне сарадње са Европском унијом и ММФ-ом. «Са нестрпљењем чекамо да се после предстојећих избора направи контакт са владом, чим она буде формирана» -– у вези с тим је изјавио званични представник ММФ-а Дејвид Хоули (11).

Теоријски – таква могућност постоји, али последње социолошке анкете за сада ту теорију не потврђују и практично. Уколико победи коалиција СИРИЗА међународни експерти су већ разрадили два могућа сценарија развоја догађаја. Према оценама Citigroup, или ће Европска унија да покуша да ипак приклони нове власти у земљи да сарађују са кредиторима, тако што ће Атини да обећа нова одлагања и кредите, или ће Брисел да призна да је Грчку немогуће сачувати у еврозони. Управо се та друга варијанта експертима Citigroup-а чини највероватнијом. Југенс Михелс, руководилац за европски правац у раду те финансијске групе, унапред је објавио да су предстојећи избори у Грчкој „рушилачки за њено чланство у зони евра“. Према мишљењу Citigroup, вероватноћа да ће Грчка у периоду од два месеца изаћи из еврозоне износи 75% (12).

Међутим, рекло би се да овакви апокалиптични сценарији баш претерано не плаше грчке бираче. За разлику од светске корпорације банкара – они могу да изгубе само осећање националног достојанства и намеру да живе онако како желе, а не како су то израчунали Европска унија и ММФ. Подједнако као и патариотски расположени Срби који су 20. маја направили свој избор, који Европу није шокирао ништа мање од грчких колизија.

(Наставља се)

Примедбе:

(1) http://www.neurope.eu/article/european-leaders-point-greek-obligations

(2) http://www.bloomberg.com/news/2012-05-08/greek-government-mandate-passes-to-syriza-after-samaras-fails.html

(3) The Wall Street Journal, 14.05.2012

(4) http://www.athensnews.gr/portal/8/55798

(5) AFP 140558 GMT MAY 12

(6) The Sunday Times, 13.05.2012

(7) РБК daily, 14.05.2012

(8) Der Spiegel, 13.05.2012

(9) REUTERS 0554 180512 GMT

(10) REUTERS 0214 180512 GMT

(11) РИА НОВОСТИ 18/05/12 08:05

(12) Московские новости, 18.05.2012

Извор: „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

3 коментара

  1. Izgleda da su se Grci opametili i shvatili da su im te tzv.“vodeće“ dve partije, u stvari, bile najveći neprijatelji… Odnarođena lešinarska oligarhija, oličena u dinastiji papandreu i karamanlis, koji su u stvari bili američke marionete (za debelu apanažu i blanko ček na pljačku sopstvenog naroda). Kako to da se nijedan Grk ne seti da zahteva da se istraži imovina ovih dinastija, kao i svih drugih političkih dinastija u Grčkoj, kako su i na koji način sakupili ta nemerljiva bogatstva, za koje su b.tadić i r.đinđić mala deca? Nimalo mi se ne sviđa da nas Srbe i Grke bilo ko, (naročito ne iz Majke Rusije) gura u „prve redove“ sukoba sa „vladarima iz senke“. Neka te planetarne veličine pokažu zube ovim hohštaplerima, dosta smo mi žabokrečina krvarili za njihove interese, da se oni ne bi otvoreno sukobili. Braćo Grci, za vas imam jedan savet! Proglasite bankrot i vratite drahmu (ili neku valutu koja vam se svidi) i ne napuštajte evrozonu! Neka vas izbace ako smeju i prezrivo odbacujte bilo koji zahtev briselskog ološa, koji vam naređuju da nešto „morate“! Ne morate vi ništa, samo čekajte i ignorišite ih i dajem vam reč da će moći samo da reže! Neće smeti da realizuju nijednu pretnju, jer će nihova prokleta evropska unija prestati da postoji do kraja godine, po domino efektu! Sve evropske države će bežati iz te vašingtonske ološke tvorevine, glavom bez obzira! Zašto mislite da švabe čuvaju svaku marku, koju su povukli, kad su uveli evro… sviđa im se kako izgleda? Evropska unija je leš, koji se održava infuziji prezaduženih malih ekonomija (koje su uništile sopstvene lopovsko-briselske elite), prema nemačkim francuskim lihvarima! Oni će propasti, a ne vi! Njima je kraj, a ne vama! Ko će da kupuje njihove monopolističke proizvode, oni sami? Vratićete se par decenija unazad,ali kakve to ima veze? Vratićete se na zdrave osnove i krenuti ispočetka… istina neće biti 13-te i 14-te plate, ali… znaćete i sami, čim zbacite vašingtonske i briselske okove i njihove ekspoziture u svojoj zemlji! Dakle ne prihvatajte ultimatume i radite u korist svog naroda! „Svog naroda“… kako to šuplje i prazno zvuči, na ovom prostoru…




    0



    0
  2. Koliko su izbori u GRCKOJ, „ubjedili“ srpske birace, bilo bi moguce znati samo ako se izracuna koliko je glasova na srpskim izborima POKRADENO, i ako se tim pokradenima,dodaju i glasovi koji su rezultat totalnog medijskog monopola!Izuzetno teska racunica………




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *