Почетна / Документи / Врло сажети рапорт о банолности зла

Врло сажети рапорт о банолности зла

Пише Биљана Ђоровић    

Пред нама се управо сада воде ратови програмирани у лабораторијама врлог Новог света, чији  најмрачнији планови стреме одузимању слободе као једине условности од које зависи наша људскост, као и претварању планете у гигантски невидљиви концентрациони логор у којем ће се систематски и системски редуковати популација на жељених пет стотина милиона људи

Спиновање промене режима у Сирији се, како сведочи научник и новинар др Вебстер Тарпли, који се ових дана налази у Сирији, одвија као режирана операција. Ради се о гебелсовској кампањи огромних размера: овде нема никаквог грађанског рата, нема побуне, нема политичког покрета против Асада, већ се ради о минималном, ограниченом феномену који нема никакве везе са грађанским ратом, под будним оком камера „Ал џазире“, „Би-Би-Сија“, „Франса 24“, „Си-Ен-Ена“, који креирају реалност неопходну да би се извела ова операција. Говорећи за „РТ“ Вебстер Тарпли је истакао да му позиција сведока који недељу дана путује по Сирији (био је у Хомсу, Тартусу, Бањасу, војној болници у Дамаску) омогућава да сагледа да све етничке групе – хришћани, муслимани, шиити, сунити, друиди, Курди, имају само један захтев, да буду заштићени од снајперске ватре која насумично убија људе, не бирајући их по етницитету. То се нарочито дешава у Хомсу у којем се слепим тероризмом убијају цивили: људи, жене и деца, са циљем дестабилизације земље.

РАЗАРАЊЕ И „ ЗАВАДИ , ПА ВЛАДАЈ“
Тарпли поводом ових догађаја каже:  „Ја то не бих назвао грађанским ратом, то је термин који нас одвлачи од праве суштине дешавања. Оно са чиме се сусрећемо овде су одреди смрти, командоси – терористи са којима смо се сусретали од Аргентине и Централне Америке, реч је о типичном методу ЦИА-е, а у овом случају акцију здружено реализују ЦИА, МИ6, Мосад, Déjeuner sur из Француске; новац долази из Саудијске Арабије, Уједињених Емирата и Катара. Постоји неколико веома интересантних менаџера међу којима бих издвојио човека под именом Кадам који је био министар спољних послова током неколико деценија, стар је скоро 80 година и делује из Париза, изабраног од стане НАТО-а“. Поредећи стратегију и тактику Запада у односу на деструкцију Либије која се одвијала под покровитељством Резолуције УН 1973 – у односу на методологију разарања Сирије – Тарпли тумачи: „Ово је земља у којој најразличитије етничке групе живе у, рекао бих, изузетној хармонији… Реч је о мирној коегзистенцији највишег степена и реда. Политика коју САД воде је разарање средњег Истока помоћу стратегије: завади, па владај. Да би се то постигло хришћане треба избацити из Либана и из Сирије на начин на који су били избачени из Ирака (и да иронија буде већа, већина је дошла у Сирију). Зоне најжешћих сукоба у случају Сирије су на граници са Турском, Јорданом, Ираком и Либаном. Највећи део демагошко-бескрупулозног процеса спроводи се циничном медијском кампањом. Био сам у Хомсу који се налази у суседству Даре, чији становници су забринути због недостатка уља за грејање,  и они су ми у великом броју пренели своје захтеве да сиријска армија дође хеликоптерима и тенковима и заузме кровове кућа са којих се испаљује снајперска ватра, како би убиства престала. Убице из Чеченије, Авганистана, Либије и Пакистана, доведене су од стране ЦИА-е и других обавештајних служби да би спровели убиства и инаугурисали мање истрошену форму обојене револуције, која се показује као модел којим је Запад дестабилизовао цео регион. А када је ‘Ал џазира’ овде стигла, сместа је изјавила да је за убиства одговорна сиријска војска. Ради се о гебелсовској кампањи огромних размера: овде нема никаквог грађанског рата, нема побуне, нема политичког покрета против Асада, већ се ради о минималном, ограниченом феномену који нема никакве везе са грађанским ратом“.
Још један рат програмиран у лабораторијама врлог Новог света, чији  најмрачнији планови стреме одузимању слободе као једине условности од које зависи наша људскост и претварању планете у гигантски невидљиви концентрациони логор, у којем ће се систематски и системски редуковати популација на жељених пет стотина милиона људи.

ПОНОВО У ВРЛОМ НОВОМ СВЕТУ
Шекспиров фаустовски чаробњак Просперо из „Буре“, по мишљењу истраживача, уметничка фигура по угледу на легенду о Леонарду Да Винчију, познавао је свет другачији но његова кћи Миранда, која ће када се први пут заљуби узвикнути: „O brave new world тhat has such people in it!“
Мирандин узвик је Олдос Хаксли одабрао  1932. године за наслов своје књиге, књиге жалости и очајања, „Врли нови свет“. Неколико година после објављивања ове књиге, која је исте године када се појавила била забрањена у Ирској, уследили су: велика економска криза, Трећи рајх, грађански рат у Шпанији.
Књигу „Врли нови свет“ Олдос Хаксли је 1958. године одлучио да изнова протумачи, суочивши је са друштвеним искуствима прве половине века. Тако је настао културно-критички тестамент „Брејв њу врлд ревистид“ („Поново у врлом новом свету“), у којем је дубље изучавао видове којима држава и друштво ограничавају слободу појединца. Ова књига почиње освртом: „Године 1931. када је писан ‘Поново у врлом новом свету’, био сам уверен да има још много времена. Друштво савршено прожето организацијом, научни систем каста, укидање слободне воље методичним управљањем, редовно следовање хемијског концентрата среће, поробљавање изведено тако да буде прихватљиво, ортодоксија која се утискује у сну – све то, веровао сам, неће доћи ни за мог, ни за живота мојих унука. Па ипак, двадесет седам година касније, није много преостало од тог мог пређашњег оптимизма“. Хаксли је говорио и о Орвеловој „1984“, написаној у светлу искуства са мртвим Хитлером и тада свемоћним Стаљином: „Друштвом које је описано у књизи ‘1984’ искључиво се влада казном и страхом од казне. У свету маште моје басне, казне су ретке и најчешће благе. Скоро савршено господарење људима постиже се кроз систематско спровођење пожељног понашања уз помоћ ненасилне манипулације, физичке као и психичке, и уз помоћ генетичког планирања“.
Данас видимо да Хаксли није био потпуно у праву: Глобалистан који се успоставља представља успешну симбиозу обе дистопијске пројекције, а одвијање планова моћи омогућавају два процеса – транспарентност и баналност зла.

[restrictedarea]

ПРЕПИСКА О ЗЛУ
Довршење пројекта интегралне реалности као пројекта нестајања човека потпуним урањањем у медиј у којем физиолошки, чулни и интелигибилни аутоматизми пулсирају у савршеној синхронизацији са тоталитарним пројектом и улогу медија у стварању предуслова за реализацију тоталитарних нагона, није могуће разумети без објашњења и прецизирања разлике коју је Хана Арент, мислећи на нацистичке злочине и радикално зло тоталитаризма, повукла између баналности зла и традиционалних концепција зла.
Синтагма „баналност зла“ потиче из преписке Карла Јасперса са Ханом Арент, у којој се Јасперс експлицитно одредио према природи нацистичких злочина, сагледавајући их у њиховој потпуној баналности, у прозрачној тривијалности која их истински карактерише. Јасперсове речи готово су идентичне онима које је Арент упутила као аргумент у одговору Гершому Шолему, 1964. године: „Бактерије могу проузроковати епидемије које сатиру читаве народе, али и даље остају само бактерије“. Хана Арент  је прихватила Јасперсову концепцију феномена зла: „Зло нема никакву дубину, ни  било какву демонску димензију. Оно може да обујми свет управо зато што се шири као  што се шире гљивице…“
Овај закључак довео је у питање Кантову анализу радикалног зла засновану на претпоставци да постоје разумљиви мотиви који могу да објасне радикално зло. Управо тај закључак Хана Арент доводи у питање када каже да ми немамо, заправо, никакву потпору када покушавамо да разумемо феномен који нас суочава са надмоћном стварношћу. Овом тврдњом Хана Арент је категорично одбацила општеприхваћену  представу о нацистима као безумним чудовиштима и на њу се надовезује ставовима из касније писаног „Ајхмана у Јерусалиму“, где изричито говори о Ајхману као о неком из кога се никаква демонска суштина не може извући. „Кључ за разумевање Ајхмана није у његовој демонској природи – инкарнацији Сатане или Луцифера (пали анђео) чији је грех охолост. Кључ није ни у зависти, огорчењу или слабости, ни у моћној мржњи коју злоба осећа према чистој доброти или варварској невиности, па ни у похлепи  – корену свих зала…оно са чим сам се ја суочила било је потпуно различито, али и даље непорециво стварно. Наишла сам на очигледну плиткост починиоца која је онемогућила да се непорецивост зла његових дела утврди у ма каквим дубљим коренима или мотивима. Дела су била чудовишна, али починилац – бар онај ефикасни починилац коме се судило – био је сасвим обичан, свакидашњи човек, ни демон, ни чудовиште. У њему није било ни трага од чврстих идеолошких убеђења или специфичних злих мотива, а једина упадљива карактеристика која се могла запазити у његовом ранијем понашању, као и у његовом понашању током суђења, била је нешто сасвим негативно: то није била глупост, већ плиткоумност“.
Подразумевајући под плиткоумношћу Ајхманову неспособност за мишљење и суђење, Хана Арент је увидела да је та одлика кључна за деловање радикалног зла у којем нема ничег узвишеног, ничег демонског, ничег што би се могло објаснити злим мотивима, те да улога нацистичке идеолошке индоктринације није била пресудна за зло које су починили људи који су у другим околностима изгледали „обично“ и „нормално“.
Да ли, с добрим разлозима, можемо сада да поставимо питање: јесу ли менталне одлике актуелне политичке елите у Србији, која не показује никакву способност за мишљење и суђење и папагајски у медијима понавља оно што су као обрасце  добили од СПИН доктора, изванредан пример баналности зла и начина на који се дејство зла распростире: попут гљивица, медијским путем, спиновањем, док не контаминира сваку здраву ћелију и не доврши пројекат уништења Србије?

ГЛОБАЛИСТАН И РЕАЛИЗАЦИЈА ЕУГЕНИСТИЧКОГ ПРОЈЕКТА
Основна карактеристика тоталитарних система је тежња да људе као људе учине сувишним: ради се о систематском, организованом покушају да се људска бића учине сувишним, да се искорене појам и реалност бивања људским бићем. Теолошким језиком говорећи, то је дрзак покушај уништавања Божје креације и преображавања људи у „изопачене животиње“.
На коцки је сама људска природа, и мада се чини да ови експерименти не успевају да промене човека, него само да га униште, стварајући друштво у којем се стално остварује нихилистичка баналност  homo homini lupus,  требало би имати на уму да су спровођени у ограниченим размерама, а да коначне размере могу да покажу  тек у условима владавине над целим светом.
Хана Арент уводи филозофски, августиновски мотив questtio mihi factus sum, како би указала на сумњу да у људима збиља постоји нешто што гарантује да ће се одупрети тоталитарном нагону за који је све могуће, укључујући преображај какав је антиципирао Кафка:  преображај људских бића у врсту која није потпуно људска.
Ерик Фегелин је оштро замерио Хани Арент због тврдње да је на коцки сама људска природа. У одговору Фегелину, Арентова је радикализовала своју сумњу у постојање онтолошких гаранција против реалне могућности поновне ерупције радикалног зла:
„Успех тоталитаризма идентичан је са укидањем слободе као политичке и као људске реалности, с укидањем много радикалнијим од било чега што смо досад искусили. У таквим условима није нимало утешно држати се некакве непроменљиве људске природе и закључити да сам човек бива уништен или да слобода не спада у есенцијалне способности човека. Историјски, ми о људској природи знамо само утолико што има егзистенцију и никакво краљевство вечних есенција неће нам бити утеха ако човек изгуби своје есенцијалне способности“.
Анализа Хане Арент о тоталној доминацији експлицитно показује да циљ тоталитаризма нису тлачења, тортуре, убиства, геноцид, неподношљиве масовне патње, тотална доминација – циљ је да се збрише човечност људи. Концентрациони логори и логори смрти служили су, сматра ауторка „Извора тоталитаризма“, као лабораторије у којима се доказује основно уверење тоталитаризма – да је све могуће. Иако су те лабораторије коришћене за најразличитије експерименте (укључујући медицинске, чији су ужаси до детаља забележени на суђењима лекарима Трећег Рајха), ови експерименти су од мањег значаја. Прави циљ тоталне доминације је претварање људске врсте у скуп непроменљивих, идентичних реакција, који онда може да се произвољно замени било којим другим: претварање у врсту која није више сасвим људска. Најважнији феномен, феномен сувишности: учинити људе сувишним, по Хани Арент, основна је карактеристика тоталитарних система, а уништење савести, убијање моралне личности, најважнији корак у успостављању система у којем је све могуће. Индивидуалност човека, као јединствене одлике људске личности, веома је тешко уништити, зато што суштински зависи од природе и сила које је немогуће контролисати вољом, но после убијања моралне личности утире се лак пут нестанку различитости и индивидуалности.
Они који теже тоталној доминацији морају да униште сву спонтаност, коју ће само постојање индивидуалности увек генерисати, и да трагају за њом и у најприватнијој сфери, ма како неполитичка и безазлена изгледала.

УСЛОВИ ЗА ТОТАЛНУ МОЋ
Свести човека на скуп реакција, условних и научених рефлекса, човека који се лако може заменити другим, предуслов је за држање народа у апатији, као и за  реализацију неограничене моћи која је у природи тоталитарних режима. Да би се неограничена моћ успоставила неопходно је:
1. Владати људима на сваком пољу њиховог живота,
2.  У домену спољне политике стално освајати нове неутралне територије,
3. Свести људе на скуп реакција, при чему су њихова убеђења и мишљење сувишни.
Тоталитаризам не тежи деспотском владању људима, већ систему у којем су људи сувишни. Тотална моћ се може постићи и очувати искључиво у свету условних рефлекса, у свету марионета без трага спонтаности. Управо зато што су човекове снаге толико велике, њиме се може у потпуности владати тек када постане примерак „животињске врсте зване човек“.
Тоталитарни системи непрекидно производе осећање маса о њиховој сувишности на пренасељеној земљи, не више идеологијом већ устоличењем целовитог бесмисленог суперсмисла, што може изгледати као оксиморон, али није: реч је о импостирању промене при чему после прве прихваћене премисе све тече логично и конзистентно, иако је реч о установљењу противљудске логике и стварању света на основу планова о глобалној власти, устоличењу апсолутне моћи и контроли порекла и извора живота на земљи. Као у Орвеловом роману „1984“ – институционализацијом новоговора и манипулацијом најдубљим страховима суперсмисао обезбеђује успостављање нове структуре која покрива читав свет, поништавајући право нација, држава и људи на самосвојност, достојанство и постојање.
Идеал тоталитарне власти по Хани Арент је и уништавање слободе као живе политичке реалности, при чему се не ради о простом ограничавању појединачних или системских слобода, већ о систематском брисању љубави према слободи и стварању предуслова у којем ће људска бића заборавити на саму идеју о слободи. Задатак тоталитарне власти – да силама природе или историје помогне да у до сада непознатој мери убрзају кретање – усклађен је са идеалом укидања слободе:
„Ово кретање, које се одвија према сопственим законима, не може да се омета на дуже стазе; коначно, његова снага увек ће бити много већа од највећег дела и од најснажније воље човекове. Но, оно и те како може да се успори, и готово се неминовно успорава човековом слободом, коју чак ни тоталитарни владари не могу да искорене, јер је ова слобода – ма како безначајна и произвољна она њима изгледала – идентична са чињеницом да се људи стално рађају и да стога сваки човек јесте нови почетак, да у извесном смислу започиње свет изнова“.
Данас се тоталитарни пројекат моћи довршава стварањем глобалне тоталитарне државе која рачуна на технолошки и биотехнолошки екстремизам, компјутерску и биотехнолошку контролу човекове слободе и уништавање ма ког непријатеља уцртаног у геополитичку карту као нове мете на путу зла.
Трајно конвергирајући даљим тоталитарним биополитичким нивелацијама, захваљујући напретку технологије и биомедицине у синхронизацији са савршеном бесмисленошћу на које је осуђено друштво спектакла (које непрекидно производи реалност), овај процес се развија у складу са Агамбеновим (Giorgio Agamben) увидом да је: „Логор, а не град биополитичка парадигма данашњег Запада“. Биомедицинска наука и техника  успостављају контролу над животом са имплицитном могућношћу његовог уништења (било као деловање суверене моћи или као концепт „напретка“), када су наши животи прошли фазу неутрализације и банализације. Човек је отпадак и пре него што је умро. Индустријализација и стандардизација онтологије захваљујући биотехнолошким екстремизму у доба глобализације воде процесу који је после дешифровања људског генома (који је омогућила филијала фармацеутске куће „Перкин Елмер“, специјализована за производњу машина за дешифровање ДНК) отворио врата за појаву дуго ишчекиваног новог човека (генетски модификованог) који би на још један начин показао сувишност  старог.
Конвергенција науке, технике (техноеволуција човека) и моћи воде реализацији закључака Пола Вирилиа: атомска бомба, информатичка бомба и демографска бомба представљају предуслове за тотални рат у који удруженим снагама улазе – војноиндустријски комплекс (са медијима као главним ослонцем форматизације човека по мери поретка) и дух еугенике унапређен генетичким достигнућима у области биоинжењеринга. Огроман демографски раст не оставља равнодушним носиоце моћи: тешко је не нањушити да се експерименти који се тичу индустријализације живих бића неће зауставити на неговању пацијената или на помоћи стерилним паровима, већ да ће завршити са старим делиријумом о новом човеку, оном који заслужује да преживи – натчовеку – док обичан човек треба да буде истребљен, да нестане као некадашњи дивљак, како би се избегло да својим великим бројем оптерети сужену планету.
Суморна перспектива која се неометано одвија по принципима интелигенције зла, која ради по принципу зла: позитивну намеру претвара у смртоносни финалитет, и моделу који усисава и последњи одблесак стварности на којој би се мишљење као једина брана злу могло да утемељи.

 

_______________

Транспарентност зла

Екстаза комуникације је стање карактеристично за савременог човека изложеног сликама и информацијама у једном потпуно транспарентном свету. Утицај медија, који у непрекидном кружном понављању емитују слике и информације, је попут  неутронске бомбе или бомбе која усисава сав кисеоник: претерана близина ствари и догађаја уништава заштитну ауру појединца који постаје екран апсорпције и реапсорпције утицајних мрежа, у непрекидном стању терора суманутих идеја карактеристичних за шизофренике, како гласи Бодријарова дијагноза менталног стања појединца онда када је интегрална реалност наметнула свету свој безуслован пројекат – да све постане реално, опипљиво и прозирно, ослобођено да се доврши. Потрошачко и хипно-медијско друштво створили су самосвојне ентитете усисавши и трансформисавши концепт друштвеног, политичког и саме реалности. Свест коју медији производе је халуциногена и хипнотичка. Окренути спектаклу, а не мишљењу и трагању за значењима, људи су у процесу који је иреверзибилан усисани у матрикс, а са њима и политика, класе, снови о разотуђењу и револуцији. Ствар, мисао, реч и чин сведени на симболе, свом дискурзивном силином постали су медијум моћи која диктира смисао реалности. Обавезујући референт, који одређује смисао значења протеран је у подземље и укључен у матрикс као објект педагошких процедура у орвелијанском смислу. У матриксу је оживљена и историја и насиље, и битно је повећан ризик смрти.  Присуствујемо последњем чину драме човечанства: реализацији праве природе тоталитаризма и производњи интегралне несреће.

[/restrictedarea]

9 коментара

  1. Izuzetan tekst koji sve objašnjava i izaziva jezu od dubine analize. Hvala autorki i Pečatu. Izvanredno.




    1



    0
  2. Tekst sam pročitala bez daha. Izvanredno.




    0



    0
  3. Tekst sam pročitala bez daha. Neizmerno sam zahvalna gospođi Đorović na svemu što radi.




    0



    0
  4. Hvala na ovom dokumentovanom tragu zla nešeg vremena




    0



    0
  5. Između politike SADa i Hitlera neme razlike.Reč je o novom modernijem pakovanju.S tim što su laži, potrebne da se zločin postigne i da pomoću njih drugi ili onaj koji će biti kažnjen budu krivi, dobile naučnu aparaturu. Na tu vrstu ratovanja protivu čovečanstva Biljana Đorović i Pečat celom svojom uredjivačkom orijentacijom veome slobodno i razborito ukazuju.Hvala




    1



    0
  6. Ako itko bude pisao novu istoriju a ne bude na strani „pobjednika“ kako ce oznaciti prosli i sadasnji vijek. Kako ce oznaciti ove ratove a kako nazvati sadasnje krvopije. Mislim da ce nositi niti malo lijepo ime ti neznanci u corporacijskim odjelima sa znackama od dolara ili coko popsa. Zapravo ostat ce zapamceni po zlu, razvratu, ubistvima, korupciji ako im itko bude mogao pronaci identitet.Njihovo ime je dolar,bankar, broker,guverner,predsjednik, drzava, placeni ubica-vojnik,vatikan. Gramzivost, lazljivost,ignorancija, sebicnost, neukost, nemoral idu uz njihova neznana imena.Zao mi je sto sam vecinu svoga zivota morala prozivjeti bas u ovom vremenu. Mislim da je mojim paganim precima bilo puno jednostavnije zivjeti.




    0



    0
  7. Sve dok narod nesvati da je bolje gledat kroz prozor nego u tv a pogotovu takozvane jake tv i pocne razmisljati svojom glavom,najbolji primer a u vezi ovog tekst je da crkveni velikodostojnici neobjasnjavaju podlu prevaru vuka sa tri prsta a to je vatikanski znak sveto trojstvo




    1



    1
  8. hvala gospodji B.Djordjevic za iscrpno objasnjenje,,,puno sam citala na ovu temu, bez obzira, sam se sokirala od zla koje se podmuklo i podlo odvija pred nasim ocima, a nemocni smo ga spreciti:-((((




    0



    0
  9. Danas zivimo u jedinstvenom periodu istoriije !! . u pitanju je Kriza , susret Realnog i Virtuelnog ..!! danas biti realan je BOLAN proces ,, a mozes bezati od REALNOSTI ,ali nemozes pobeci od posledica BEGA od te iste realnosti ..

    A sto se tice zena , one kazu , „vise volim da mi dude lepo nego da budem u pravu“ , a masa u gradu koja zivi VIRTUELAN zivot , zivot Parazita ,, kaze : ako nam je svima lepo Kog boli uvo ko je u pravu … dok zene uvek biraju materijalnu stranu , a Veza ili Brak je Ekonomska KATEGORIJA .. Ljubav je za sanjare , a postovanje za realne , dok REALNOH ima ih samo 5% u populaciji … 95% cine Glasaci ili Ovce , Sanjari (gradjani) ,

    Oni , Masa , Vecina , Gradjani , Zombiji , GOJE glasaju za ovu VLAST koja je parazitska , ONA UZIMA od onih koji RADE i daje Neradnicima ,, a parazit zivi dok ima sta da jede na Podlozi , Bazi , kad nema vise sta da jede Parazit Umire , sad se upravo to desava , … SVE ima scoj pocetak i svoj KRAJ …. !!! .. pa i ova najveca civilizacijska prevara , koju vode Veliki Bankari imamo jos 1-2 godine , sanjarenja , a onda dolazi REALNOST , !!!

    COBANIN




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *