EPIGRAMI Galerija tipova

Piše Milovan Danojlić

Epigrami

Kišobran kao statusni znak
Gospoda, da otmenost svoju izraze,
Bez kišobrana iz kuće ne izlaze,
Dok proleteri, koji preziru kič,
Kisnu, i za to ne haju ič.

Tihom čoveku
Tako povučen, skroman i tih,
Malčice sklon neurasteniji,
Koliko si pametniji od svih njih
Toliko su oni prepredeniji.

Gordo ništavilo
Korača, sred ulice, ponosit, ko da
Nosi ordenje za zasluge,
Taj čova, što osim gordog hoda,
Nema nijedne vrline druge.

Blagovremeno naoružavanje
Pitali jednom ludu Nastu
Zašto čoveku – slučaj znani –
I posle smrti nokti rastu…
A ona će: „Od crva da se brani!“

Kafanski doprinos nauci
Tu se, prema Hipokratu i Galenu,
Za šankom stalno vrše opiti,
Može li se, i po koju cenu,
Nesreća u alkoholu utopiti.

Starost Jovana Pavla Drugog
Parkinsonu se molila drhtava šapa,
Lice mu se iskrivi i oduze napola,
Kako je stario, prvi slovenski papa
Sve više je ličio na djavola.

Glasovi
Kokoška kokodakanjem objavi jaje,
Čežnjivost i tuga kravlja su svojstva,
A pas, što kraj plota ceo dan laje,
Protestuje protiv svetskog ustrojstva.

Vredni radnici
Meteorolozi s Televizije od rane zore
Zapinju, od Dragaša do Horgoša,
Kao da se lično za lepo vreme bore,
I kao da su krivi kad se pogorša.

Susret na stazi
Čovek napred, njegov pas iza
(Tako se po reci vuku šleperi),
A izmedju njih, po zemlji, kliza
Senka užeta koja treperi.

Kako se odmara voda
Ona, koja od marta do novembra
Juri kao pijani Kozak u sedlu,
Na kraju se, umorna i prozebla,
Zaustavi, i dugo spava u ledu.

Građanska idila
Buduća mama, kojoj muž može
Da sve što zaželi kupi za novce,
Nosi astragansku bundu od kože
Jagnjeta izvadjenog iz skotne ovce.

Poznato tv-lice
Još je tu (a sve je praznije gumno)
Naboran, olinjao, lica zlog:
Drži se tako važno i umno,
Još samo kad bismo znali razlog.

Ulična zabuna
Kao pod uticajem jakog pića
Na ulici se katkad učini meni
Da ljudi nisu živa bića
Nego apstraktni fenomeni.

Teorija i praksa
Nije ni čuo kamikaza
Šta o samoubistvu Kami kaza,
Al zato ume u prirodi
Da pokaže kako se stvar izvodi.

Nedelja na Kalemegdanu
Dve Totice-sirotice,
Nehotice-lepotice
Šetajući, nude čari
Suncu koje s neba žari.

Kako ćeš posle
Vidim, na sve strane krasni osvrti
O svakoj ti novoj knjizi izlaze,
Pa se pitam, ko će ti posle smrti
Nameštati kritike i prikaze…

Naš uspešan čovek u svetu
„Politiku“ podacima svežim hrani,
Daje joj podatke na obradu
Pa se o uspesima njegovim na strani
Najviše zna u Beogradu.

Zagonetka zvana Šekspir
Stručnjaci se četiri veka prepiru
Ko je napisao „Otela“, kada i gde:
Mi ništa ne znamo o Šekspiru
A on je o nama znao sve.

Ovidiju, u Tomima
Proklinješ taj narod, vodu i klimu,
Moljakaš da ti se oproste gresi;
Ako nisi zaslužio progon u Rimu,
Na Crnom moru svakako jesi.

Noćni čuvari
Neispavani, vraćaju se u svanuće,
Sa istoka im se mlado sunce javlja;
Noću čuvaju državu, a po danu će
Pokušati da sačuvaju ostatke zdravlja.

Razvoj ličnosti
U detinjstvu svako već nosi kvasac
Starosti, sa kosom punom inja:
U mladosti su ga zvali Prasac,
A kad ostare, postade Svinja.

Bolesnička soba
Sijalice u njegovoj sobi gore
Svu noć, od večeri pa do zore,
Da bi Smrt, u krajeve stigav tudje,
Znala u koju sobu da udje.

Dugo umiranje
(po Š.B.)
General Franko, Tito, Vojtila
Potvrdiše žilavost ništavila,
I Smrt ih je jedva ukrotila,
Mesecima se s njima gnjavila.

Šahisti
Na praznoj palubi rečnog broda
Šahisti, u igru zaneseni,
Vuku oštre poteze, ko da
Boksuju vazduh rane jeseni.

Starica
Malena, providna, kao od stakla,
Kosa treptava, čeljust veštačka:
Kad bi je vetrina jača dotakla
Razduvala bi je, ko cvet maslačka.

Mirenje sa starošću
Postadoh brat svakoj ženi,
Primih sedlo, ular, djem i am,
Kao da se ne dešava sve to meni
Već nekom koga površno znam.

Primitivni i civilozovani
Prost čovek i gostoprimstvo prosto shvata,
Možeš mu preko praga uvek preći:
U kolibi ćete primiti kao brata,
A ispred dvorca čekate lavež pseći.

O uličnim nezadovoljnicima
O, kako razumem ljude
Koji ne razumeju nâs,
Pa drže govore lude
I psuju na sav glas…

Mračni veseljak
Veseo, a pun jeda i žuči,
Nezasitan je ponor njegove gladi;
Tankoser, al s onim što izluči
Kud prodje, za sobom sve zagadi.

Jedna godišnjica
(27. mart 1941. – 27.mart 2011)
Vuče, nismo svi od juče:
Daleki nas preci uče
Da je i sad bolji rat
Nego tvoj Atlantski pakt.