GMO Milioni za otrove

Piše Uglješa Mrdić

Ukoliko Srbija nastavi da koristi GMO, pored trovanja naroda i zemlje, naša država će imati ogroman trošak. Da bi pokrila četiri miliona hektara poljoprivredne površine, a cena potrebne količine genetski modifikovanog semena i herbicida po hektaru je oko 200 evra, Srbija će trošiti na godišnjem nivou 800 miliona evra na genetski modifikovano seme i totalni herbicid

Priča o pojavi genetsko modifikovane hrane nedeljama potresa Srbiju.
Mnogi stručnjaci iz oblasti poljoprivrede na stranicama „Pečata“ izneli su svoje mišljenje o genetski modifikovanim organizmima (GMO).
Biće interesantno videti kako će narednih dana Vlada Srbije da odgovori Evropskoj komisiji na pitanje vezano za zabranu uvoza GMO. Pošto se vladajući režim zalaže za prijem Srbije u EU, ostaje neizvesno da li će Vlada prihvatiti zahtev za zabranu uvoza GMO. Da li će vlast Srbije da podlegne pritiscima iz američkog lobija koji se zalaže za GMO ili evropskog koji je protiv gajenja genetski modifikovane hrane?

SRBIJA GLADNA I OTROVANA
GMO lobi, prema rečima profesora dr Miladina Ševarlića sa Poljoprivrednog fakulteta, lansira priče da će Srbija ostati gladna bez korišćenja genetski modifikovane hrane.
„Tek će Srbija uz GMO ostati gladna, to jest upašće u daleko goru krizu, a to je kriza zavisnosti od herbicida, jer korišćenje GMO prouzrokuje određenu vrstu zavisnosti. Srbija ne proizvodi ni genetski modifikovano seme, niti tu vrstu herbicida i na taj način zavisićemo od stranaca da bi pokrili četiri miliona hektara poljoprivredne površine, a cena potrebne količine genetski modifikovanog semena i herbicida po hektaru je oko 200 evra. To znači da će Srbija trošiti na godišnjem nivou 800 miliona evra na GMO, to jest na genetski modifikovano seme i totalni herbicid“, upozorava Ševarlić.
Svoje mišljenje GMO izneo je prošle nedelje i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Stojan Jevtić, koji je istakao da je jedan od načina da Srbija najbrže izađe iz krize da parlament donese odluku da se agrar proglasi za stratešku delatnost, a cela Srbija za region bez genetski modifikovanih organizama.
U saopštenju PKS se navodi da su to predlagala Vladi i u vreme kada je ministarka poljoprivrede bila Ivana Dulić Marković, međutim, ona je „taj predlog odbila uz obrazloženje da nećemo donositi zakone za tu oblast, ali ćemo tako raditi“.
„Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara relativno malih poljoprivrednih površina, to je oko 3,3 miliona hektara oranične površine na kojima se uspešno može organizovati proizvodnja hrane bez GMO organizama. Republika Srbija ima dvostruko veće oranične površine u odnosu na prosek u EU. Globalne klimatske promene su izazov za selekcionare i oplemenjivače, koji selekcijama kod konvencionalnih proizvoda treba da omoguće njihovo uspešno zadržavanje u postojećem prostornom obimu proizvodnje, kao i širenje na nove teritorije“, rekao je Jevtić.
„GMO hranu danas u svetu proizvodi 25 zemalja. Ukupna vrednost u 2009. godini bila je 130 milijardi dolara. U svetu je danas GMO kulturama zasejano 134 miliona hektara, od kojih na zemlje u razvoju otpada trećina, a najviše takvih useva je u Brazilu, Argentini, Indiji i Kini. Oko 90 odsto farmera koji proizvode GMO hranu je siromašno i nalazi se u zemljama u razvoju. Gajenjem GMO hrane u svetu bavi se 14 miliona farmera“, navodi PKS.
U saopštenju se navodi da gajenje genetički modifikovanih organizama nedvosmisleno dovodi do promena u ekološkom sistemu, dolazi do eliminacije korisnih biljnih vrsta i insekata, pri čemu se stvaraju nove jedinke koje kao takve ne postoje u prirodi i za koje se još ne poznaje uticaj na ravnotežu uspostavljenog ekosistema.

NESMETANO ŠIRENJE
Još se sa preciznošću ne može znati koji i kakvi problemi proizilaze iz proizvodnje i potrošnje GMO, odnosno proizvoda, što treba da bude strateški cilj za dalje povećanje proizvodnje i naša velika šansa za izvoz, navodi PKS.
„Proglašenjem i sprovođenjem ove rezolucije Srbija bi bila prva zemlja u Evropi koja bi brendirala svoju proizvodnju, sa izrazitim mogućnostima povećanja izvoza u EU tradicionalnih proizvoda i proizvoda organske proizvodnje“, rekao je Jevtić.
Prema njegovim rečima, zabranom proizvodnje genetički modifikovanih organizama omogućava se nesmetano širenje i povećanje organske proizvodnje.
„Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne krše pravila i odrednice STO u pogledu prometa proizvoda. Na ovaj način genetički modifikovani organizmi ne bi ulazili u lanac ishrane životinja. Genetički modifikovana hrana u prometu mora biti vidno obeležena, u skladu sa strogim propisima o prometu ove vrste hrane“, rekao je Jevtić.
Inače, naši naučnici stvorili su više od 1.500 visokorodnih sorti i hibrida pšenice i kukuruza, zatim, suncokreta, soje, šećerne repe… Svi ti usevi danas se seju na njivama u našoj zemlji na oko 70 odsto površina, ali i u svetu zauzimaju blizu pet miliona hektara. U svetu je stočarstvo lokomotiva razvoja poljoprivrede, dok je u Srbiji ona zastala pre deceniju i po. Potvrda takvog stanja je da stočarstvo u svetu stvara najmanje 70 odsto društvenog proizvoda agrara, dok je to kod nas samo 42 odsto. U protekloj deceniji i po u Srbiji se godišnje broj stoke smanjivao za jedan do dva odsto, pa je njen broj zavisno od vrste stoke smanjen za 20 do 50 odsto. Zato se danas u najtežoj situaciji i nalazi baš srpsko stočarstvo, a u okviru njega govedarstvo.
Posledica vođenja takve agrarne politike je da se potrošnja mesa po stanovniku u zemlji smanjila sa 65 na 36 kilograma godišnje.

„MONSANTO“ BEZ ODGOVORA
Uvoznik GMO za Srbiju je američka kompanija „Monsanto“, oni imaju u Srbiji predstavništvo „Monsanto Serbia d.o.o.“, sa sedištem u Bulevaru Zorana Đinđića 64A/4, na Novom Beogradu.
Međutim, zvanično mišljenje predstavnika ove kompanije o najnovijim dešavanjima gotovo je nemoguće dobiti, a predstavnik „Monsanta dekalb“ za Srbiju i region dr Zoran Petrović danima je nedostupan za medije.
U jednom od poslednjih obraćanja javnosti na temu rada kompanije čiji je predstavnik, Petrović je rekao da su „dekalb“ hibridi kukuruza namenjeni za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju i primenu svih najmodernijih agrotehničkih mera za proizvodnju kukuruza.
„Ti hibridi namenjeni su uzgajanju u visokim i gustim sklopovima.  „Monsant dekalb“ na domaćem tržištu nastupio je sa visoko semenskim kvalitetnim hibridima kukuruza i izneo očekivanje da poljska klijavost neće biti ispod 90 odsto, što je vrlo dobar rezultat za proizvođače. Ogledna polja namenjena su upoređivanju prinosa široko rasprostranjenih hibrida kukuruza na domaćem području, a na licu mesta meri se prinos i vlaga svih vrsta kukuruza i vrši njihovo upoređivanje radi procene koja će pomoći da se odaberu odgovarajući hibridi, kao i da se poboljša i osavremeni poljoprivredna proizvodnja.
Saznali smo da je „Monsanto“ prvo dobio dozvolu za upotrebu „Roundup ready herbicida“ (NK 603) za kukuruz 2001. godine, tokom perioda od četiri godine. Eksperimentalna polja su bila u Institutu za kukuruz „Zemun polje“ i Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Maksima Gorkog 30, 21.000 Novi Sad.
Uslov Srbije je bio 200 metara izolacione zone oko polja, četiri rova i 14 dana izolacije. Potom je 2006. godine Ministarstvo poljoprivrede odobrilo  dozvolu za nastavak još godinu dana. Tokom 2007. godine Nacionalni komitet za biološku sigurnost i ministarstvo nisu odobrili nastavak eksperimenata, međutim, aprila 2009. godine, ipak su dobili dozvolu na još godinu dana.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin dozvolio je aprila 2009. godine da se nastave RR eksperimenti na poljima kukuruza, u saradnji sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo Maksima Gorkog 30, 21.000 Novi Sad.
Tokom 2009. godine, tačnije 7. septembra 2009. godine, u izveštaju broj RB9006 Američkog ministarstva za poljoprivredu USDA, koji je pripremila Tatjana Maslac, a odobrila Hoa Hynh u ambasadi SAD u Beogradu, navodi se sledeće:
„US vlada, EU i drugi WTO članovi izrazili su veliko nezadovoljstvo sa novim zakonom. Srpski zvaničnici zaduženi za trgovinu, prepoznali su opasnost od zabrane pristupanja Srbije u WTO (Svetska trgovinska organizacija) i posvećeni su promeni zakona koji zabranjuje GM i insistiraće na promeni što pre, verovatno čak na jesen 2009. godine. Dalje se navodi da WTO, radno telo u Ženevi USTR, namerava da srpskoj delegaciji saopšti detaljno komentare na ovaj sporan zakon koji zabranjuje GM u Srbiji. Trenutno samo „Monsanto Europe S. A.“ radi eksperimente u Srbiji. USDA asistira u gradnji kapaciteta Srbije, po pitanju biotehnologije u agrikulturi od 2001. godine. USDA/OCBD je trenirala učesnike iz Srbije da kritički procene tehnički i ekonomski aspekt biotehnologije i ubede da se u strategijama uvrsti primena biotehnologije“.

Saša Dragin

GMO RAZMINIRIVANJE
U vezi podataka, objavljenih u prošlom broju „Pečata“, a tiče se izveštaja Američkog ministarstva za poljoprivredu USDA o eksperimentu sprovođenom od strane „Monsanta“ u Srbiji, sadnji transgenog duvana (mešanje gena) koji treba da detektuju zakopan eksploziv, saznali smo da je ovu metodu razminiravanja primenjivala Republika Hrvatska.
O toj metodi razminiravanja profesor Mark Velis sa Odeljenja za mikrobiologiju, Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, SAD rekao je da „sistem zahteva oslobađanje velike količine GMO na velikim površinama. Ovo se ne bi smelo provesti sve dok ne postoje upravni i nadzorni mehanizmi društva za sprovođenje takvog oslobađanja, osiguranja biološke sigurnosti, kao i nadzora i delovanja u slučaju nepredvidljivih rezultata. Bakterija Pseudomonas putida je uobičajena bakterija tla i može se pretpostaviti da će rizik za okolinu ili ljudsko zdravlje biti mali ako je genetska modifikacija urađena pažljivo. Međutim, ovo treba biti predmet naučne provere, a ne nagađanja. Pretpostavka da će GM bakterije na svetlu naglo izumreti takođe nije eksperimentalno proverena, a verovatno je da će se GM bakterije nastaniti i proširiti u tlu. Posledice toga ne mogu se sada predvideti“.
„Pečat“ saznaje da u svakom slučaju genetički izmenjene bakterije i nisu potrebne za ovu namenu, jer postoje prirodne bakterije koje fluoresciraju kad metaboliziraju TNT. Naučnici tehnološkog centra „Savanah River“ u Ajkenu, Južna Karolina, SAD, veruju da su rešili problem. Karl Rajrmans je otkrio bakteriju koja se javlja u prirodi, konzumira TNT i svetluca kada se izloži laseru ili UV svetlu.
O svim ovim dešavanjima ćuti Ministarstvo odbrane Srbije, Vojska Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, kompanija „Monsanto“. Ali građani Srbije treba da znaju istinu o upotrebi i zloupotrebi genetski modifikovanih organizama na teritoriji naše države…

5 коментара

  1. Avatar

    napokon prava tema i pravi problem. stati na put eugenici na nasem prostoru.

  2. Avatar

    …”„Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne krše pravila i odrednice STO u pogledu prometa proizvoda. Na ovaj način genetički modifikovani organizmi ne bi ulazili u lanac ishrane životinja…“ … rekao je Jevtić.”…
    Gospodine Jefticu, pricitajte jos jednom ovo sto ste rekli (ako ste ovo stvarno saopstili) i razmislite o ispravnosti vasih reci. Budite uvereni – lanac se time siri i dalje jer su ljudi samo jedna od karika u njemu. Verujem da iskreno nastojite da sprecite prodor GMO u ovoj sredini ali je ocigledno, nakon ove vase izjave, da problem niste sveobuhvatno sagledali. Nadam se da ce vase zalaganje za Srbiju bez GMO u buducnosti biti jos uspesnije – ali Vas molim da ovakve izjave ne dajete – jer nisu zasnovane na ispravnim i proverenim cinjenicama. Omogucavanje direktnog i nesmetanog prodora GMO u ljudsku ishranu predstavlja otvaranje “Pandorine kutije” sa nesagledivim posledicama, protiv cega se Vi morate boriti svim svojim snagama, iskustvom i znanjem.
    Verujte da me Vas stav da “Istovremeno se ne zabranjuje uvoz i potrošnja GMO hrane samo za ljudsku ishranu i time se ne krše pravila i odrednice STO u pogledu prometa proizvoda” tera na razmisljanje i donosenje zakljucka da niste sagledali “srz problema”, …

  3. Avatar

    Велики је број међународних референтних студија које су недвосмислено утврдиле да генетски модификована храна, а посебно хербицид Раундап, који се мора користити при узгоју ГМ култура, изазивају рак код животиња. Монсантов хербицид Раундап трајно трује земљиште и убија у њему сваки живот. Једино што може да успева јесте генетски модификована култура јер је у њен генетски код уграђен овај хербицид. Монсанто је решио да овлада производњом хране у већем делу света наметањем својих генетски модификофаних семена, уз која иде обавеза да се сваке године и семе и хербицид купују од Монсанта. У САД је Монсанто ојадио мале фармере шаљући своје људе који тобоже на њиховим пољима налазе да су неовлашћено оставили семе за наредну сезону. Онда се тим људима одузимају фарме, они пропадају у сукобу с моћном и бескрупулозном корпорацијом која се служи свим могућим средствима да из отера са земље. Они практично постају бескућници у граду… Монсанто се шири по планети трујући земљу, људе, биљке и животиње и подјармљујући становништво и државе. Овом насртају се мора Србија безусловно и свим средствима одупрети.

  4. Avatar

    Министар пољопривреде Драгин, иначе, био је стипендиста Монсанта.

  5. Avatar

    Moje pitanje je da li postoji razlika u posledicama ako se primenjuju naši domaći totalni herbicidi? Nadam se stručnom objašnjenju pošto se bavim poljoprivredom.
    Inače ne primenjujem te herbicide, ali vidim da ih drugi koriste na strnjištu nakon žetve umesto oranja tj.ljuštenja strnjišta!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *