Почетна / Колумне / Kopaonička paradigma

Kopaonička paradigma

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum

Zar nismo na najboljem putu da postanemo novi delegat za kandidata za EU, najkasnije do 2389. godine?

Za vreme nedeljnog ručka mnoge domaćice su obavestile porodicu da će zbog nove ekonomske paradigme prazan pasulj biti na jelovniku ne samo petkom (kao do sada), nego i sredom! Da li je i o tome postignut konsenzus ekonomista, privrednika i političara na Kopaoniku? Mnogi se teše činjenicom da niko o tom konsenzusu ne misli ozbiljno, a najmanje oni koji su ga prihvatili. Premijer Cvetković je već sutradan  najavio kreditne olakšice, pa će svi moći još više da troše i da se zadužuju, što je suprotno strategiji koja je oduševljeno prihvaćena.
Osim toga, zar nismo na najboljem putu da postanemo novi delegat za kandidata za EU (najkasnije do 2389. godine)? Politički lideri s neskrivenim očekivanjima govore o izdašnim evropskim fondovima (sve smo bliže zemlji „dembeliji“). No primetili ste da ovi fondovi nisu namenjeni investicijama i potrošnji, nego najčešće uticaju na rast demokratskog kapaciteta! Evropa ne želi „da nas hrani ribom, nego da nas nauči da pecamo“. A na troškove instruktora pecanja (eksperata iz EU) otpada bar 90 posto iznosa ponuđenih fondova. Preostalih 10 procenata namenjeno je mrežama evroatlantskih aktivista u Srbiji. Pristojan iznos za finansiranje ovih projekata treba dodati i iz sopstvenih, domaćih izvora, na teret poreskih obveznika, ili iz kredita koje će otplaćivati naši unuci.

KONSENZUS
Izvesno je da bi u ovom trenutku politika smanjivanja potrošnje bila nepopularna. Zar da štednjom počnemo baš predizbornu godinu? Pa to bi olakšalo dolazak na vlast snagama kojima evroatlantske vrednosti nisu baš na srcu. Da li EU i SAD mogu to da dozvole? Nipošto! Zato model zaduživanja, potrošnje i prodaje domaćih resursa, kao i do sada, ima njihovu tihu (i potpunu) podršku. Date su, ipak, instrukcije da se što više priča o štednji, a forsira potrošnja, da se priča o izvozu, a povećava uvoz, sve dok EA prijatelji ne preuzmu vrednije resurse. A onda ćemo videti kako da se oslonimo na sopstvene snage.
Šta reći o aveti inflacije koja je posle dužeg vremena javno digla glas na kopaoničkom skupu. Mnogi od nas su bili uvereni da su zauvek prošla vremena kada su partijski aparatčici zahtevali od „Narodne banke“ da se devizne rezerve, ili monetarna emisija, stave „u funkciju razvoja“. Monstruozna iskustva iz perioda građanskog rata u SFRJ (1992-1993) ukazivala su da ružni eksperiment niko neće želeti da ponovi. Ali pokazalo se da će takvih zahteva biti sve dok postoji politička (partijska) dominacija nad privredom. Ponovo su pokrenute stare polemike. A činjenica da su i neki privrednici tražili od Centralne banke da „podupre“ razvoj (a manje brine o stabilnosti cena), najslikovitije govori o uvek prisutnoj balkanskoj nesreći.

GORI ŽIVOT
U daljoj budućnosti istoričari će možda utvrditi da je početkom milenijuma na Kopaoniku postignut konsenzus privrednika, političara i ekonomskih eksperata, da Srbija do 2030. godine treba da postane prezadužena banana-država, sa odgovarajućom strukturom privrede, socijalnim tenzijama i neznatnim delom resursa u vlasništvu sopstvenih građana. Možda takav konsenzus nije ni potreban, možda sudbina srpske privrede više ne zavisi od nas? Uostalom, ko danas istražuje kako su u prošlosti Bolivija, Kolumbija ili Panama izgubile osnove za održivi rast? I kako su nekada moćne zemlje, Meksiko i Argentina, postale zavičaj siromaštva, kriminala, droge i dramatičnih socijalnih razlika?

SNAGA ODRICANJA
Da li Srbija može da izbegne ovakvu sudbinu? Kao država u kojoj caruju nered, stranačko nasilje i politički primitivizam, pouzdano znamo da ne može. Pravni poredak i prostorni red neophodni su preduslovi ekonomske slobode, a ekonomska sloboda i konkurencija jedine mogu da podstaknu privrednu inicijativu, kao najvažniji generator razvoja. Država bi morala da brine isključivo o učvršćenju pravnog poretka i prostornog reda. Ali država u Srbiji „doprinosi“ ovim ciljevima tako što „reformom“ formira sistem zavisnog (partijskog) sudstva, preko kojeg može neograničeno intervenisati štiteći interese EA kapitala i domaćih EA  aktivista (što odgovara zapadnim prijateljima).
Spas Srbije iz dužničkog ropstva i izlazak na put održivog razvoja zahteva masovno uzdržavanje od potrošnje. Ali ko bi to bio spreman da prihvati? Ko bi glasao za dodatna odricanja, radi štednje i investiranja? Još manje bi neko bio spreman da razume zašto opštem napretku najviše doprinosi slobodna tržišna utakmica, koja bogati tanak sloj investitora i preduzetnika (one što prihvataju rizik), a ne široki sloj onih koji najteže rade. Da li ikoga mogu privući obećanja da će pred zakonom svi biti jednaki i da niko neće biti povlašćen (subvencionisan) u svom poslu ili potrošnji? Pa recite i sami da li biste glasali za stranku koja na kratak rok obećava gori život, a održivo bogatiju ekonomsku budućnost? Ne biste!
Zato će, ponovo, većina prihvatiti šarene laže „boljeg života koji ne može da čeka“, što je siguran put u destrukciju ekonomije – i dugoročno siromaštvo.

5 коментара

  1. Mi imamo dobosare te DOS-ovske lupetare.Dobosari lupetari pare su nam sve pobrali.I kad zinu i kad kazu obavezno oni slazu.Od izbora do izbora masna laza dobra fora.Sve ce oni obecati poslanikom sebe zvati.Dosta vise nije fora daj te nama vi izbora.U glavi mi dobos lupa drzava mi dobos skupa.Dobosari dobosari na dobos ste zemlju dali.Zbog racuna i poreza po dzepu me dobos zeza.Nekadasnji dobosaridobre plate svi primali.To je sada zuta svita radi sebe sto se pita.Ta masina dobos glasa To je zuta neka rasa.Udri brigu na veselje mesto mlina dobos melje.Mesto brasnja lupa huka mesto hleba laz i bruka.Dobosari gazde slavni od naroda sve pobrali.Sad ste glavni bogatasi od palica lepo snasli.Mesto rada i motike te palice sad su dike.




    0



    0
  2. Љубомор

    „УЧИ ШКОЛУ ДА НЕБИ РАДИО“. Ко се не сећа тога „савета“ своме детету родитеља из времена после Другог светског рата. Деца тих често полуписмених људи на власти (изузеци као академик Љ. Тадић се изузимају) су сада на власти. Садашњи владари и „давосовци“ са Копаоника су људи оперисани од рада. Они не да незају да би се У ОВОЈ ЗЕМЉИ МОГЛО ЖИВЕТИ ЧАК И ОД РАДА него народ хране лажима, дрогом, хомосексуалним изопаченим вредностима и љубави према псима луталицама. Успеси су за дивљење. За дивљње је степен „демократичности“ да је у борби за преузимање бриге око керуше МИЛЕ победио Бориса Тадића један обичан грађанин, а да га овај није тужио. Штета, наши медији и Тијанић могли су овај народ „хранити“ тим највећим проблемом још и сада, па неби било шрајкова просветара. Замислите колико би народ био радостан да нас Тијанић свакодевно обавешта о МИЛИ и љубави коју ужива код нашег драгог преседника, муке неимаштине би биле преполовљене.




    0



    0
  3. Nekreditni novac je jedini realan novac. Nekreditni novac nije dug nego poklon. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M).
    dM = kM ; k = (ponuda – tražnja)/tražnja ;
    Ako se novac emituje kao poklon po navedenoj formuli, inflacija nije moguća. Porezi se ukidaju za iznos nekreditnog novca. Potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego danas, kada se novac emituje kao kredit.




    0



    0
  4. Konstrukciona priprema

    se bavi oblikovanjem proizvoda. Primjer: na osnovu podataka o nekom elementu koji će biti ugrađen u sklop konstruktor vrši proračun dimenzija elemenata (zupčanici, osovine, vratila..) izvršiti odabir vrste materijala, izraditi konstrukconi crtež, izvršiti standardizaciju i tipizaciju elemenata i sklopova u cjelini te vrlo često uraditi prototip na kojem će se izvršiti ispitivanja. Cilj konstrukcione pripreme je da se ispita tehnička i funkcionalna ispravnost proizvoda.
    [uredi – уреди] Tehnološka priprema

    Razrađena konstrukciona dokumentacija je podloga za tehnološku pripremu. Na osnovu ove dokumentacije vrši se dalja razrada, određuje se tačno svaka pozicija i svako radno mjesto šta će raditi, vrši se normiranje vremena, izbor radnika, mašina, alata, pribora, sirovina ili gotovih poluproizvoda kako bi se što efikasnije ( jeftinije i kvalitetnije) proizveo proizvod koji će biti konkurentan na tržištu.
    [uredi – уреди] Operativna priprema

    Operativna priprema procesa proizvodnje se bavi planiranjem aktivnosti u pripremi i proizvodnji kako bi se izvršio predviđeni plan proizvodnje (realizacija). Planira i lansira pripremu i nabavku sirovina, materijala i halata za određeni plan proizvodnje, priprema potrebnu dokumantaciju, otklanja zastoje i čekanja u proizvodnji, prati i evidentira izvršenje operativnih planova proizvodnje.

    [uredi – уреди] Tipovi proizvodnje

    U organizacijskom smislu a prema veličini i vrsti asortimana proizvodnja se dijeli na tri osnovna tipa:

    * pojedinačna proizvodnja
    * serijska proizvodnja
    * masovna proizvodnja

    U industrijsko proizvodnji treba, gdje god je to moguće, raditi na što većoj seriji istih proizvoda. Pojedinačna proizvodnja podrazumijeva mali broj komada uz minimalnu tehnološku pripremu, serijska proizvodnja podrazumijeva proizvodnju većeg broja komada iste vrste a tehnološka razrada je detaljnija. Masovna proizvodnja podrazumijeva veoma uzak asortiman proizvoda koji se radi duže vremenske periode a tehnološka priprema ide do najsitnijih detalja. Svaki zastoj ili korekcija tokom proizvodnje znatno utiče na cijenu proizvodnja pa samim tim i na cijenu gotovog proizvoda.




    0



    0
  5. Kada bi države bile ljudi, Srbija bi se mogla opisati kao čovek koji skoro ništa ne proizvodi i ne prodaje, a konstantno uzima kredite kako bi kupavao hranu i lekove,trošeći tako dohodak svojih potomaka. Šta savetovati takvom čoveku? Odgovor na ovo pitanje ne traži naročito znanje i inteligenciju- samo poštovanje osnovne logike. Dakle, Srbijo, ulaži u razvoj poljoprivrede (kao što i lepa devojka treba da ulaže u svoju lepotu), „probuši kašiku“, i biće bolje.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *