Putin neće američke parazite

Piše Bogdan Đurović

Ruski premijer Vladimir Putin rekao je da su granice bivšeg SSSR-a prirodne ruske granice i poručio Americi da stegne kaiš i prestane da parazitira na svetskoj ekonomiji

Zastrašujuća finansijska kriza sa kojom se suočila Amerika početkom avgusta, konačno je ogolila suštinu ekonomskog modela ove zemlje, koja decenijama već štapom i, najčešće bez šargarepe, „podučava“ druge kako treba živeti i privređivati. Totalni finansijski slom izbegnut je samo zahvaljujući zakonu kojim je propast – privremeno odložena. A zapravo, rekli bi mnogi, ta propast je prošle nedelje ozvaničena i časovnik je počeo da odbrojava. Jer, nikakav zakon više ne može da napuni praznu vašingtonsku kasu.

BANKROT SAD
Ovakav zaplet zabrinuo je Amerikance, ali i čitav svet. Ako su mnogi, pogotovo u Evropi, bili skloni da optuže Grke da su neobuzdanom rasipnošću ugrozili ne samo svoju ekonomiju, već i Evropsku uniju, šta tek reći za Amerikance koji, sada to vide i najzagriženiji zapadnjaci, vuku u propast čitavu planetu. Jer, niko ne sme ni da objavi koliko Vašington zapravo duguje, mada se barata sa cifrom od najmanje 14 triliona dolara. Kada je MMF zvanično saopštio da će ove godine američki dug dostići 100 odsto društvenog proizvoda (pre četiri godine bio je „samo“ 62 posto), postalo je jasno da je vrag davno odneo šalu. Raskalašni život i osvajački ratovi proteklih decenija sada ispostavljaju svoje račune. A nisu retki oni koji strahuju da će biti naplaćeni u krvi…
Svoje viđenje ovog problema izneo je i ruski premijer Vladimir Putin, koji je bez mnogo uvijanja Amerikance nazvao parazitima. I naglasio zabrinutost da bi oni mogli da povuku ceo svet u provaliju. Gostujući 1. avgusta u Omladinskom kampu „Seliger“, koji okuplja mlade pristalice njegove partije Jedinstvena Rusija, Putin je održao tradicionalno druženje sa podmlatkom. Demonstrirao im je svoje fizičke sposobnosti, pokazivao veštine u slobodnom penjanju i čak je pokušao da rukama savije veliki tiganj. U pauzama ove dobre zabave premijer je iznosio svoje političke stavove, komentarisao ponašanje Amerikanaca, ali i mogućnosti obnavljanja nekadašnje velike ruske države, kao i ujedinjenje sa Belorusijom i Južnom Osetijom.
Jedno od prvih pitanja za Putina bilo je o mogućem bankrotstvu SAD-a i posledicama koje bi u tom slučaju usledile za samu Rusiju. Premijer je odgovorio da to ne bi donelo „ništa dobro“. „Savremena privreda je u velikoj meri globalizovana i sve zemlje, na ovaj ili onaj način, zavise jedna od druge. Američka ekonomija je jedna od lokomotiva svetske privrede, to je očigledna činjenica. I ako se tamo dešavaju sistemski poremećaji, to utiče na sve. Nije stvar samo u tome što takve zemlje kao što su Rusija i Kina drže značajan deo svojih deviznih rezervi u američkim državnim obveznicama, već što bi tada nastao sistemski poremećaj u celokupnoj privredi. Neki eksperti smatraju da SAD u principu ima interesa da bankrotira, kako bi devalvirali dolar i stvorili bolje, privilegovanije uslove za svoje izvoznike i rešili probleme. Recimo, sa Kinom imaju dosta problema, a i svoje evropske konkurente moraju malo da pritisnu“, naglasio je Putin.

EVRO UMESTO DOLARA
Zaista, Rusija drži zvanično između 100 i 150 milijardi dolara u američkim obveznicama, a Kina bar trostruko više. Ako bi američki sistem krahirao, ove zemlje izgubile bi značajan novac. Na probleme ukazuje i činjenica da je Vašingtonu smanjen kreditni rejting (to su učinile upravo američke agencije) i sada se ulazi u zonu u kojoj je sve moguće.
„Ničeg dobrog u svemu tome nema“, nastavio je Putin. „To je samo odgodilo donošenje ozbiljnih sistemskih odluka. Taj kolosalni dug – 14 triliona ili više – govori o tome da ta zemlja živi od dugova. I to je za jednu od vodećih privreda veoma loše. To znači da oni žive preko svojih mogućnosti i prebacuju deo tereta svojih problema na celokupnu svetsku ekonomiju, u izvesnoj meri parazitiraju od svetske privrede i od svog monopolskog dolarskog položaja. A to govori da u svetu moraju da se pojave druge rezervne valute, a ne samo dolar. Evro mora da se ojača, u Aziji treba da se pojave regionalne rezervne valute. I rublja može da bude regionalna rezervna valuta“, objasnio je premijer svoju zabrinutost i izneo viziju budućnosti bez američkog dolara.
Eksperti su se odmah zapitali – koje još varijante postoje osim dolara, bar kada je o Rusiji reč? Pre svega, u perspektivi moguće je da se Rusija više okrene evru, pod uslovom da se okonča kriza evropske valute, koju su po mnogima izazvali upravo prekoatlantski saveznici. Ali, za Moskvu postoji i juan. O tome svedoče i prošlogodišnji pregovori predsednika Dmitrija Medvedeva sa Pekingom, da Rusija deo svojih rezervi konvertuje u kinesku valutu, o čemu piše „Vol strit džornal“. Naravno, tu je i ruska rublja, kao veoma tražena valuta na postsovjetskom prostoru, što se najbolje vidi iz činjenice da Moskva i Minsk već sada obavljaju 90 odsto vangotovinskih plaćanja u ruskoj valuti, kao i dve trećine gotovinskih.
Putinove reči o Amerikancima kao svetskim parazitima rado je prihvatio i predsednik Venecuele Ugo Čavez. Na svojoj stranici na „Tviteru“, Čavez je podržao ruskog premijera. „Pridružujem se onome što je rekao naš drug Vladimir Putin. SAD su pravi parazit svetske ekonomije!“, rekao je čuveni levičar, a kasnije svoje reči ponovio i na državnoj televiziji, naglasivši da će pozvati „druga Putina“ da mu iskaže podršku.
Premijerov nastup u „Seligeru“ izazvao je buru negodovanja na Zapadu, a američki časopis „Forin polisi“ čak mu je direktno poručio – da će sa „parazitom“ SAD-om, hteo ne hteo, ipak morati da živi. Osim tako direktne kritike Amerike, po čemu se njegove avgustovske reči mogu uporediti čak i sa izgovorenim januara 2007. godine u Minhenu (kada je optužio SAD za svetsku hegemoniju), Putin je izneo još nekoliko stavova koji izazivaju ospice kod Amerikanaca. A što su oni odmah protumačili kao početak Putinove predizborne kampanje.

PUTINOVA OFANZIVA
Najpre je govorio o raspadu SSSR-a pre dve decenije, podvlačeći da su to zapravo prirodne granice Rusije. „Šta je to Sovjetski Savez? Ruski narod i drugi narodi Rusije tokom hiljadu godina formirali su državu u tim granicama, što je imalo geopolitički i ekonomski smisao. A u nekim slučajevima Ruska imperija naprosto nije išla dalje, recimo na jug, jer se smatralo da je tu granica optimalna. I eto, zemlja se raspala. Neću sada govoriti o razlozima, ali to je realna katastrofa – rušenje trgovinsko-ekonomskih veza i kooperacija što su prirodnim putem stvarani vekovima. A 25 miliona ljudi, koji sebe smatraju Rusima, iznenada su ostali izvan ruske teritorije. I svuda je narastao taj domaći nacionalizam. Hvala Bogu, sada se povlači taj talas, ta pena. Ali sve to je dovelo do velikih problema, do osiromašenja velikog broja ljudi. Nekadašnja socijalna sfera prestala je da postoji“, objasnio je Putin.
Ipak, naglasio je da svi problemi sa kojima se Rusija susreće neće dovesti do njenog nestanka. „To su simptomi bolesti posle koje Rusija izlazi još jača, jer se kod nje povećao imunitet za probleme“, dodao je Putin i naveo šta je glavni lek protiv bolesti – konsolidacija velikog broja ljudi u Rusiji, pogotovo mladih, na bazi ljubavi prema Otadžbini!
A šta je za Putina Otadžbina, možda se može videti iz sledećeg primera. Za reč se javio omladinac Dmitrij Panjko iz Belorusije i upitao premijera – da li je moguće da Rusija i Belorusija opet budu jedna celina, kao u vreme SSSR-a. „To je moguće, veoma poželjno i u potpunosti zavisi od volje beloruskog naroda“, odgovorio je premijer. „Narod hoće, ja Vas uveravam“, uzvratio je Panjko.
„Onda se borite za to. Treba i vaš glas da se čuje, jer u Belorusiji ima različitih ljudi, sa različitim pristupima integracionim procesima. Ali, uprkos svim teškoćama koje nastaju s vremena na vreme, treba odati priznanje Aleksandru Grigorjeviču Lukašenku, koji dosledno ide putem integracije sa Rusijom“, naglasio je ruski lider, na šta mu je mladi Panjko odgovorio da će se boriti za ujedinjenje i da Belorusi vole Putina. „To je uzajamno“, rekao je Putin. Veoma slično premijer se izrazio i o mogućnosti pristupanja Rusiji Južne Osetije, otcepljene gruzijske pokrajine, naglasivši da će „budućnost zavisiti od osetijskog naroda“.
Posle svega navedenog, jasno je da Rusija u narednim godinama neće sedeti skrštenih ruku, pogotovo ako u njenom vrhu i dalje bude Vladimir Putin. I moguće je da će se obistiniti reči eksperata koji su još devedesetih godina objašnjavali u to vreme prilično neverovatnu teoriju: da se ekonomski iscrpljena Rusija sama povukla iz republika bivšeg SSSR-a – da bi se kasnije vratila još jača! I to uprkos svim parazitima koji već vekovima pokušavaju da unište najveću državu sveta.

2 коментара

  1. Avatar

    dobro je cuti da postoji opozicija svem ovom amrikaniziranom ludilu. jaka opozicija. putin nas moze oduseviti ponekad, i kad peca a bogami i kad prica. zadnja teza je vrlo moguca. mozda je malo poznato da je rusija sama formirala nezavisnu dalekoistocnu republiku nakon prvog svjetskog rata. naime, nisu imali snage da ju drze vojno niti politicki. nakon sto su stali na noge jednostavno su ju uzeli nazad. historija je uciteljica zivota, zar ne?

  2. Avatar
    Љубомор

    Не завидим Русији што има ПУТИНА, руски народ задојем родољубљем, прирона богаства и фала Бигу обновљену економску и војну моћ (захваљујучи Путину), али ми је жао што наша дивна Србија нема било шта од тога.
    Молимо се Богу да нам подари родољуба и домаћина као што је Путин. Само да нам је такав вођа да окупи Србе – ракову децу, све остало би већ кренуло и спасило се сциле и харибде што нам поставише западни и домаћи завереници.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *