Žene diktatora

Piše Danijel Vračar

Za ove žene vlast je imala neodoljivu erotsku privlačnost. Međutim, voleti diktatora značilo je izložiti se njegovoj nestalnoj prirodi, nezahvalnosti i mučnoj trpeljivosti, a u najgorem slučaju i smrti…

U upravo objavljenoj knjizi „Žene diktatora“ („Femmes de dictateur“), Francuskinja Dijan Dikre (Diane Ducret), poznata autorka istorijskih dokumentarnih filmova i emisija, koristeći brojne savremene izvore, prepisku i svedočenja, zadire u intimu i tragičnu sudbinu žena bliskih Hitleru, Musoliniju, Lenjinu, Staljinu, Mau, Salazaru, Bokasi i Čaušeskuu.
Za ove žene vlast je imala neodoljivu erotsku privlačnost. Međutim, voleti diktatora značilo je izložiti se njegovoj nestalnoj prirodi, nezahvalnosti i mučnoj trpeljivosti, a u najgorem slučaju i smrti. Neki diktatori nisu bili mnogo zainteresovani za seks, dok su neki, opet, bili neograničeni erotomani i veliki ljubitelji mladih i netaknutih žena. I kada su trijumfovale, ove žene su u isto vreme bile i varane i odbacivane. One, ipak, nisu žrtve, jer su same i potpuno svesno birale svoju sudbinu.

MUSOLINIJEVA KUJA
Kada je 1912. godine Margerita Sarfati (1880-1961) upoznala mladog novinara Benita Musolinija bila je ubeđena da je pred njim blistava budućnost. Ova intelektualka iz Venecije počela je da obrazuje i usavršava Musolinija i da finansira njegove novine „Avanti“. Ona nije bila prva: marksistkinja Balabanova, kasnije bliska i s Lenjinom, takođe je radila na formiranju Musolinija. U trenucima sumnje i malodušnosti, kao tokom marša na Rim 1922. godine, Sarfatijeva je Musolinija podsticala i usmeravala.
Kada je Musolini preuzeo vlast u Italiji, Sarfatijeva je bila ta koja je ustanovila i izgradila njegov kult ličnosti i sastavila njegovu prvu zvaničnu biografiju, ukrašenu fotografijama koje ističu fizičku uobraženost i razmetljivost njenog fašističkog don Žuana. Nekrunisana kraljica fašizma, Sarfatijeva je postala Musolinijeva zvanična ljubavnica – on je već bio oženjen – ali je morala da se pomiri i sa brojnim poniženjima: Dučeu, koji je svoj seksualni život započeo jednim silovanjem, uvek su bile potrebne žene i on je neprestano varao Sarfatijevu. Musolini se pokazao kao pravi nezahvalnik: kad mu je njegov novi prijatelj Hitler otkrio antisemitizam, Duče se setio da je Sarfatijeva Jevrejka, odbacio ju je i potom proterao iz Italije.
Klara Petači (1912-1945) bila je žena koja je do kraja sledila svog ljubavnika-tiranina. Ona je 1932, u svojoj dvadesetoj godini, srela Musolinija dok je preticala njegovog „alfa romea“ na putu između Rima i Ostije. Njena lagana haljina uznemirila je Dučea. Mlada Petačijeva je već ranije slala poeme svom idolu Musoliniju. Sutradan je Musolinijev sekretar pronašao pomenute poeme i dao mu ih. Pročitavši ih, Musoliniji je dopisao: „Ma, ko je ta budala?“
Ipak su se ponovo videli. Njihova ljubav bila je luda i grčevita. On ju je neprestano varao s drugim ženama, ali ga je ona slepo pratila. Nazvali su je „Musolinijeva kuja“. To joj, izgleda, nije smetalo, pa je tako često izjavljivala: „Gde ide gospodar ide i pas.“ U njenom poslednjem pismu, napisanom neposredno pre nego što će zajedno sa Musolinijem biti streljana, u aprilu 1945, mogle su se pročitati i sledeće reči: „Ko voli umire. Sledim svoju sudbinu, a moja sudbina je on.“

KRALJICE IGRANKI
Mao je bio odgovoran za smrt svoje dve supruge. Svoju drugu ženu, Jang Kajhuj (1901-1930), zajedno sa njihovih dvoje dece, Mao je 1930. godine ostavio na milost i nemilost svojim neprijateljima u građanskom ratu. Ovi su joj ponudili nagodbu: oslobodiće je ako se javno odrekne svog muža. Jang Kajhuj je odbila i zbog toga bila pogubljena. Mao, koji je već živeo s drugom ženom, He Zižen, nije mnogo cenio ovo žrtvovanje.
He Zižen (1909-1984), njegova treća žena, bila je ubeđena da je Mao sada samo njen, ali se prevarila. Tzv. „Dugi marš“ (1934-1935) bio je za nju veliko stradanje. Trudna, Zišen se porodila tokom kretanja vojske i ostavila novorođenče. Nekoliko dana kasnije pridružila se Mau. Kad mu je saopštila da je rodila ćerku i da ju je ostavila, Mao je ljubazno rekao: „Potpuno si bila u pravu.“ Kada je potom tokom jednog bombardovanja Zišen bila teško ranjena, Mao čak nije otišao ni da je vidi. Pošto je ponovo ostala trudna, Zišen je radi lečenja prešla u Sovjetski Savez. Međutim, izgubila je dete i potom bila smeštena u jednom azilu sve do 1949. godine. Te godine je na Maov zahtev vraćena u Kinu, gde ju je on zatvorio u jedan institut, u kojem je bila zatočena sve do svoje smrti 1984. godine.
Prepredena Jiang King (1914-1991), četvrta i poslednja Maova supruga, nikako nije želela da doživi sudbinu svojih prethodnica. Ova bivša drugorazredna glumica zadobila je postepeno veliki uticaj na muža. Kako bi kontrolisala Maovu seksualnu mahnitost i zasitila njegove seksualne apetite, Jiang King mu je lično podvodila mlade device. Prilično nezavisna, nije se ustručavala da ima ljubavnike.
Ova kineska tigrica prilično je zainteresovala Elenu Čaušesku (1916-1989), koja se s njom srela 1971. godine. Posle njihovih poverljivih razgovora, koji su se možda ticali i njihovih muškaraca, Elena Čaušesku, nekadašnja kraljica igranke, delovala je veoma razdragano. Skoro nepismena, Elena, kojoj je pravo ime bilo Lenuta (što znači blaga, umiljata, nežna), najpre je sebi dodelila doktorat iz oblasti fizike i hemije na temu polimera, da bi u trenutku kada je streljana zajedno sa mužem (25. decembra 1989) imala čak 17 doktorata i 74 univerzitetska zvanja u Rumuniji i u inostranstvu! Elena je u velikoj meri (poput Kjang Jing) uspela da se nametne svom mužu. Nije se ustručavala da ucenjuje i strane državnike, dok je u Bukureštu uhodila zabave žena rumunskih i inostranih ministara i političara i pokušavala da ih kompromituje sa mladim muškarcima.

„JA SE NE ZOVEM HEJ TI!“
Staljinova druga žena, Nađa Alilujeva, izvršila je samoubistvo 1932. godine, u trideset prvoj godini. „Hej ti, popij jedan gutljaj!“, grubo joj je dobacio Staljin tokom jedne večere priređene u čast petnaeste godišnjice Oktobarske revolucije. Ona mu je besno uzvratila: „Ja se ne zovem ‘Hej ti’!“. Uvređeni Staljin počeo je da psuje i da joj upućuje pogrdne reči, dok mu je ona pred gostima uzviknula da ućuti i potom napustila prostoriju.
Vrativši se u Kremlj, pokušala je nešto kasnije da dođe do Staljina, ali su joj rekli da je on trenutno s drugom ženom. Pošto mu je napisala pismo puno gorčine i prekora, Nađa Alilujeva se ubila. Njen čin potpuno je zatekao Staljina: cela tri naredna dana bio je potpuno klonuo. Njegovom krivicom umrla je žena koju je spasao od utapanja kada je imala šest godina, ali, takođe, i obeščastio u jednom vozu u njenoj osamnaestoj godini. Pokušao je da nađe utehu u  Nađinoj zaovi Ženji, ali ga je ona odbila, zbog čega je bila deportovana. Kasnije je stupio u ljubavnu vezu sa svojom negovateljicom Valentinom, koja mu je bila više majka nego ljubavnica.
Hitlerova nećaka Angelika Geli Raubal (1908-1931) pucala je 15. septembra 1931. godine sebi u srce. Tada je imala 23 godine. Poslednje tri godine živela je kod svog ujaka Hitlera. Njena pojava zbunjivala je Gebelsa.
„Šapuću se lude stvari u vezi sa šefom“, zabeležio je budući Hitlerov ministar propagande u svom „Dnevniku“. Geli je gola pozirala Hitleru, ali su ti crteži sklonjeni u trezor nacističke partije. Takođe, Hitler je mladoj rođaci ograničio slobodu. Stalno ju je nadgledao i udaljio svog vozača Emila Morisa, koga je ona volela, da bi na kraju sasvim prestao da obraća pažnju na njenu kapricioznost. Potpuno izbezumljena, izabrala je smrt kao izlaz. „Sada sam potpuno slobodan“, zapisao je Hitler posle njenog samoubistva.

OPČINJENOST HITLEROM
Kult ličnosti, pojava karakteristična za totalitarne države, imao je za posledicu, između ostalog, i stanje svesti nalik erotskoj histeriji. Bilo da se radi o Musoliniju, koji je voleo da paradira na plaži u svom kupaćem kostimu, ili o Hitleru, koji je bio dosta diskretan, žene su bile u pravom zanosu u odnosu na svoje vođe. Potpuno opčinjena Hitlerom bila je i jedna od sestara Mitford, pripadnica najotmenijeg sloja engleske aristokratije. Isprva je Hitleru pisala ljubavna pisma, da bi potom otišla u Nemačku u želji da se s njim sretne. Pošto u tome nije uspela, očajna, pucala je sebi u glavu. Sudbina Magde Gebels najviše je fascinirala Dijan Dikre. Zaljubljena u Hitlera, ova lepa Nemica je postala vatreni sledbenik nacionalsocijalizma (uprkos činjenici da ju je odgajio očuh koji je bio Jevrejin), a za Jozefa Gebelsa se udala samo zato što je Hitler to od nje tražio. Prateći Hitlera i u smrt, u berlinskom bunkeru je pre sebe ubila svojih šestoro dece!
Veliki broj žena išao je toliko daleko da je čak tražio od Firera i dete! U Berlinu, u Arhivu A Rajhskancelarije, nalazi se na hiljade sačuvanih pisama žena koje su ludele za Hitlerom. Uopšte, Hitler je primio više ljubavnih pisama nego Mik Džeger i Bitlsi zajedno!  „Misliš li i dalje puno na tvoju Jozu? Da? Da? Čuvaj me dobro, moja verna ljubavi, biću ti večno odana i dobra i ne brini mnogo za mene.“
Najfrapantnije u izabranoj antologiji prikazanoj na početku dela Dijan Dikre jesu otvorenost i prisnost koje prosto izviru iz ovih pisama. „Dragi Adi, sigurno čezneš za mnom. Hoću da ti pošaljem jednu fotografiju kao simbol svoje ljubavi. Šaljem ti strasne poljupce.“ Jasno, ništa nije moglo da spreči jednu nemačku domaćicu u zaljubljenosti u njenog Adija. „Fireru dragi, zašto biti toliko stidljiv i služiti se tajnim putevima? Juče u 11.30 bila sam u prostorijama seoskog streljačkog društva, ali te nisam tamo videla. Ti tražiš ženu, ja tražim muškarca. Mogli smo živeti zajedno već dve godine da se nisi ponašao toliko tajnovito.“ Na sve ove pomamne izjave, administracija Rajha imala je samo jedan odgovor: „Firer se, u principu, ne upliće ni u jedno privatno pitanje.“