Почетна / Одбрана и безбедност / ПУТИН: До 2022. – 400 нових балистичких ракета и 100 војних космичких апарата

ПУТИН: До 2022. – 400 нових балистичких ракета и 100 војних космичких апарата

Програмски текст руског лидера «Не смемо никога доводити у искушење својом слабошћу»

СВЕТ се мења. У њему су у току процеси глобалне трансформације које у себи крију разне, често потпуно непредвидљиве ризике. У условима светских економских и других потреса – увек постоји искушење да се своји проблеми решавају на туђи рачун, притиском уз помоћ силе. Стога није никакво чудо што се данас већ чују гласови да ће, ето, веома скоро постати `објективна ствар` да национални суверенитет не важи за ресурсе од глобалног значаја.

Али, таквих могућности – чак ни хипотетичких – не сме да буде према Русији. Ово значи да ми не смемо никога доводити у искушење својом слабошћу.

Управо због овога, ми се – ни под каквим условима – не можемо одрећи потенцијала стратешког обуздавања, чак ћемо га појачати. Јер, тај потенцијал нам је и помогао да сачувамо државни суверенитет у претешком периоду 90-их, када других озбиљних материјалних аргумената, будим отворени, нисмо ни имали.

Постало је очигледно да нећемо моћи да учвршћујемо своје међународне позиције, да развијамо своју економију и демократске институције – ако не будемо у стању да заштитимо Русију. Ако не будемо у стању да предвидимо ризике могућих конфликата и не обезбедимо војно-технолошку независност и не спремимо достојан, адекватан војни одговор као крајњу меру реаговања на све могуће изазове.

Већ смо утврдили и реализујемо програме развоја Оружаних снага и модернизације одбрамбено-индустријског комплекса Русије које су без преседана. Укупно ћемо у наредној дцеценији за те сврхе издвојити око 23 билиона рубаља (око 575 милијарди евра).

Нећу да кријем, било је много спорова о величини и благовремености овако обимних улагања. Међутим, убеђен сам да су оваква улагања потпуно адекватна могућностима и ресурсима наше земље. Јер, најважније је то што не смемо даље одлагати решавање задатка формирања савремених Оружаних снага и комплексног јачања свог одбрамбеног потенцијала.

Није уопште реч о милитаризацији буџета Русије. У суштини, средства која ћемо издвајати биће плаћање цеха за оне године када наша Армија и Ратна морнарица хронично нису биле финансиране, када практично нису ни добијале никаква нова оружја. А то је било у време када су друге земље поступно билдовале своје `војне мишиће`.

Нама су потребни механизми реаговања не само на постојеће опасности. Морамо научити да гледамо и `иза хоризонта`, процењивати карактер претњи и 30-50 година унапред. То је озбиљан задатак, који изискује мобилизацију могућности и цивилне и војне науке, а и алгоритме поузданих дугорочних прогноза.

Каква оружја су неопходна руској Армији? Какве захтеве треба да поставимо националном одбрамбено-индустријском комплексу? У суштини, морамо створити квалитетно нови, `умни` систем војне анализе и стратешког планирања, припреме готових `рецепата` и њихове оперативне реализације у структурама наших институција силе.

Није велика вероватноћа глобалног рата између нуклеарних држава јер би такав рат био крај цивилизације. А против нас се нико неће усудити да започне агресију широких размера све док `барут` наших стратешких нуклеарних снага, које су створене огромним трудом наших очева и дедова, буде сув.

Међутим, не смемо губити из вида да је нуачно-технички прогрес у најразличитијим областима, од појаве нових модела оружја и војне технике до информационо-комуникацијских технологија, већ довео до суштинске промене самог карактера оружане борбе. Зато ће високопрецизна неатомска средства великог радијуса дејства, што их више буде у наоружању, бити све пресуднија – то је тенденција – за победу над противником, укључујући и евентуални глобални конфликт.

Велики, ако не и пресудни значај у опредељивању карактера оружане борбе имаће војне могућности земаља у космичком простору, у сфери информационог сукобљавања, у првом реду – у киберпростору. А у нешто даљој перспективи ће реалност бити стварање оружја на новим физичким принципима (ласерском, геофизичком, таласном, генетском, психофизичком и др.). Све ће то омогућити да, упоредо нуклеарним оружјем, располажемо квалитетно новим инструментима за остваривање политичких и стратешких циљева.

Такви системи наоружања биће по ефектима упоредиви са применом атомског оружја, али `прихватљивији` на политичком и војном плану. То ће довести до постепеног смањивања улоге стратешке равнотеже нуклеарних снага у обуздавању агресије и хаоса.

Пред нашим очима избијају све нови и нови регионални и локални ратови. Појављују се зоне нестабилности и вештачки подгреваног и констролисаног хаоса. Видљиви су срачунати покушаји да се такви конфликти изазову у непосредној близини граница Русије и наших савезника.

Посматрали смо како су девалвирани и разарани базни принципи међународног права. Нарочито у сфери међународне безбедности.

Русија у овим условима не може да се ослања само на дипломатске и економске методе отклањања противречности и решавања конфликата. Нашу земљу очекује задатак – развој војног потенцијала у оквирима стратегије одвраћања и на нивоу одбрамбене довољности. Оружане снаге, специјалне службе и друге репресивне структуре морају бити припремљени за брзо и ефикасно реаговање на нове изазове. То је неопходан услов да  Русија буде безбеднија, а да нас партнери боље разумеју на различитим међународним форумима.

Заједно са нашим савезницима морамо да ојачамо ОДКБ. Укључујући Колективне снаге за оперативно реаговање. Организација договора о колективној безбедности спремна је да изврши своју мисију гаранта безбедности на евроазијском простору.

Најважнији приоритет државне политике Русије у даљој перспективи остају питања обезбеђења динамичног развоја Оружаних снага, нуклеарне и космичке индустрије, војно-индустријског комплекса, војног образовања, фундаменталних војних наука и примењених  истраживачких програма.

Распад јединствене земље, економски и социјални потреси `90-тих година нанели су ударац свим државним институцијама. Та најтежа искушења преживела је и наша Армија. Војна обука је била практично укинута. Јединице «првог стратешког ешалона» из Источне Европе убрзано су дислоциране на «чисто поље». А пошто није било средстава за њихово одржавање, за изградњу војних градова, полигона и станова, па су директно «под нож» слате управо најбоље борбено обучене и максимално опремљене јединице.

Официри месецима нису добијали новчане принадлежности. Шта да кријемо, стално је било проблема са исхраном сталних јединица. Десетине хиљада војних лица су тражила демобилизацију. Број генерала, пуковника, потпуковника и мајора био је већи од броја капетана и поручника. Предузећа из одбрамбеног сектора су била без посла, упадала су у дугове и губила највредније «мајсторе» оружаре.

Оружане снаге су претрпиле рушилачки информативни удар. Није могао да прође ни један дан, а да неке «јавне личности» болно не «шутну» и понизе Армију, да је увреде и то на вредностима као што су Заклетва, Дуг и служење Отаџбини, патриотизам и војна историја наше земље. Сматрао сам и сматрам да је то био прави морални злочин и издаја.

Морамо увек да се сећамо какву обавезу земља има према војницима и официрима који су у најтеже `90 године, без обзира на тешкоће, сачували Армију и у критичним тренуцима очували борбену готовост јединица. Ако је било потребно – ратовали су. Губили су ратне другове и побеђивали. Тако је било на Северном Кавказу, у Таџикистану и другим «врућим тачкама». Ти људи су сачували Дух и Част Армије. Целовитост и суверенитет Русије. Обезбедили су сигурност нашим грађанима. Нису дозволили да се понизи и «уништи» наша земља.

Ипак, због грешака, које су дозвољене у многобројним недоследним реформама, које су у основи биле празне, осим механичког скраћења Армије, морали смо да платимо високу цену.

Када су 1999. године међународне терористичке банде отпочеле директну агресију против Русије, суочили смо се са трагичном ситуацијом. Групацију која броји 66 хиљада људи буквално је требало сакупити «од делова» – од сводних батаљона и разних одреда. Редовно бројно стање Оружаних снага прелазило је милион и 360 хиљада људи, а комплетних јединица, које би биле способне да без допунске припреме приступе извршењу задатака, практично није било.

Међутим, Армија је извршила свој задатак. Своју обавезу су извршили наши официри, водници, војници – грађани за које је Заклетва Отаџбини значила више од живота, личног здравља и благостања. И, оно што је најважније, у држави, у друштво се на крају вратило разумевање једноставне истине – Оружаним снагама треба придавати највећи значај.

Њих треба јачати, иначе ћемо морати да «хранимо туђу армију» или да будемо робови бандита и међународних терориста.

Почели смо од најнеодложнијих ствари. Успоставили смо систем елементарних социјалних гарантија за припаднике оружаних снага, ликвидирали смо срамна кашњења исплата новчаних принадлежности. Из године у године у годину смо повећавали удео расхода за развој Армије и Ратне морнарице, а била су времена када није било новца чак ни за оно што је најнеопходније.

Присетимо се само 2002. године када је начелник Генералштаба, наравно не од добра, предложио да буду ликвидиране базе стратешких подморница на Камчатки. Да је то урађено, остали бисмо без присуства својих поморских атомских снага у Тихом океану. Зато нисам прихватио такво решење. Због недостатка неопходних средстава у буџету, тада смо морали да затражимо помоћ од приватних компанија. Зато желим да их сада поменем по добру: и «Сургутњефтегаз» и ТНК, јер су без колебања ставиле на располагање ресурсе неопходне да се те базе доведу у ред. Потом смо у то укључили буџетска средства. Зато сада имамо савремену базу у Виључинску у коју ће ускоро, на борбено дежурство стићи још једна подморница нове генерације типа «Бореј».

На свим стратешким правцима формирали смо јединице сталне борбене готовости у којима су војници по уговору. Формирали смо самодовољне формације. Управо таква једна формација је августа 2008. године извела операцију којом је Грузија присиљена на мир, заштитивши тада народе Јужне Осетије и Абхазије.

Искуство свих претходних година је потврдило да је потпуно исцрпљен потенцијал развоја војних структура које смо наследили од СССР. А шта је, у суштини, представљала та наслеђена структура? То су биле хиљаде база чувања оружја, арсенали, складишта, многобројни штабови и кадровске јединице. Једном речју, наследили смо све што је било неопходно за наступ «мобилизационе», вишемилионске армије претходног века.

Попуњавати ту стару структуру људима и техником постало је бесмислено: за то нам не би били довољни никакви ресурси, ни финансијски, ни људски. А што је најбитније: та структура не би могла да одговори не само перспективним, него и савременим захтевима. Да смо одлучили да ништа не мењамо, да смо се определили за половичне и постепене промене, пре или касније бисмо потпуно изгубили свој војни потенцијал. Наше Оружане снаге би престале да буду ефикасан војни организам.

Излаз је био само један – стварати Нову Армију. Армију савременог типа – мобилну Армију која се налази у сталној борбеној готовости. То је веома тежак процес који се тиче десетина хиљада људи. С њим су повезане неизбежне грешке, разочарења, замерке. То изазива оштру реакцију у друштву и армијској средини. Реформу не изводи појединац ни десеторица њих. Јер, мења се изузетно сложена институција унутар које се нагомилало мноштво грешака и недостатака. Проблематичних тачака, које изискују реформе, има много: «испадање из система», «заказивање људског фактора», слаб информативни рад, одсуство канала «повратне спреге» и тек формално извршавање директива.

Зато је наш задатак да сагледамо све «проблематичне тачке» и да коригујемо ова или она решења. Обезбеђујући у свему томе општу логику системске трансформације Оружаних снага.

 

Из другог наставка Путиновог програмског текста о Оружаним снагама и одбрани РФ

Јединствена ваздушно-космичка одбрана

 

Током деценије која је пред нама, морамо – нагласио је Путин – опремити своју армију суштински новом техником која `види даље, гађа прецизније и реагује брже` него исти војни системи и оружја било ког потенцијалног противника.

Посебно је указао да ће у наредним годинама Русија морати да обезбеди већи значај својој Ратној морнарици, Војно-ваздушним снагама и ваздушно-космичкој одбрани. Па подвукао: «Време тражи одлучне кораке у учвршћивању јединственог система ваздушно-космичке одбране земље. На то нас тера политика САД  и НАТО срачуната на инсталирање противракетне одбране».

Руски лидер је обећао да ће Оружане снаге РФ  до 2022. године добити: више од 400 савремених интерконтиненталних балистичких ракета, око 100 космичких апарата војне намене, 28 пуковских комплета ракетних комплекса С-400, осам стратешких ракетних разарача и 50 других ратних бродова, око 20 вишефункционалних подморница и више од 2300 нових тенкова.

Извор: Факти

2 коментара

  1. TAKO SE VOLI I BRANI SVOJA ZEMLJA I GROBOVI PREDAKA…A nas OLOS SVE PRODA I IZDADE-MIROTVORCI PLACENICI…




    0



    0
  2. Ko svoju armiju nema tudju cizmu ljubi i sopstvenim unistenjem placa.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *