Коцкање са генима

Пише Мара Кнежевић Керн

Прошао је читав век од првих покушаја алтруистички мотивисаних научника да завире у тајне гена, да би после почетних „успеха“ читаву грану науке преузели предузимљиви менаџери, претворивши људски материјал у предмет понуде и потражње. Уместо Хипокритовог етичког принципа, научници и лекари усвајају кодексе слободног тржишта

Значајан допринос биоетици дала је др Хариет Вашингтон (Harriet A. Washington), отварајући својим истраживањима многе табу теме – везане за урушавање медицинске етике. У књизи „Медицински апартхејд“ („Medical Apartheid“) – аутор открива позадину тајних медицинских експеримената спровођених над црнцима у Америци, а у недавно објављеној књизи „Смртоносни монопол: Шокантно корпорацијско преузимање живота и последице по ваше здравље и будућност наше медицине“ бави се „глобалним последицама комплексног биолошког парадокса који живот претвара у робу“.

СМРТОНОСНИ МОНОПОЛ
Радећи као истраживач на пољу биоетике, историје медицине и односа америчке цивилизације према Афроамериканцима, она је разоткрила улогу Патентног завода, УСПТО, у предаторском ланцу наука-спонзор-законодавац, нагласивши значај правног акта – Беј Дол Акт,  уведеног 1980. године после одлуке Врховног суда САД-а да сви живи микроорганизми створени људском руком могу бити патентирани од стране програмера, што је омогућило патентирање ћелија, ткива, генетски модификованих биљака и животиња, као и гена. Универзитетске лабораторије се овим законом овлашћују да своје патенте преносе у заинтересоване корпорације, ради продаје и лиценцирања, а сам закон онемогућава било какву конкуренцију на монструозном тржишту. „У последњих 30 година креирано је више од 40.000 патената везаних за гене. Само је питање времена кад ће велике компаније поседовати патенте на људске гене и ткива, иако оне само копирају и мењају људске гене, да би их прогласили за власништво.“ Законодавци су, у спрези са моћним „иноваторима“, ову работу окарактерисали као „интелектуално власништво“ и уколико би се у будућности проширила пракса поигравања с људским генима или контроверзним хибридима, компаније би полагале право на део живог бића.
Поредећи синхронизоване ћелијске функције са „савршеном кореографијом неке игре“, др Вашингтон нас уводи у тајне природе које није могуће реплицирати, ни „поправљати“ технолошким доскочицама. „У нашем телу се налази око сто трилиона ћелија. Оне су саставни део свих ткива (мишићи, кости, крв…), а гледане под микроскопом изгледају као спљоштено јаје: цитоплазма (беланце) пуна је воде и протеина, а нуклеус садржи све генетске информације које нас чине оним што смо. Нуклеус је мозак операција које се одвијају у ћелији, а у сваком нуклеусу сваке ћелије тела налази се идентична копија нашег целокупног генома. Тај геном даје сигнал ћелији кад да расте и кад да се дели, контролишући у потпуности њен рад, било да се ради о куцању срца или о функционисању мозга.“

ПАТЕНТНИ ЗАВОД  

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну