NBS Kako je Sveti Sava otišao sa Vračara

Piše Jovo Bajić

Celokupna „obnova“ Narodne biblioteke zapravo je samo šarena, bleštava laža, tek varljiv sjaj stakla, blešteće svetlosti i boja. Kao da se pokušalo da se tim bleštavilom prikrije izgubljeno vreme i novac, učinjena kompleksna šteta i još jedan  nesavesno urađen posao

„Obnovljena“ Narodna biblioteka Srbije konačno je 12. septembra otvorila vrata. Za sve ono što se sa ovom ustanovom dešavalo u prethodne četiri godine većina medija, želeći valjda da ovom događaju da što veći značaj, koristila je reč „obnova“. Bio je to izuzetno  pogodan trenutak za političare da se pojave na otvaranju  „obnovljene“ nacionalne institucije, da  eventualno preseku vrpce, drže govore. Ali tom događaju, čini nam se, u zvaničnim medijima bliskim vladajućim strukturama,  nije dat veći značaj. Osećala se izvesna uzdržanost, a sve slavodobitništvo koje je sa sobom nosio ovaj događaj prepušteno je direktoru Narodne biblioteke, književniku i filozofu Sretenu Ugričiću. Pred njega je postavljena kamera  i mikrofon državne televizije, data mu je mogućnost da govori o ovom događaju, što je on i iskoristio ističući više nevidljive, virtuelne, nego vidljive strane „obnove“.

„DEKONTAMINACIJA“
Ovim „otvaranjem“  bar donekle je zatvorena još jedna uzbudljiva stranica u istoriji Narodne biblioteke, jedine ustanove ove vrste na svetu koja je u dva svetska rata razarana, pljačkana, gađana zapaljivim avionskim bombama, od kojih je spaljena do temelja. Zbog ratnih zbivanja biblioteka je dva puta na kraće vreme prekidala rad. A onda se nešto desilo  u miru. Na vrata biblioteke, na koja ulaze čitaoci, stavljeni su lanci i katanac koji su tu ostali više od četiri godine. I po tome što je u mirno vreme tako dugo bila zatvorena, ova biblioteka je  jedinstvena u svetu.
Ideja o ovakvoj vrsti „obnove“ Narodne biblioteke Srbije  začela se u glavama vodećih ljudi „Fonda za otvoreno društvo“, Soroševoj ispostavi u Srbiji, čiji je kadar, pre nego što je došao na mesto direktora, bio i Sreten Ugričić. Ovaj poduhvat sa Narodnom bibliotekom Srbije u ideološkom, građevinskom, estetskom pogledu predstavlja projekat „Fonda za otvoreno društvo“,  gde se u minule četiri godine na najbolji način  iskazala kreativnost nevladine organizacije koja danas u popriličnoj meri vlada Srbijom.
Posle ovakve  „obnove“ Narodna biblioteka Srbije dobila je još jedan atribut koji je takođe čini jedinstvenom. Ovo je jedina Nacionalna biblioteka u svetu „obnovljena“ po zahtevima i merilima novog svetskog poretka, po Soroševim merilima.  A ta merila, prema srpskim prilikama,  prilagodio  je „Fond za otvoreno društvo“. „Renovirani“ enterijer srpske institucije ne sadrži nijedan nacionalni predznak. Ostala je na starom mestu samo slika sa likom Vuka Karadžića, rad Miće Popovića, i tri manja bareljefa na zidu ispred Amfiteatra u prizemlju, sa likovima Janka Šafarika, Đure Daničića i Stojana Novakovića koje je svojevremeno uradio vajar Nebojša Mitrić. Sledeći svoja politička uverenja, u holu Nacionalne biblioteke srpskoga naroda, u njenim reprezentativnim prostorima oko kataloga u čitaonicama Sreten Ugričić nije ostavio nijedan znak, nijedan simbol koji bi ukazivao na Srpstvo.
Poznato je da je Sreten Ugričić, čim mu je svojevremeno ustupljeno kormilo Narodne biblioteke, počeo njenu „dekontaminaciju“ od srpskog nacionalizma. Biblioteka je, da  podsetimo, sagrađena u vreme najtvrđeg titoizma, u vreme kada je kult ličnosti Josipa Broza bio najjači, kada se budno pratilo i  suzbijalo sve što je nosilo srpski predznak. Ipak i u to  vreme nije se išlo tako daleko, dokle je danas otišao Sreten Ugričić.. Posebnu vrednost enterijeru davale su velike zavese koje je uradila poznata umetnica Desa Tomić Đurović, na kojima su dominirala ćirilična slova rađena prema slovima iz „Miroslavljevog jevanđelja“. Za tvrdokornog  latiničara, obožavaoca hrvatske latinice, Sretena Ugričića brozovsko vreme odviše je bilo natopljeno srpskim nacionalizmom. Uklonio je zavese, a mesto njih  „sašio“ nove, obične, bez ikakvih slova. Otišao je i dalje, pa je iz hola Biblioteke sklonio vitrinu sa ugljenisanim ostacima knjiga iz Narodne biblioteke sa Kosančićevog venca, koju  su 6. aprila 1941. godine pogodile, razorile i zapalile bombe nemačkih aviona. Ove vitrine su odnete da ne bi izazvale nelagodu kod Nemaca koji dolaze u Narodnu biblioteku. Na najuočljivijem prostoru u holu između čitaonica i kataloga, na najupadljivijem mestu, od samog otvaranja Biblioteke,  bila je postavljena velika skulptura koja je nosila naziv „Drvo života“, rad svetski poznatog vajara, naivca, Bogosava Živkovića, na kojoj su u drvetu urađena srpska lica sa šajkačama, prepoznatljivi  simboli iz srpske istorije i mitologije, što se takođe nije svidelo Sretenu Ugričiću. On je tu skulpturu, zajedno sa vitrinom sa ugljenisanim knjigama, pomerio  na „zabito“ mesto, negde na stranu, među stolove  Centralne čitaonice.
Zavese, vitrina sa ugljenisanim knjigama, ni Živkovićeva skulptura nisu našli mesta u „obnovljenoj“ Biblioteci. Nadamo se da su negde sklonjeni i da nisu uništeni. U vreme Ugričićeve „obnove“ iz ulaznog hola, sa dominantnog mesta na zidu, uklonjeno je izuzetno zanimljivo likovno delo većih dimenzija, mozaički sklapano drvetom, jedna vrsta intarzije, na kojem je prikazan Sveti Sava.  Zidovi  prostranog hola na prvom spratu u kojem su bili katalozi i kroz koji se ulazilo u većinu čitaonica i u administrativni deo zgrade bili su, od otvaranja biblioteke, prekriveni vrednim slikama velikih formata, uglavnom uljima, koje su radili najveći srpski slikari u to vreme, od kojih su neki stekli i evropsko ime.  Slike su uglavnom tematski bile vezane za Srbiju, njenu prošlost, njene  nacionalne vrednosti. Među tim slikama bilo je i ulje, rađeno tokom Drugog svetskog rata, na kojem su bile predstavljene ruševine Narodne biblioteke sa Kosančićevog venca. Sve ove slike takođe su odnesene.

MOŽDA UGROŽENA I STATIKA
Već površnim razgledanjem, čitaoci i posetioci koji su ranije dolazili u Narodnu biblioteku uočiće da se ovde ne radi ni o kakvoj  obnovi. Intervenisalo se samo u reprezentativnom delu, na glavnom ulazu, na prvom spratu gde su katalozi i čitaonice, i na drugom spratu gde je galerija i još neke čitaonice. Nije, dakle, obnavljano celo zdanje Narodne biblioteke, nego samo četvrtina. I na tom delu na kojem se intervenisalo, nabačena je samo jača šminka.  Sve je manje-više ostalo na svom starom mestu.
Jedina, mnogi kažu nepotrebna, građevinska intervencija, rađena je  prilikom spuštanja svoda iznad Centralne čitaonice, u kojoj je svojevremeno bio klavir i koja je služila i kao koncertna dvorana. Bio je to jedan od najakustičnijih prostora u Beogradu. Neko je došao do zaključka da bi te svodove, zbog uštede u grejanju, trebalo spustiti. To je postignuto tako što su ugrađene teške čelične konstrukcije. Ovakvim postupkom, koji je dosta koštao, umanjena je akustičnost prostora, a kakve će to posledice imati na statičku stabilnost zgrade – tek će se videti.
„Obnova“ Narodne biblioteke ima i dobrih strana.  Zbilja je vredno što su u tome poslu zamenjene stare instalacije, postavljene pre četiri decenije. Nove instalacije odgovaraju savremenim potrebama. Da su biblioteku vodili bolji domaćini u ovo krizno vreme, ne bi iz čitaonica izbacili stare stolove koji su bili u dobrom stanju. To se nije moglo reći za stolice. Umesto starih  postavljeni su u čitaonicama novi stolovi i stolice izrađeni za biblioteku, koji svojom masivnošću i izgledom nekima  impresivno izgledaju. Posebno su zanimljive stolice sa visokim naslonima od masivnog drveta, koje donekle razdvajaju stolove, i odvajaju one koji za tim stolovima rade, čime se stvara utisak  izvesne izolovanosti. Ima i onih koji tvrde da su nove stolice isuviše tvrde i nepodesne za sedenje.   Na stolovima postoje priključci za laptop i internet. Delimično je popravljan i krov, pa se može očekivati da će biti zaustavljena prokišnjavanja kojih je bilo prethodnih godina.
Rezultati „obnove“ Narodne biblioteke vidljivi su već na prvi pogled na glavnom ulazu. U holu su postavljeni novi stakleni pultovi sa kompjuterima, gde se izdaju nove članske karte. Kažu da je bilo intervencija i u amfiteatru u prizemlju. Okrečen je i novim nameštajem opremljen i bife u prizemlju ispred kojeg, umesto starih mermernih, vode uzane staklene stepenice kojima se dolazi na prvi sprat,  do prostora gde su katalozi, pult za predaju pisanih reversa za narudžbe knjiga, odakle se stiže u tri glavne čitaonice: Centralnu, Referentnu i Čitaonicu periodike.
Još od samog otvaranja Narodne biblioteke, pre četrdesetak godina, čitaoci, bibliotekari, ali i stručnjaci zamerali su projektantu Ivi Kurtoviću što je prostor sa svih strana oivičio velikim prozorima kroz koje se probijala prejaka  svetlost. Na mnogim mestima svetlost se prelama, što utiče na koncentraciju čitalaca. Novi projekat nije uzeo u obzir ovu činjenicu. U unutrašnjosti čitaonica ugrađene  su nove staklene površine, što je još više pojačalo svetlost i njeno prelamanje. Posebna priča su  novopostavljeni tepisi u čitaonicama na celom prvom spratu, sa jakim, drečavim, nesumnjivo kičerskim bojama. Ovi tepisi i velike staklene površine više bi priličili diskotekama, trgovačkim ili ugostiteljskim prostorima. Čitaonice  nemaju neophodnu intimu,  nisu natopljene smirenom (stvaralačkom)  svetlošću potrebnom ljudima usredsređenim i nagnutim nad knjigama.
Većina čitaonica su tamo gde su nekada i bile, na istim mestima, sa istim ili približnim brojem stolova. Pored ovih starih urađene su i tri nove. Tu je, pre svih,  Elektronska čitaonica sa 46 računara, pomoću kojih se dolazi do publikacija u elektronskoj formi i pretražuju elektronski katalozi. Na galeriji, na drugom spratu, gde su nekada priređivane izložbe, urađena je Multimedijalna čitaonica sa 52 mesta i Čitaonica za slepe i slabovide sa  pet mesta.
U istom stilu preuređena je i Naučna čitaonica, gde su uglavnom radili naučni radnici. Mesto u ovoj čitaonici dobijalo se posle prethodno ponuđenih dokaza o bavljenju naučnim radom. Za bolje uslove i bolju uslugu plaćala se i veća članarina. Sreten Ugričić je podigao članarinu za korišćenje Naučne čitaonice. Godišnja pretplata za Biblioteku, prema sadašnjem cenovniku, iznosi 1.200 dinara. Za deset dana rada u Naučnoj čitaonici plaća se 1.000 dinara, a ako se koristi i računar 1.500 dinara.  Ove cene odvratile su od Naučne čitaonice mnoge  istraživače, među kojima nema mnogo imućnih ljudi.

KNJIGE IŠČEZLE IZ FONDOVA
Ni digitalizacija fondova Narodne biblioteke nije urađena u onoj meri kao što se priča i kao što je obećavano. Digitalizovan je samo jedan deo periodike, među kojim nema mnogih publikacija od nacionalnog značaja. Digitalizovana su, recimo, dva masonska časopisa, od kojih je jedan izlazio u Beogradu, drugi u Zagrebu, a digitalni otisak „Carigradskog glasnika“ je jedva čitljiv. Za digitalne publikacije koriste se digitalni reversi, ali se knjige najbrže dobijaju ako se naruče klasičnim reversom. Izuzetno je stoga dobro što su pored računara sa digitalnim katalozima ostali i stari katalozi koji omogućavaju klasično traganje za publikacijama.
Ova pauza od četiri godine, dok je Biblioteka bila zatvorena,  mogla se iskoristiti za reviziju knjižnog fonda, gde su se knjige ponovo mogle popisati, da se utvrdi koje nedostaju. Još od početka devedesetih širile su se priče da se neke knjige gube iz fondova. Za prethodne četiri godine, što je opšte poznato, neki pojedinci imali su privilegije da dobijaju knjige iz Narodne biblioteke i da ih nose kući. Mnoge od tih knjiga nisu vraćene na svoja mesta. I sada u „obnovljenoj“ Biblioteci vrlo često, umesto naručene publikacije sa knjigom, stiže samo revers na kojem piše: publikacija nije na mestu.
Sve u svemu, celokupna „obnova“ Narodne biblioteke izgleda nam samo kao šarena, bleštava laža, samo varljiv sjaj stakla, blešteće svetlosti i boja. Kao da se pokušalo da se tim bleštavilom prikrije izgubljeno vreme i novac, i još jedan  nesavesno rađen posao.
Nismo se bavili novcem potrošenim za „obnovu“ Narodne biblioteke. A govori se da je dosta novca potrošeno. Tim poslovima, nadamo se, baviće se drugi.

_________

Kompjuterizacija

Kompjuterizacija, što je svetski trend, ušla je u Narodnu biblioteku i pre ovog delimičnog  preuređivanja. Na mnogim mestima, posebno kod kataloga, bili su i pre pet-šest godina postavljeni računari sa Internetom koje su koristili posetioci biblioteke. Sada je u Narodnoj biblioteci mnogo više računara. Referentna čitaonica, Čitaonica periodike, Naučna čitaonica, Pravna, Centar za bibliotekarstvo, Čitaonica posebnih fondova imaju po deset računara, Multimedijalna  52 i Elektronska 46 računara.

_________

Podzemni depoi

Posebna priča i bolna rana Narodne biblioteke su  podzemni depoi u kojima se čuvaju knjige, odavno vlažni i tesni. U skladišta knjiga  prodrla je vlaga. Bilo je prethodnih godina napora da se ta vlaga sanira, ali ništa praktično nije urađeno. I kada se u budućnosti bude ozbiljno razgovaralo o Narodnoj biblioteci, prvi na redu biće depoi za smeštaj knjiga, koji se moraju osigurati od vlage  i proširiti.

8 коментара

  1. Avatar

    ”Biblioteka je, da podsetimo, sagrađena u vreme najtvrđeg titoizma, u vreme kada je kult ličnosti Josipa Broza bio najjači, kada se budno pratilo i suzbijalo sve što je nosilo srpski predznak. Ipak i u to vreme nije se išlo tako daleko, dokle je danas otišao Sreten Ugričić.. Posebnu vrednost enterijeru davale su velike zavese koje je uradila poznata umetnica Desa Tomić Đurović, na kojima su dominirala ćirilična slova rađena prema slovima iz „Miroslavljevog jevanđelja“. Za tvrdokornog latiničara, obožavaoca hrvatske latinice, Sretena Ugričića brozovsko vreme odviše je bilo natopljeno srpskim nacionalizmom.” — Још један од многобројних доказа да се ”комунизам” и фашизам никако не могу изједначавати, ни по којем основу.

  2. Avatar
    Василим

    НБС, је јад и беда, Хамовић им је донирао компјутере (случајно), споља ништа није урасјено, променили су само столице а ко зна колико су дрпили! Јадно и бедно као и увек од стране Г17-

  3. Avatar

    Prvo:nikave vlage u magacinima NBS više nema jer je taj problem saniran još pre sedam godina.Tačno je da je mesta u magacinima sve manje ali zaposleni u njima se istinski trude da obezbede neomatno funkcionisanje istih.Drugo:nije tačno da se do publikacija naručenih elektronskim putem dolazi sporije. To je mogao biti utisak samo nekoga ko još nije ništa poručio iz magacina tj. još nije ni koristio usluge NBS nakon renoviranja čitaonica. Treće:ne samo da taj neko nije bio u Biblioteci nakon renoviranja nego nije bio ni ranije jer bi inače znao kako je znalo biti hladno u “najakustičnijem” prostoru nekadašnje čitaonice sa visokim plafonima.
    I četvrto:vrlo je jednostavno doći i lično se uveriti u netačnosti gornjeg teksta.

  4. Avatar

    Артуре, престави се…

  5. Avatar

    pozajmljena rasprava,

    Па овде се константно врши замена теза, значи да не бих био “комплексаш” или “шовиниста” морам до имбецилности да се дивим Германима? Јел’ то? Па што то одмах нисте рекли, боље би се разумели.

    Значи да би били “прави националисти”, морамо даноноћно се не клањамо “аријевско-нордијским надљудима”, највећем народу Европе и васељене свих времена, “раси господара” од којег је све потекло, јесу ли то ти комплекси ниже вредности о којима говориш Горски?

    Исто тако, када кажем да је Немачка нација заснована на лажима, крађи туђе културе и достигнућа, и геноциду (врло слично усташама), онда патим од комплекса? Горски, без љутње бато, али логика ти је ингениозна, мајке ми.

    Ког нашег идентитета? Заједничка европска култура не постоји, не постоје ни такозвани индо-европљани. Ти стално покушаваш да те болесне пропагандне идиотизме нордијске историјске школе протуриш као део нашег идентитета.

    Шта уопште дефинише ту заједничку “европску културу”? Западна Европа је у средњем веку дефинисала свој идентитет на католицизму и наслеђу римског царства, римско-германском самодржављу, а државе су биле многонационалне империје, у којима народни идентитети нису имали никакав значај. Латински је био званични језик, народни језици практично непостојећи. Касније, са великим друштвеним променама, западњаци су свој идентитет почели да заснивају на “националној припадности” и тековинама буржоаских револуција.

    И какве то везе има с нама, о којој “заједничкој европској култури” ми овде говоримо??? Као народ самосвојне народне културе, народног језика који је постао књижевни – старосрпски (такозвани старословенски), православне вере са примесама византисјке културе, ми апсолутно немамо ничега заједничког са овом самодефинисаном Еуропом, којој не припадамо, ни по крви, ни по раси, ни по језику, ни по вери.

    Европа у другом смислу ни не постоји, сем у том западњачком-идеолошком. Европа није континент, нити је дом специфичне културе, то су пропагандне лажи из пачије школице, и није мој проблем што су вам још тада испрали мозак па и дан данас рециклирате неовејане будалаштине српских непријатеља.
    Али то је ваша срамота и ваш образ.

  6. Avatar

    Narodna biblioteka zaista izgleda svetski, savremeno,klimatizovano,uredno tako da su neki od predhodnih komentara zlonamerni.Vredi doći i uveriti se u suprotno.

  7. Avatar

    I nije neki kompliment iyzgledati svetski/belosvetski

  8. Avatar

    Prvo, jedva cekam da odm i proverim sta je od fundusa ostalo u NBS posle cetvorogodisnje revizije. Ako je radjena onako kako je to Ugricic radio od svog preuzimanja NBS ne ocekujem da vise nadjem ista vazno. Buduci da je sebi dopustio da fondove koji su pod posebnom zastitom, a tu spada sve sto je izdato u 19. veku, svede na 1/2, BACAJUCI u kontejnere i spaljujuci u TeNT-u 3. i 4. primerak ako su postojali, s glupim obrazlozenjem da su suvisni. [“Suvisno” se moglo poslati drugim nacionalnim bibliotekama da i drugim ljudima van Bg bude dostupno…] Uostalom, ni pre rekonstrukcije se u NBS nisu mogli naci iako je rec o obaveznim primercima – brojevi Studenta i Vidika iz 1981. godine. Sta mislite, zbog cega? …A, stolice – nikako ne mogu biti udobne za ozbiljan rad – sve sto je pod pravim uglom a namenjeno je sedenju je neupotrebljivo za iole normalan rad, a posebno ostra prednja ivica sedista koja se zaseca u noge i smanjuje cirkulaciju, koja je iovako pri duzem sedenju ugrozena. Jer, da to tako treba, vekovima bi se stolice, pa i za biblioteke tako pravile – a ne prave se. Cisto dizajnersko izivljavanje, a za one koji bi da se bave naukom i opasni po zdravlje… Ako, “to je nama nasa borba dala”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *