Crkva bez imovine?

Saopštenje za javnost sa konferencije za novinare, održane u Beogradu, 21. jula 2011. godine, o problemima u vezi sa primenom Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama

Tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji ukazuju na problem:
I Vlada Republike Srbije ne primenjuje važeći Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, što predstavlja direktno kršenje Ustava Srbije. Ovu činjenicu utvrdio je Zaštitnik građana u svom redovnom godišnjem izveštaju za 2010. godinu, od 15. marta 2011. godine. Svojevrsna blokada primene ovog zakona od strane Vlade Republike Srbije ogleda se u sledećem:
1. Vlada Republike Srbije nije imenovala direktora Direkcije za restituciju, iako je prethodnom direktoru te Direkcije mandat istekao još 31. decembra 2010. godine.
2. Prekoračeni su propisani rokovi za donošenje rešenjâ iz čl. 31 Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama, po zahtevima koji su blagovremeno podneti.
3. Ovaj zakon nikada se nije u celosti ni primenjivao. To se odnosi na novčano obeštećenje (novčanu naknadu), kao i na vraćanje druge imovine (zamenska restitucija), iako su takvi oblici vraćanja izričito propisani odredbama čl. 16 i čl. 4 ovog zakona.
4. Nije obezbeđena potrebna materijalna osnova za izvršavanje ovog zakona od strane Vlade kao predlagača, zbog čega je, pored ostalog, i došlo do neizvršavanja ovog zakona.
5. Vlada je insistirala na donošenju Zakona o privatizaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, bez zaštitnih mera kada je u pitanju crkvena imovina koja je predmet restitucije, čime se, dodatno, onemogućava vraćanje crkvene imovine.
6. Vlada najavljuje donošenje i niza drugih neustavnih propisa i mera, kojima će dodatno onemogućiti ili znatno otežati ostvarivanje prava crkava i verskih zajednica na imovinu. Vlada Srbije radi na tome da se stavi van snage, odnosno da se  suštinski izmeni ovaj zakon o vraćanju crkvene imovine, iako je to suprotno opštem interesu i činjenici da je odavno istekao rok za podnošenje zahtevâ i  za donošenje odlukâ po tom zakonu. Konačno, ovakvo postupanje Vlade u suprotnosti je i sa nedavno donetom odlukom Ustavnog suda o ustavnosti zakona o vraćanju crkvene imovine.

II Pravne posledice neprimenjivanja Zakona o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama ogledaju se u sledećem:
1. Crkvama i verskim zajednicama je vraćen samo manji deo imovine iz podnetih zahteva.
2. Neprimenjivanje ovog zakona je, pre svega, suprotno ustavnom načelu vladavine prava iz čl. 3 Ustava Republike Srbije u pogledu ostvarivanja Ustavom zajamčenih ljudskih prava. U tome se izražava i neizvršavanje ustavne nadležnosti Vlade Republike Srbije iz čl. 123 tač. 2 Ustava RS, da izvršava zakone Narodne skupštine.
3. Time se ugrožavaju Ustavom zajamčena ljudska prava tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i njihovih vernika, a pre svega: pravo na imovinu iz čl. 58 Ustava Republike Srbije, kao i njihova prava iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Rim, 4. novembar 1950).
4. Tu su i direktne posledice po opšti i javni interes, sadržan u gore označenim odredbama čl. 43 st. 2 i čl. 44 st. 2 Ustava Republike Srbije.
5. Dodatno se onemogućava, odnosno ograničava vraćanje imovine zbog paralelne primene Zakona o privatizaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, jer ova dva zakona ne sadrže potrebna ograničenja u pogledu restitucije crkvene imovine i imovine građana.
6. Bez pune restitucije nastaje velika imovinska šteta za tradicionalne crkve i verske zajednice, pa su one na taj način onemogućene da izvršavaju svoju duhovnu misiju i svoju ustavnu i zakonsku ulogu, što u stvari znači da se naneta im nepravda produžuje i produbljuje u „novom izdanju“, a da se bezakonje i dalje nevešto prikriva iza maske zakonitosti.

III Predlozi i mere za prevazilaženje  problema:
1. Puna primena i izvršavanje ovog Zakona od strane Vlade Republike Srbije;
2. hitno imenovanje direktora Direkcije za restituciju;
3. postavljanje pitanja odgovornosti Vlade pred Narodnom skupštinom za neizvršavanje ovog zakona;
4. tradicionalne crkve i verske zajednice su već podnele Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji;
5. Vlada Srbije je dužna da pokrene postupak izmenâ i dopunâ Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Zakona o privatizaciji, kojima bi se ograničila njihova primena u odnosu na imovinu koja je sada predmet vraćanja crkvama i verskim zajednicama, kao i u odnosu na imovinu koja će u budućnosti (nadamo se skoroj ili bar doglednoj) biti predmet vraćanja građanima;
6. ne treba donositi nove propise kojima bi se onemogućilo ili otežalo vraćanje crkvene i privatne imovine;
7. o zahtevima crkava i verskih zajednica u postupku restitucije može odlučivati isključivo državna Direkcija za restituciju, a ne lokalna samouprava, jer je tako izričito propisano odredbama ovog Zakona, čija ustavnost je potvrđena od strane Ustavnog suda;
8. potrebno je doneti dodatne pravne, ekonomske i podsticajne mere za obezbeđivanje materijalne osnove za restituciju, kako za crkve i verske zajednice, tako i za građane;
9. tradicionalne crkve i verske zajednice izražavaju svoju punu solidarnost sa očekivanjima i opravdanim zahtevima građana, zadužbina i institucija, da se i njima vrati oteta imovina i smatraju važeći Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama dobrim uzorom za donošenje opšteg Zakona o restituciji;
10. tradicionalne crkve i verske zajednice odlučne su da zahtevaju punu zaštitu svojih prava pred domaćim sudovima, kao i pred Evropskim sudom za ljudska prava, a o čitavom ovom problemu će obavestiti i sve zainteresovane i uticajne subjekte.
U Beogradu, 21. jula 2011. godine

U ime tradicionalnih crkava i verskih zajednica:
Episkop bački Irinej (Srpska pravoslavna crkva)
Nadbiskup i mitropolit beogradski Stanislav Hočevar
(Rimokatolička crkva)
Biskup Samuel Vrbovski (Slovačka evangelička crkva)
Biskup Ištvan Čete-Semeši  (Reformatska hrišćanska crkva)
Biskup Arpad Dolinski (Evangelička hrišćanska crkva)
Reis-ul-ulema Adem Zilkić (Islamska zajednica Srbije)
Aleksandar Nećak (Jevrejska zajednica Srbije)