Реформом против безбедности

Пише Угљеша Мрдић

„Печат“ истражује чему воде нове реформе сектора безбедности Србије и у којој мери челници и високи функционери државе Србије гледају искључиво личне, а не државне и националне интересе, и да ли се, и како злоупотребљава Савет за националну безбедност

Ако узмемо у обзир територијалну угроженост Републике Србије и све безбедносне ризике и терористичке претње, наша држава одавно није била у тежој ситуацији.
Да би свака држава у свету била спремна за одбрану од спољних и унутрашњих непријатеља требало би да има јак и добро урађен сектор безбедности, то јест војску, полицију и све безбедносно-обавештајне службе.

ЛИЧНИ ИНТЕРЕСИ
Реформа сектора безбедности представља, како у теоријском, тако и у практичном смислу, један од најизазовнијих концепата савремених студија безбедности. У теоријском смислу концепт реформе сектора безбедности пружа аналитички оквир за разумевање система безбедности. У практичном погледу, реформа сектора безбедности све више обележава једну од кључних области јавне политике, посебно у постконфликтним и постауторитарним друштвима.
У тренутку када је угрожен територијални интегритет Републике Србије, када западне силе уз помоћ албанских терориста и међународне заједнице чине све да би отцепили јужну српску покрајину Косово и Метохију од наше државе, када стране службе вршљају на нашој територији, када прете да смо сведоци великих безбедносних и терористичких ризика у Рашкој области и у Војводини, челници Војске Србије, као и много пута у нашој новијој историји, размишљају искључиво о личним интересима, добрим положајима и исплативом одласку у пензију.
Било је питање времена када ће нам из Брисела стићи такав апсурдан захтев да са нелегалном државом Косовом размењујемо обавештајне податке.
Према речима некадашњег генерала Војно-безбедносне агенције Момира Стојановића западне земље имају своје људе у нашем безбедносном систему.
„Није тајна да у нашим институцијама постоје канцеларије многих страних тајних служби, као што је немачки БНД, ЦИА или МИ6. Плашим се да су те службе толико инволвиране да угрожавају наше виталне националне интересе. Од свих стандарда које нам постављају као услов, овај је најосетљивији. То је један од низа корака ка томе да косовске институције дођу у међународне форуме. Индикативно је да нам тај захтев, да безбедносно сарађујемо са Косовом, долази одмах пошто је, како то они виде, решено стање на прелазима Јариње и Брњак. Кажем, то они виде решеним, али је питање времена када ће Срби севера опет поставити препреке на путеве. А лепо би волели да знају ко то и где спрема. Дакле, чим један испунимо, стижу нови услови, нове уцене, и то би паметним и државотворно одговорним људима требало да буде поука, али ми нисмо те среће да нас такви воде. Не смемо да пристанемо на захтев да имамо регионалну безбедносну сарадњу са Косовом. Сматрам да се неће стати на томе. Једноставно, Србија се сама подметнула да буде условљавана званичном политиком да жели кандидатуру за ЕУ по сваку цену. У САД-у, на пример, амерички председник може без дозволе судова да тајно и неограничено одобрава прислушкивање свакога. Да ли ми имамо такве регулативе? Немамо, а да ли је угрожена безбедност наше земље по било којем питању? Очигледно, јесте. Дакле, они притиском даље разграђују ионако разграђен систем безбедности у нашој земљи, чак бих се усудио да тврдим да су наше безбедносне службе неефикасне, кадровски ослабљене, функционално дезоријентисане и потпуно под страном контролом“, каже за „Печат“ Момир Стојановић.
Министар одбране Драган Шутановац изјавио је средином новембра у Нишу да је најзначајнији резултат реформи у Војсци Србије њена професионализација и поверење код грађана.
„Војска заузима водеће место међу државним органима и, уз цркву, ужива највеће поверење грађана“, рекао је Шутановац на централној прослави вида копнене војске и рода пешадије.
Међутим чињенице и реформе које спроводи Влада Србије говоре другачије.
У свакој иоле развијеној земљи у свету, која држи до себе и свог државног и националног интереса, када прете велики безбедносни ризици и стране силе чине све да одузму на нелегалан начин 15 одсто територије, војни врх треба јачати, а не због квазиреформи из године у годину вршити турбуленције у Генералштабу.
Председник Србије Борис Тадић донео је прошле недеље указ о постављењу генерал потпуковника Љубише Диковића за начелника Генералштаба Војске Србије.
За директора (главног инспектора) Инспектората одбране Министарства одбране
постављен је генерал-потпуковник Александар Живковић, за команданта Копнене војске бригадни генерал Милан Мојсиловић, а за начелника Управе за људске ресурсе (Ј-1) Генералштаба Војске Србије пуковник речних јединица Петар Бошковић.
У чин генерал-мајора унапређен је бригадни генерал Данко Јовановић, у чин бригадног генерала пуковници Васо Грујић, Дејан Јанковић и Маријан Новаковић.
Ванредно у чин генерал-мајора унапређен је бригадни генерал Милан Мојсиловић, а у чин бригадног генерала пуковници Миломир Тодоровић и Миодраг Чолић, наводи се у саопштењу Прес службе председника Републике.
Сви набројани су људи од поверења председника Републике, а колико су способни да професионално обављају своју дужност и да се одбране од политичких притисака актуелне власти показаће време.
Да се нешто дешава у кадровским померањима у војном врху могло се наслутити када је на сајту ВС-а објављена информација о пензионисању начелника Управе за оперативне послове Генералштаба генерал-мајора Драгана Колунџије. Било је то мало изненађење, јер је он приликом ранијих промена у врху редовно међу познаваоцима прилика помињан као будући начелник Генералштаба.
Одлазећи начелник Генералштаба генерал Милоје Милетић ову дужност обављао је три године, а на њу је дошао са места заменика начелника. Током његовог мандата завршен је процес професионализације, а војска се интензивније ангажовала у међународним вежбама и мировним мисијама.
Померања у војном врху почела су још у фебруару када је указом председника Србије тадашњи бригадни генерал Младен Бјелица унапређен у чин генерал-мајора и именован на функцију заменика начелника Генералштаба. Његов претходник на тој функцији генерал-потпуковник Младен Ћирковић је пензионисан.
Занимљиво је да се Ћирковић, цењен међу војницима због ратног искуства на Космету, али и официр који је одржавао добре односе са КФОР-ом, и после пензионисања у цивилном оделу појављивао уз војни врх приликом обиласка јединица на југу Србије.

Ceo tekst je dostupan registrovanim pretplatnicima na ovom sajtu ili u štampanom izdanju Pečata svakog petka.
Prijava za pretplatnike ili Pretplata za nove korisnike

Одштампај страну