Почетна / Интервју / Александар Арсенин: Интернет под потпуном контролом Банкстера

Александар Арсенин: Интернет под потпуном контролом Банкстера

Разговарала Биљана Ђоровић

Недавно усвојени закони у САД, који упућују на ултимативно ограничавање слободе   америчких држављана, па и у домену Интернета, превазилазе идеје Великог ватреног зида НР Кине која се јавно и недвосмислено изјашњава за државу крајње ауторитативног уређења, са потпуном контролом медија. Већ током прве половине 2012. године свет ће да буде у прилици да осети први удар, а затим ће уследити и покушај потпуне правне блокаде електронских комуникација, рачунајући и фарме сервера лоциране на територији САД-а

 

Све технологије омогућавају да власт и моћ има не само тоталну контролу, надзор и дисциплину, већ воде и веома озбиљном уздрмавању самог статуса људског бића. Налазимо се на прагу успостављања потпуно контролисаних заједница и поништавању права човека на телесну и духовну самосвојност. Напади на слободу Интернета, као готово јединог преосталог простора медијске слободе, интензивирају се у циљу успостављања Глобалистана и постављања читаве планете у режим видљивости Свевидећег ока „Великог брата“.
Зашто, како, и ко тежи укидању слободе Интернета? На који начин се тежи успостављању тоталне контроле над појединцима, која ће у блиској будућности да буде омогућена имплантационим технологијама?
О овим питањима разговарамо са Александром Арсенином, нашим истакнутим познаваоцем проблема технолошке ендоколонизације човека, председником Покрета за електронску приватност Србије и директором Института „БиоДАТА“ за информатичка истраживања у области бионике, аутором низа значајних књига из ове области, од којих издвајамо: „Виртуелно детињство (2004)“; „Како живети (не)глобално (2011)“; „Заштита приватности и дигнитета личности у информационом добу (2011)“; „Алтер его – стварност човека у информационом друштву“.

Промене које ће да буду реализоване, пошто је недавно Сенат САД-а усвојио допуне Федералног закона САД-а, окарактерисане су од стране Алекса Џонса и његових сарадника као улазак у „Мрачну страну“ и реализацију зле империје онакве каква је описана у филму „Ратови звезда“. Повеља „Бил оф рајтс“ је згажена у креираној атмосфери параноје и безакоња. Да ли је то крај Интернета као слободног протока информација?
Контроверзна допуна Федералног закона Сједињених Држава одредбама 1031 и 1032 на снази од 2012. године које упућују на ултимативно ограничавање слободе (и више од тога) сваког америчког држављанина, очигледна је успостава тоталитарне власти на нивоу „демократског“ уређења САД-а. Актима се практично искључује досадашњи правосудни систем и дозвољава се слободна реакција власти на све грађане који су под сумњом. У контексту заговарача овог закона сумња се односи на могуће терористичке акције и повреду установљеног друштвеног система, при чему је „слобода сумње“ стављена на прво место. Укратко, одредбама се свако сматра кривим док се не докаже супротно. То се односи и на јавно изражавање ставова, па се моделује и контрола масмедија, а пре свега Интернета. Посебно је интересантно сагледати реакцију Националног закона одбране на сајбер тероризам или прецизније на сумњу која произлази из могућности да се Интернет употреби у електронском нападу на интегритет САД-а. Из тога извлачимо закључке да је комплетна информациона инфраструктура под строгим надзором овог закона: од телекомуникационих система до садржаја интернет сајтова, и практично је у потпуности под јурисдикцијом владајуће елите.

Какве конкретне промене можемо очекивати у блиској будућности?
Суштина јесте да се под тоталитарни надзор стави целокупни опсег електронских комуникација рачунајући на домет до крајњег корисника, тј. посетиоца интернет портала. Досадашња правна пракса је досезала до власника IP адресе. Овакав притисак Обамине администрације у последњих годину дана је урушио начела слободе грађана, а како се може видети, концепт НДАА Федералног закона се усмерава из времена владавине Џорџа Буша Млађег, тј. од самог почетка комерцијализације Интернета, док се значајно појачава приликама створеним 11. септембра.
Поступци америчке власти одлукама превазилазе идеје Великог ватреног зида тоталитарне НР Кине која се јавно и недвосмислено изјашњава за државу крајње ауторитативног уређења и са потпуном контролом медија. Вероватно ћемо у блиској будућности већ током прве половине 2012. године да будемо у прилици да осетимо први удар, а затим ће да уследи покушај потпуне правне блокаде електронских комуникација, рачунајући и фарме сервера лоциране на територији САД-а.

Коментатори сајта „Инфовор“ говоре о веома опасној милитаризацији сајберспејса која је супротстављена слободи говора као процесу који се спроводи под Обамином администрацијом. У том контексту важно је разумети шта подразумева увођење праксе „Кил свич“, прерушене у „борбу против сајбер тероризма“, којом ће у потпуности да буде онемогућена приватност на мрежи.
Увођење „Кил свич“ опције је ништа друго него потпуна контрола електронског простора. Идеја је заснована на искуствима из Каира и као што сам више пута напоменуо, интерес водећих политичких опција је обустављање комплетне комуникације. Како у „демократским“ окружењима није могуће сабрати све технике електронске контроле и при томе јавно истаћи праве циљеве, креира се „замагљено“ окружење борбе против тероризма. Ово је иначе често оправдање за успостављање ауторитативне власти: сетимо се само како је биометрија после 11. септембра ушла у наш живот. Посматрајући из свих аспеката, а годинама је ова појава анализирана, тероризам и контрола грађана у свакодневном животу немају никакве везе. То је само изговор. У позадини свега је увек актуелна политичка опција и њен страх.

[restrictedarea]

Примећује се подударност технолошких иновација којима се уводи нови облик ратовања са цивилном популацијом, са технологијом која је у форми научне фантастике обележила култни филм „Ратови звезда“. Да ли је Лукасова пројекција будућности представљала модел технолошког развоја у оквиру уске везе успостављене између Пентагона и Холивуда?
Делимично. Лично мислим да су принципи много софистициранији од Лукасових визија. Ради се на томе да покушавају да нас поробе технологијом на неприметан, Фукоов начин. СФ пројекције нам приказују отворено поље борбе са видљивим непријатељем, а у нашем систему се ради о пласману нових вредности које до појаве технологија нису ни постојале, тако да комплетна ситуација изгледа много „мутније“. Верујем да би лакше било надјачати Лукасове силе зла. Окружење у којем се налазимо је припремано десетинама година употребом масмедија и стварањем потпуно нове културе живљења, против тога се заиста тешко бори јер смућеност већине не дозвољава освешћивање и потпун прелазак на конкретна решења која иду ка слободи живљења.

Најаву да ће „Фејсбук“ социјална мрежа престати да постоји 15. марта 2012. године, њен творац Марк Зукерберг је објаснио речима: „Управљање сајтом постало је веома стресно… ‚Фејсбук‘ се отргао контроли… стрес проузрокован вођењем компаније уништио ми је живот. Морам да зауставим ово лудило…“ Како коментаришете најаву покретача најпопуларнијег веб сајта на свету о крају „Фејсбука“?
Можемо развити две теорије, мада ниједну не бих могао да поткрепим конкретним чињеницама. Једно гледиште има полазну основу из потпуно приватне одлуке Зукерберга да напусти компанију. Спуштање цена акција „Фејсбука“ на берзи указује на идеју да се социјална мрежа препусти новим власницима, што се може оправдати из потпуно људских потреба. Са друге стране, слабо у овом тренутку могу да поверујем да се једна од најпрофитабилнијих компанија у свету може угасити вољом једног човека, јер су „конци“ капитала много дужи од домета самог власника и са тим уверењем ову одлуку можемо посматрати као пренос власништва на другу компанију. Зукерберг се очигледно лично ограђује од података на ФБ серверима зато што је досадашњи концепт функционисао по познатим правилима, колико је то одрживо у присуству новог власника можемо само да чекамо и посматрамо. У сваком случају, кориснике ФБ-а очекује прелаз на непознат терен. Са аспекта контроле, за очекивати је да је оваква одлука донесена под притиском „виших институција“, мада као што сам напоменуо, то не можемо у овом тренутку да поткрепимо доказима. Дуже време постоје притисци да се ФБ увуче у контролисано окружење, па се тим поводом можемо подсетити догађаја из последњих годину дана.

Централно питање глобализације је старо питање власти чија је основна идеја – контрола. Да ли је, да би се испунио циљ тоталне власти над човеком, неопходно контролисати Интернет?
Интернет је у систему глобалног надзора најбитнија карика. Сама технолошка основа Интернета је заснована на неповредивости система и преносу информација у реалном времену (са закашњењима од неколико милисекунди до највише пар секунди). Оваква технологија омогућава транспортовање огромне количине података, са могућношћу слања повратне информације. Са друге стране, Интернет је корен савременог комуникационог система на планетарном нивоу и контрола протока значи контролу сваког произведеног податка. То обухвата електронске комуникације у целости, затим системе спонтаног надзора будућег чипованог друштва, а контролу обезбеђује кроз управљање бирократског и економског система у реалном времену.
Сада можемо да се базирамо на могућност апсолутне контроле Интернета кроз доступне методе: технолошке које у буквалном смислу физички ограничавају простор информацијама, видљиве су и истовремено друштвено непожељне, и тзв. „демократске опције“ изражене кроз измонтиране потребе друштва за контролом информација, при чему се легализују и физичке репресивне методе. Демократске методе поседују базу реалних разлога представљене јавности: безбедност нације, појединца, обрачун са непожељним члановима друштва… итд. Све ове методе смо могли да искусимо у само последњих годину дана, од Каира до Ирака, Италије, Естоније, САД-а… Од суптилних (САД), до репресивних (Каиро) и бизарних (Италија). Интернет је по много чему интересантан за контролу, и њега самог и контролу човека. Савремена технотронска власт се базира на самоконтроли појединца, претходно га доводећи у ту позицију употребом масмедија. Интернет јесте и део масмедија, затим је део комуникационе инфраструктуре, а његове особине попут брзине и двосмерности су кључне за надзор и контролу у реалном времену.

Да ли је могућа апсолутна контрола Интернета? Ко све улази у пројекат контроле и како ће она бити спроведена уколико човечанство не успе да се одбрани од ове страшне претње?
У пројекат контроле улазе земље „вође“ светске политике, а кроз мултинационалне компаније. Укрупњавањем капитала и стварањем мегакомпанија се сужава листа власничког капитала, да би на крају добили монополистички режим који контролише свега неколико људи. Сличан покушај контроле Интернета на основу управљања капиталом је покренут у САД-у крајем 2011. године и то се показало као тек једна од иницијатива. Наиме, најневидљивији и најбезболнији начин контроле је постепено преношење власништва телекомуникационих компанија у један систем, у једну економију и у једну власничку структуру. Контролом компанија се контролишу и услови под којима се пружају услуге и монополистичким тржиштем се одстрањују мала слободна предузећа која прво постају зависна од техничке инфраструктуре, затим од правила понашања и на крају и од егзистенције. По свим правилима гушењем малих независних чворова у мрежи губимо основу за слободу информација.
Данас на планетарном тржишту имамо свега неколико мултикомпанија које покривају већински део капитала у комуникационој технологији, од оптичких каблова до сателита и крајњег корисника. Довољно је само да погледамо промену тржишта у последњих пет година. Приметићемо токове који буквално гушећи мале компаније преузимају и приватизују тржиште комуникација на глобалном нивоу. Огроман је ризик била иницијатива за продају „Телекома“, која не би довела у питање само финансијски интерес, већ безбедност комплетног система комуникације у Србији.

На које начине се, осим техничких метода, спроводи контрола Интернета?
Поред техничке, постоје и правне методе контроле садржаја Интернета, при чему се контрола дистанцира од саме технологије и фокус деловања поставља на садржај, понашања и анонимност. Увођењем система правила која нам не дозвољавају слободно објављивање информација на мрежи систематски гуши идеју слободе у основи. Маршал Меклухан је почетком шездесетих година изнео концепт који говори о непосредним комуникацијама које нису ограничене забранама и цензурама друштва. Већ тада је у развијеној Америци постојао медијски „прохибитет блок аут“ и постојала је потреба за независним медијем. У том тренутку је формирана идеја о „глобалном селу“.
Где није могуће спровести демократске системе употребљавају се ултимативни, као на примеру НР Кине у којој су комуникације агресивно ограничене и у потпуности контролисане, и то се не крије. Снажан партијски систем одржава потпуни монопол не само над системом већ над одлукама у друштву. Имамо и скорашњи пример Силвија Берлусконија и Википедије. Проблем је у томе што у овим случајевима о истинитости информација сведочи само и искључиво позициони политички систем. У Србији имамо потпуну деградацију опозиционог политичког идентитета, а уводе се мере слободне и анонимне контроле државне безбедности.
Светске власти данас у свакодневни живот помоћу технологија за масовну комуникацију уводе озбиљну дисциплину друштвене хигијене, али по нормативима „одабраних“ људи. То нас неминовно уводи у информационо контролисано друштво.

Да ли ће се унитарно наднационално сајбер друштво реализовати као светски електронски концентрациони логор? Да ли је на делу настанак система глобалног технотронског фашизма, као моћног средства електронског гушења слободне људске воље?
Томе се свакако тежи. Данас имамо поменуте биообјекте, дефинисао сам их као припаднике „Масе“ (друштво немислећих бића). Наиме, припадник „Масе“ је сваком даном све мање човек, отуђен од исконских потреба за самоодржањем духовног бића. И ту видимо одличан пример деловања и утицаја једноумља у којем припадници „Масе“ личе, понашају се, одлучују, желе и поседују иста сазнања о окружењу. У таквом друштву је могуће све, а немогуће је бити слободан. Суштински, систем их је кроз утицај масмедија припремио и прилагодио намени – одржању самог система где је човек само заменљив део. У овим системима је живот и слобода само фикција, члан „Масе“ је „слеп“ за било шта друго, а убеђен је да је посебан и изабран. Тужно је, али такве људи данас можемо видети међу нашим познаницима.
Дакле, људска воља је искључена у основи, али је представљена као виртуелна стварност у којој се стиче утисак могућности одлучивања, а у ствари се људи понашају према програмираној матрици и потпуно предвидиво.

Разматрање концепта телесности у оквиру рада Европске комисије резултирало је закључком да је људско тело – недовршен концепт и да се може мењати изнад његове антрополошке датости и нормалности – како би се повећала социјална и делатничка компетитивност, усавршиле спортске вештине или повећао ниво интелигенције и знања, чиме се заправо препоручује киборгизација. Како вама, ко се бави заштитом приватности, као и проблематиком етичке заснованости имплантационих технологија, изгледа перспектива нестанка човека?
Прво морам да реагујем на потпуно бесмислену констатацију „недовршеног концепта људског тела“. Човек је, чак и са научне тачке гледишта, признат као најсавршеније биће на планети. Заговарање идеологије несавршености нас, тј. друштва у целости, поставља у једну аријевску основу, где ће сви „несавршени“ (по правилима еволуције догађаја) да буду и непожељни. Уосталом, као и када је у питању цензура, верујем да ће мањи број „одабраних“ претпостављати ко је несавршен, тј. кога треба „усавршавати“, а кога треба „неутралисати“ на било који начин. Неутрализација ће при том вероватно бити демократски хумана и представљена као помоћ „несрећној“ популацији људске расе. Конкретно, бављење киборгологијом у овом смислу је противно свим етичким, моралним и правним нормама. Европска група за етику покушава да „оправи“ нешто што није могуће и опет видимо постављање ствари у контекст креирања „бољег демократског друштва“. Поред тога, имамо још једну потпуно бесмислену ситуацију када се разумевање бића изједначава са телесним и електронским. Овим се покушава прихватити један потпуно ванприродни став који деградира биће у сваком погледу, па и у духовном (које у овом случају наизглед није додирнуто). Лично мислим да на ово не треба трошити сувише речи јер је комплетан документ ван сваког домашаја нормалног, а најмање је у циљу побољшања људске расе.

Коришћење компјутерске технологије је оно чега се они који је користе не би никада добровољно одрекли. Постоји ли могућност да се човечанство заштити од контролисаног Интернета који би отворио могућност неслућеним манипулацијама и крају људског рода?
Технологија је данас изванредна, са огромним потенцијалом на корист човечанства. Решење свакако не видим у информатичкој апстиненцији и све препоруке у том смеру нису на корист човеку, параноичне су и инфантилне. Последњих година се појавило много материјала и изјава „стручњака“ који технологију стављају у контекст зла, пропасти… то су све бесмислене и неодрживе дезинформације креиране или ради самопромоције, или из огромног непознавања суштине проблема. Свакако су крајње неозбиљне и негативно острашћене. То је оставило и трага тако да су данас људи смућени и у потпуном безнађу и страху од чипова, докумената, Интернета… Суштина проблема и решење јесте једино у освешћивању људи, упознавању људи са технологијом, са њеним граничним дометима, етичким кодексима, и уз то неминовно враћање људи себи и својим зрелим критичким разматрањима окружења. Интересантно је што помињана популација није део „Масе“, и те како је мислећа, жељна знања, али се увлачи замку масмедијске културе и не разграничава истинитост од исконструисане параноичне и јефтине рекламе. Када освестимо друштво, а чине се потребне активности у том смеру, онда можемо да активирамо потенцијал грађанске свести који ће да спречи злоупотребу народа кроз „Масу“.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Kraj slobodnog Interneta je neizbežan i sasvim se dobro uklapa u gubljenje slobode na svim nivoima. Biće dostupni samo oni pogledi i interpretacije koje odgovaraju vladajućem sloju. Na žalost u našim medijima se veoma malo govori o tome upravo zbog toga što gotovo svi mediji već služe moćnicima i smatraju prirodnim da to rade.




    0



    0
  2. Hvala Biljana ya ovaj sjajan tekst!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *