Почетна / Други пишу / КО ТО НАОРУЖАВА БАНДУ КОЈА СЕ ЗОВЕ „СЛОБОДНА СИРИЈСКА АРМИЈА“

КО ТО НАОРУЖАВА БАНДУ КОЈА СЕ ЗОВЕ „СЛОБОДНА СИРИЈСКА АРМИЈА“

фото: Idea go

 

Леонид Савин

 

Амерички журнал ForeignPolicyје у чланку који је посвећен сиријском питању отворено написао: „Интервенција у Либији коју је направио НАТО у складу са санкцијама ОУН и финансирана од стране Катара, сада може да се деси и у Сирији; САД и њихови савезници у НАТО-у већ остварују тај сценарио тако што наоружавају Слободну сиријску армију“. Све то, према мишљењу америчког аутора се дешава у оквиру доктрине „одговорност да се заштити“[1] коју је ОУН признала. Истовремено, амерички аутор има довољно здравог разума да направи закључак да сада само једна погрешна одлука у вези са Сиријом може да доведе до врло озбиљних последица.

 

Док Европски парламент 16. фебруара доноси резолуцију којом се Русија позива да хитно откаже продају свих врста руског оружја и војне технике Сирији, у САД се све гласније чују позиви да се започне са отвореном испоруком оружја оних који покушавају да свргну Башара Асада. На „наоружавање oпозиције“ позива неуморни Џон Меккејн (JohnMcCain). За њим одјекује са CNN-а глас Елиота Адамса (ElliotAdams), утицајног члана Савета за међународне односе: „Дао бих им (сиријској опозицији – Л.С.) новац, дао бих им оружје! (I would give them money and I would give them arms!)».

 

А све је то – само игра. Практично више не постоје сумње да је администрација Барака Обаме та, која по сиријском питању игра дуплу игру тако што преко трећих земаља снабдева противнике Башара Асада и новцем и оружјем. Последњих двадесет  година САД представљају највећег продавца оружја земљама Блиског Истока, у тај регион иде приближно половина укупног америчког извоза наоружања и војне технике.

 

А највећи, скандалозни, елемент у тој игри представља веза „Слободне сиријске армије“ са исламистичким терористима и западним тајним службама. „Слободна сиријска армија“ представља милитаризовано крило Сиријског националног савета који представља опозицију режиму Башара Асада и који је већ од низа западних земаља добио признање. Мада су ту „армију“ изрекламирали сами опозиционари као организацију у коју улазе дезертери оружаних снага Сирије и они који су пребегли, то је само мали делић истине. У њеним редовима се боре арапски муџахедини,  који су убијали америчке војнике и њихове савезнике у Ираку и Авганистану, као и плаћеници из других земаља који су потрчали у Сирију чим је дошло до конфликта. Недавно је нови вођа „Ал-Каиде“ Ајман ал-Завахири позвао муслимане Турске, Ирака, Либана, Јордана и осталих земаља да на све могуће начине помогну „сиријској браћи“.

 

У „Слободну сиријску армију“, чији  се штаб налази у Турској, још у новембру прошле године, се слило око „Алахових ратника“ из либијске „Ал-Каиде“[2]. Операција је прошла под руководством Абдел Хакима Белхаџа  који се, према уверавањима бившег премијера Шпаније Хозе Марија Аснара,  сумњичи за организовање терористичких напада 11. марта 2004. године у Мадриду.[3] У Сирији, близу границе са Турском, у групи плаћеника је примећен и извесни ал-Махди Хатари, либијац пореклом, који је пре него што је пришао „Ал-Каиди“ живео у Ирској. Он је руководио триполијском бригадом и био персона број два у Војном савету Триполија, после Белхаџа.[4] Хатари је своја овлашћења у Либији предао, изјавивши да хоће да се врати кући у Ирску, својој жени, али је наставио у Турску и одатле, на челу групе плаћеника, прешао у Сирију.[5] Тијери Мејсан пише да је Хатари повезан са Либијском ратничком исламском групом која званично постоји у списку терористичких организација САД, и био је на броду „Мави Мармара“ међу палестинским активистима (међу делегатима су се налазили и агенти америчких тајних служби) у јуну 2010.г.[6] Када су брод напали израелски специјалци он је рањен и девет дана је провео у израелском затвору. А затим се одједном нашао на слободи.

 

На интернет-форумима џихадиста може да се нађе доста информација о организовању слања плаћеника и оружја у Сирију за борбу са владом те  земље. Слива се поток и из суседних арапских земаља и Турске. Тако на сајту Ansaral-Mujahedeen[7], који представља међународни информациони извор исламистичких плаћеника (тамо постоје, конкретно и видео-снимци руских вахабита), појавили су се позиви на џихад у Сирији, а један од учесника на форуму под именом Nasral-Dinal-Hosniјавља да је на ирачко-сиријској граници, у току операције пребацивања муниције, погинуо емир Абу Усама ал-Моџахар. 12.02. је руководство „Браће-муслимана“ у Јордану, представљено Хамамом Саида, такође позвало на џихад против сиријске владе, назвавши ступање у „слободну сиријску армију“ „дугом исламиста“.

 

Бивши руководилац израелске обавештајне  службе МОССАД Ефраим Галеви Сирију назива „ахилова пета Ирана“.[8] Он ту земљу карактерише као центар из кога Иран шири свој утицај и где делује „мини-коминтерна“, у којој су и „Хезбулах“ који сада представља најјачу снагу Либана, и ХАМАС који контролише сектор Газе. А 7. фебруара је вашингтонски дописник агенције Ројтер Ендрју Квин Сирију прогласио за место где ће доћи до конфликта између Запада и арапских земаља, са једне стране, и Русије заједно са Ираном – са друге.[9]

 

Као главна ударна снага која покушава да одмах после Либије сруши и Сирију иступају милитаризоване терористичке групације. У извештају Мисије посматрача Лиге арапских држава у Сирији[10], који је објављен у јануару 2012. године, а Запад га игнорисао, речено је: у Сирији „нема организованих од стране сиријске владе репресија против мирних демонстраната због којих би било смртних случајева“, а има оружаних банди које дижу у ваздух путнички транспорт, владине установе, мостове, комуникације и које сносе директну одговорност за убиства цивила.

 

16.02.2012. Министарство иностраних послова Русије је саопштило да су „групе бандита“  освојиле град Идлиб. Информација је стигла од Руса који живе у том граду, смештеном на северо-западу Сирије, близу границе са Турском.

Примедбе:

 

[1]  Rieff, David. Save Us from the Liberal Hawks.// Foreign Policy. Feb.13, 2012.http://www.foreignpolicy.com/articles/2012/02/13/syria_is_not_our_problem?cid=nlc-dailybrief-daily_news_brief-link5-20120214

[2]  Libyan fighters join “free Syrian army” forces,” Al Bawaba, 29 November2011.

[3]Spain’s Former Prime Minister Jose Maria Aznar on the Arab Awakening and How the West Should React,” CNBC.com., 9 December 2011.

[4]  Fitzgerald, Mary. Libyan-Irish commander resigns as deputy head of Tripoli military council. The Irish Times, 11 October 2011.

[5]  Meyssan, Thierry. Free Syrian Army commanded by Military Governor of Tripoli. 23 Dec.2011. http://counterpsyops.com/2011/12/23/free-syrian-army-commanded-by-military-governor-of-tripoli/#more-3505

[6]  Meyssan, Thierry. Freedom Flotilla: The detail that escaped Netanyahu. Voltaire Network, 8 June 2010.

[vii]  http://www.ansar1.info/

[7]  Wellen, Russ. Flow of Jihadists From Syria to Iraq Reversed.//FPIF. February 13, 2012 http://www.fpif.org/blog/flow_of_jihadists_from_syria_to_iraq_reversed

[8]  Halper, Daniel. Syria as the Achilles Heel of Iran. Feb 3, 2012http://www.weeklystandard.com/blogs/syria-achilles-heel-iran_620893.html

[9]  Andrew Quinn. Reuters, Feb 7, 2012. Syria raises specter of proxy conflict for U.S., Russia. http://www.reuters.com/article/2012/02/08/us-syria-usa-proxy-idUSTRE8162FH20120208

[10]  http://www.columbia.edu/~hauben/Report_of_Arab_League_Observer_Mission.pdf

Извор: „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)


Један коментар

  1. Na zapadu nista novo.Zavadi pa vladaj i nadji domace izdajnike „demokrate“ i podjarmio si svoj narod robovlasnicima(USA,V.Britanija,Nemacka,Francuska…)jos ako Ti je 60%vojne industrije kupaca imas koliko hoces.Ako se pogleda da su u Libiji izbacili bombe za 500 miliona dolara,a obrisali dug od 500 milijardi dolara i prigrabili naftu za vise biliona dolara vidi se kakvu su demokratiju doneli libijskom narodu.Jednostavno su ga uz pomoc domacih izdajnika opljackali i podjarmili.To scenario je vidjeno i u Srbiji pljackom Kosmeta gde je rudno bogatstvo od vise hiljadi milijardi dolara koji oni vec otimaju Srbiji,a Siptarima su „doneli demokratiju“ i nezaposlenost od 45% .Dok je gusaka (domacih izdajnika) bice i podvaraka.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *