Врло сажети рапорт о банолности зла

Пише Биљана Ђоровић    

Пред нама се управо сада воде ратови програмирани у лабораторијама врлог Новог света, чији  најмрачнији планови стреме одузимању слободе као једине условности од које зависи наша људскост, као и претварању планете у гигантски невидљиви концентрациони логор у којем ће се систематски и системски редуковати популација на жељених пет стотина милиона људи

Спиновање промене режима у Сирији се, како сведочи научник и новинар др Вебстер Тарпли, који се ових дана налази у Сирији, одвија као режирана операција. Ради се о гебелсовској кампањи огромних размера: овде нема никаквог грађанског рата, нема побуне, нема политичког покрета против Асада, већ се ради о минималном, ограниченом феномену који нема никакве везе са грађанским ратом, под будним оком камера „Ал џазире“, „Би-Би-Сија“, „Франса 24“, „Си-Ен-Ена“, који креирају реалност неопходну да би се извела ова операција. Говорећи за „РТ“ Вебстер Тарпли је истакао да му позиција сведока који недељу дана путује по Сирији (био је у Хомсу, Тартусу, Бањасу, војној болници у Дамаску) омогућава да сагледа да све етничке групе – хришћани, муслимани, шиити, сунити, друиди, Курди, имају само један захтев, да буду заштићени од снајперске ватре која насумично убија људе, не бирајући их по етницитету. То се нарочито дешава у Хомсу у којем се слепим тероризмом убијају цивили: људи, жене и деца, са циљем дестабилизације земље.

РАЗАРАЊЕ И „ ЗАВАДИ , ПА ВЛАДАЈ“
Тарпли поводом ових догађаја каже:  „Ја то не бих назвао грађанским ратом, то је термин који нас одвлачи од праве суштине дешавања. Оно са чиме се сусрећемо овде су одреди смрти, командоси – терористи са којима смо се сусретали од Аргентине и Централне Америке, реч је о типичном методу ЦИА-е, а у овом случају акцију здружено реализују ЦИА, МИ6, Мосад, Déjeuner sur из Француске; новац долази из Саудијске Арабије, Уједињених Емирата и Катара. Постоји неколико веома интересантних менаџера међу којима бих издвојио човека под именом Кадам који је био министар спољних послова током неколико деценија, стар је скоро 80 година и делује из Париза, изабраног од стане НАТО-а“. Поредећи стратегију и тактику Запада у односу на деструкцију Либије која се одвијала под покровитељством Резолуције УН 1973 – у односу на методологију разарања Сирије – Тарпли тумачи: „Ово је земља у којој најразличитије етничке групе живе у, рекао бих, изузетној хармонији… Реч је о мирној коегзистенцији највишег степена и реда. Политика коју САД воде је разарање средњег Истока помоћу стратегије: завади, па владај. Да би се то постигло хришћане треба избацити из Либана и из Сирије на начин на који су били избачени из Ирака (и да иронија буде већа, већина је дошла у Сирију). Зоне најжешћих сукоба у случају Сирије су на граници са Турском, Јорданом, Ираком и Либаном. Највећи део демагошко-бескрупулозног процеса спроводи се циничном медијском кампањом. Био сам у Хомсу који се налази у суседству Даре, чији становници су забринути због недостатка уља за грејање,  и они су ми у великом броју пренели своје захтеве да сиријска армија дође хеликоптерима и тенковима и заузме кровове кућа са којих се испаљује снајперска ватра, како би убиства престала. Убице из Чеченије, Авганистана, Либије и Пакистана, доведене су од стране ЦИА-е и других обавештајних служби да би спровели убиства и инаугурисали мање истрошену форму обојене револуције, која се показује као модел којим је Запад дестабилизовао цео регион. А када је ‘Ал џазира’ овде стигла, сместа је изјавила да је за убиства одговорна сиријска војска. Ради се о гебелсовској кампањи огромних размера: овде нема никаквог грађанског рата, нема побуне, нема политичког покрета против Асада, већ се ради о минималном, ограниченом феномену који нема никакве везе са грађанским ратом“.
Још један рат програмиран у лабораторијама врлог Новог света, чији  најмрачнији планови стреме одузимању слободе као једине условности од које зависи наша људскост и претварању планете у гигантски невидљиви концентрациони логор, у којем ће се систематски и системски редуковати популација на жељених пет стотина милиона људи.

ПОНОВО У ВРЛОМ НОВОМ СВЕТУ
Шекспиров фаустовски чаробњак Просперо из „Буре“, по мишљењу истраживача, уметничка фигура по угледу на легенду о Леонарду Да Винчију, познавао је свет другачији но његова кћи Миранда, која ће када се први пут заљуби узвикнути: „O brave new world тhat has such people in it!“
Мирандин узвик је Олдос Хаксли одабрао  1932. године за наслов своје књиге, књиге жалости и очајања, „Врли нови свет“. Неколико година после објављивања ове књиге, која је исте године када се појавила била забрањена у Ирској, уследили су: велика економска криза, Трећи рајх, грађански рат у Шпанији.
Књигу „Врли нови свет“ Олдос Хаксли је 1958. године одлучио да изнова протумачи, суочивши је са друштвеним искуствима прве половине века. Тако је настао културно-критички тестамент „Брејв њу врлд ревистид“ („Поново у врлом новом свету“), у којем је дубље изучавао видове којима држава и друштво ограничавају слободу појединца. Ова књига почиње освртом: „Године 1931. када је писан ‘Поново у врлом новом свету’, био сам уверен да има још много времена. Друштво савршено прожето организацијом, научни систем каста, укидање слободне воље методичним управљањем, редовно следовање хемијског концентрата среће, поробљавање изведено тако да буде прихватљиво, ортодоксија која се утискује у сну – све то, веровао сам, неће доћи ни за мог, ни за живота мојих унука. Па ипак, двадесет седам година касније, није много преостало од тог мог пређашњег оптимизма“. Хаксли је говорио и о Орвеловој „1984“, написаној у светлу искуства са мртвим Хитлером и тада свемоћним Стаљином: „Друштвом које је описано у књизи ’1984′ искључиво се влада казном и страхом од казне. У свету маште моје басне, казне су ретке и најчешће благе. Скоро савршено господарење људима постиже се кроз систематско спровођење пожељног понашања уз помоћ ненасилне манипулације, физичке као и психичке, и уз помоћ генетичког планирања“.
Данас видимо да Хаксли није био потпуно у праву: Глобалистан који се успоставља представља успешну симбиозу обе дистопијске пројекције, а одвијање планова моћи омогућавају два процеса – транспарентност и баналност зла.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну