Арапска јесен под америчким штитом

Пише Угљеша Мрдић

Американци су подржавали радикалне исламистичке покрете (вехабије) и у борби против ирачког лидера Садама Хусеина, лидера Либије Моамера ел Гадафија, као и против Срба у БиХ

„Ко са ђаволом тикве сади о главу му се разбијају.“ Овом народном изреком се најбоље може објаснити ново буђење радикалних припадника исламистичких покрета, чије је деловање упућено против њихових некадашњих коалиционих партнера – САД-а.
Тако се може оценити прошлонедељни догађај у центру Сарајева, када је припадник вехабијског покрета Мевлид Јашаревић (23) из Новог Пазара, 28. октобра, око 16 сати, пуцао из аутоматског оружја на америчку амбасаду у Сарајеву.

[restrictedarea]

АМЕРИЧКА ПОДРШКА ВЕХАБИЈАМА
Испалио је на зграду пет оквира муниције, а полиција га је ранила хицем у ногу, док је на „калашњиков“ монтирао шести оквир. Током пуцњаве нападач је узвикивао „Алаху екбер! (Бог је највећи)“ Према безбедносним агенцијама из БиХ, напад на зграду амбасаде је извело више припадника вехабијског покрета. У терористичком нападу ниједна особа није погинула, а рањени су полицајац и радник обезбеђења амбасаде.
Ако се присетимо, Американци су подржавали радикалне исламистичке покрете (вехабије) и у борби против ирачког лидера Садама Хусеина, Моамера ел Гадафија, председника Либије, као и против Срба у БиХ.
Ово сада шта се дешава је логичан наставак „Арапског пролећа“ – арапска јесен.
Серија протеста и демонстрација на Блиском истоку и северу Африке позната је као „Арапско пролеће“, а понекад и као „Арапско пролеће и зима“, „Арапско буђење“ или „Арапски устанци“, иако нису сви учесници Арапи. Све протесте и демонстрације, као и ратове организовале су САД-а са њиховим сарадницима међу радикалним исламистичким покретима.
Започело је првим протестима у Тунису, 18. децембра 2010. године, самоспаљивањем Мухамеда Бузизија у знак протеста против „полицијске корупције“.  Успех протеста у Тунису довео је до таласа побуна који је захватио Алжир, Јордан, Египат и Јемен, а онда се проширио и на друге државе, при чему су демонстранти били најорганизованији током „дана беса“. Протести су се прелили у виду мањих протеста и на неарапски свет у региону.
До јула 2011. године, демонстрације су резултирале обарањем власти у Тунису и Египту. Током почетних протеста неколико лидера је најавило да ће се повући са власти и организовати изборе. Судански председник је најавио изборе у 2015. години, а ирачки премијер Ал Малики за крај 2014. године, мада је дошло до појачаног насиља демонстраната који су захтевали тренутне оставке. Протести у Јордану довели су до пада владе, резултирајући повлачење бившег премијера и амбасадора у Израелу, кога је краљ Абдулах поставио за новог премијера са задатком састављања нове владе.
Председник Јемена Али Абдулах Салех најавио је 23. априла да ће се повући за 30 дана у замену за имунитет, што су демонстранти неформално прихватили 26. априла. Међутим, Салех није одржао обећање, и то је продужило протесте у Јемену. Либијски лидер Моамер ел Гадафи је одбио да се повуче и тиме допринео да дође до рата у Либији. После је уследило брутално убиство Гадафија од стране НАТО авиона и радикално исламистичких побуњеника подржаваних од САД-а.

ТЕРОРИСТИЧКЕ ПРЕТЊЕ
Иначе, Јашаревић се доводи у везу са терористичком групом која се обучавала на подручју села Горња Маоча у БиХ.
Приликом овогодишње посете тадашњег потпредседника Владе Млађана Динкића и групе амбасадора Новом Пазару, међу којима је била и америчка амбасадорка Мери Ворлик, ухапшен је на улици заједно са Фатмиром Муратовићем. Јашаревић и Муратовић су стајали преко пута Општине, где се одржавао састанак  привредника са Динкићем и амбасадорима, када су их полицајци легитимисали. Код Јашаревића је пронађен велики „рамбо“ нож, америчке производње. Против Јашаревића је поднета прекршајна пријава.
Према речима др Дарка Трифуновића, експерта за исламски тероризам, напад на амбасаду САД-а у Сарајеву подударио се са нападима на америчка дипломатска представништва у Авганистану и Пакистану.
„У вехабијском нападу на амбасаду САД-а у Пакистану погинуло је 14 људи, а напад у Авганистану је успешно спречен. Бошњачки политичари који су БиХ учинили погодним тлом за вехабије, звуче малициозно када осуђују напад“, сматра Трифуновић.
Трифуновић је оценио да би терористичка претња по Србију била још већа уколико би државни врх одлучио да пошаље припаднике Војске Србије у борбене мисије у Авганистану или Ираку.
Трифуновић подсећа на случајеве Шпаније и Велике Британије које су послале своје снаге у Авганистан.
„Сетите се терористичких напада у тим земљама. Шпанија је после терористичког напада у Мадриду повукла своје снаге из Авганистана. Неколико покушаја терористичких напада десила су се и у Италији“, навео је Трифуновић.
Председник РС Милорад Додик тврди да се у БиХ намерно ствара атмосфера у којој се вехабијски покрети несметано развијају, а за то оптужује Бакира Изетбеговића, члана Председништва БиХ.
Запажена је и реакција министарке правде Србије Снежане Маловић, она је приликом посете Новом Пазару изјавила да то Министарство нема ингеренције за случај Мелвида Јашаревића и саслушање 17 припадника вехабијског покрета из тог града.
„Верујем да Тужилаштво ради свој посао и да ће одговорно приступити том задатку“, истакла је Маловићева, која се својим досадашњим поступцима мешала у много ствари за које није надлежна и то у целом региону…

[/restrictedarea]