GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA Prijatno narode!

Nigde i nikada se očitije nije manifestovala imperativna parola Henri Kisindžera „Kontroliši hranu, kontrolisaćeš ljude“, nego danas na miljeu poljoprivreda zemalja u razvoju i onih koje prolaze kroz proces tranzicije. Na putu GMO hrane u čijoj ideji stoji pitanje genocida našla se i Srbija. Da li ćemo, o čemu je „Pečat“ pisao u prošlom broju trampiti zdravlje nacije za formalan ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju(depeše Vikiliksa) ili ćemo, potaknuti primerom Bugarske, uličnim demonstracijama oboriti Nacrt zakona o GMO u Srbiji koji čeka na ulazak u skupštinsku proceduru? Kako sa ovim nacrtom pomiriti rezolutni stav Ministarstva poljoprivrede, o afirmaciji Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana? Da li je formalno današnja vlast protiv GMO, a nezvanično čini sve da podmiri potrebe kupoprodajnog lanca ove nemani? U kojoj meri nas put ka EU obavezuje na poštovanje zakona koji strogo zabranjuju upotrebu GMO u ishrani?

Ministarstvo poljoprivrede Srbije, u dopisu koji je poslat našoj redakciji, ističe da je u Srbiji zabranjen uzgoj i promet genetski modifikovane hrane, te da je ova oblast genetički modifikovanih organizama (GMO) u Srbiji regulisana Zakonom o GMO, pripremljenim od strane ove administracije. Zakon je usvojen 29. maja 2009. godine i on je i danas na snazi. Njime je u Srbiji zabranjeno korišćenje GMO hrane i ne postoji nijedan drugi zakonski akt koji reguliše ovu oblast. U našoj zemlji kontrolu ovih odredbi Zakona obavlja inspekcija Ministarstva poljoprivrede i ukoliko se ustanovi postojanje GMO zasada se nalaže njihovo uništavanje, a protiv prekršilaca se podnose krivične i prekršajne prijave.

Ministarstvo  je „veoma striktno po pitanju GMO, štiteći pre svega zdravlje građana Srbije. Naša politika je očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana i od nje ne nameravamo da odstupimo“. Svaka pošiljka semenskog kukuruza, soje, seme šećerne repe, seme uljane repice, merkantilni kukuruz i soja, sojina sačma, pirinač i ostalo što se uvozi u Republiku Srbiju se uzrokuje i ispituje na genetsku modifikaciju.

„U toku 2010. godine, sve pošiljke koje su uvezene u našu zemlju su bile u skladu sa zakonskim propisima što se tiče genetskih modifikacija, tj. nije bilo uvoza genetski modifikovanih proizvoda biljnog porekla. Prilikom uvoza proizvoda biljnog porekla granična fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, vrši redovnu kontrolu pošiljki tako što svaku pošiljku mora da prati međunarodno uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke bilja, kao i sertifikat koji izdaje ovlašćena organizacija zemlje izvoznice kojom se garantuje poreklo i kvalitet. Fitosanitarni inspektori na granici izdaju rešenje kojim se zabranjuje uvoz do dobijanja laboratorijskih analiza. Kada se dobije laboratorijski izveštaj, ako roba ispunjava propisane uslove, ona se stavlja u promet. Ukoliko roba ne ispunjava propisane uslove donosi se rešenje o vraćanju pošiljke ili o njenom uništenju u skladu sa zakonom“, naveli su iz Ministarstva poljoprivrede.

Fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata u svojim kontrolama nije utvrdila pojavu genetski modifikovanih biljaka kukuruza u unutrašnjosti zemlje, dok se na granici vrši kontrola svake pošiljke semena i sve pošiljke za koje se utvrdi da postoji genetska modifikacija se vraćaju i zabranjuje se njihov uvoz.

„U našoj zemlji kontrolu odredbi Zakona, Zakonom o GMO, obavlja inspekcija Ministarstva poljoprivrede. Akcija uništavanja genetski modifikovane soje na teritoriji Republike Srbije je završena za 2010. godinu. Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je izvršila 1.100 kontrola parcela zbog utvrđivanja prisustva genetski modifikovane soje u usevima na površini od oko 3.000 hektara. Na 98 parcela utvrđeno je prisustvo GM soje na površini od 122 hektara i podneto je 98 krivičnih i prekršajnih prijava protiv odgovornih lica koja su gajila ovakve useve. Kontrole su izvršene u Mačvanskom, Zapadno-bačkom, Južno-bačkom, Sremskom okrugu i okrugu Grada Beograda“.

Zakon o genetički modifikovanim organizmima, usvojen 2009. godine, zabranjuje uvođenje u proizvodnju i gajenje genetički modifikovanih useva, tako da su predviđene sankcije zabrana upotrebe i uvođenje u životnu sredinu, kao i donošenje rešenja o uništavanju parcela pod GM sojom. Visina kazne se kreće od 30.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, dok se za pravno lice kreće od 500.000 do 3.000.000 dinara. Vlasnicima kod kojih je potvrđeno prisustvo genetičke modifikacije useva soje izdata su rešenja o uništavanju useva. U slučajevima gde vlasnici nisu postupili po Rešenju inspektora, koje nalaže da sami unište GM soju, Ministarstvo poljoprivrede je odredilo treća lica za prinudno uništavanje i tanjiranje useva soje. Planom rada Fitosanitarne inspekcije za 2011. godinu je predviđen nastavak kontrole prisustva genetski modifikovane soje na teritoriji Republike Srbije.

Ministarstvo poljoprivrede je veoma striktno po pitanju GMO, štiteći pre svega zdravlje građana Srbije. Naša politika je očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana i od nje ne nameravamo da odstupimo. Ove godine posebnu pažnju Ministarstvo će posvetiti podsticajima organske proizvodnje, a s tim u vezi je septembra 2010. godine pokrenulo kampanju PRIRODNO IZ SRBIJE, sa namerom da kontinuirano informiše i edukuje stanovnike Srbije o kvalitetu i bezbednosti hrane proizvedene kod nas, s jedne strane, a sa druge da ukaže na one male proizvođače poljoprivrednih proizvoda koji valjano rade svoj posao.

„Povezujući one koji proizvode i one koji konzumiraju pomenute proizvode, Ministarstvo poljoprivrede želi da stvori krug poverenja među karikama ovog lanca. Naime, danas svi pričaju o pravilnoj, zdravoj ishrani bogatoj vlaknima, voćem i povrćem, a slabo ko govori o tome da je bitno i koje se namirnice konzumiraju, odnosno kako je to voće uzgajano, kako je povrće čuvano itd. Ministarstvo ovom kampanjom želi da upozna stanovnike kako da na pravi način vode računa o svojoj ishrani, kako da kupuju i čuvaju namirnice i na taj način posredno da brinu i o zdravlju“.

O postojanju lobija, kontroli poljoprivrednih apoteka, posredničkim uvozima GMO putem osvajanja tržišta konzervirane hrane, u dopisu ni reči.

Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić, tvrdi za „Pečat“ da postoji veoma jak lobi proizvođača genetski modifikovanog semena čija proizvodnja se ekspanzionistički širi. Prošle godine je, navodi, 125 miliona hektara u svetu bilo pod genetski modifikovanim biljkama i to je veoma upozoravajući podatak.

„Verovatno ćemo uskoro imati i prvu zvaničnu odluku da će na tržište moći da se plasira meso kloniranih životinja. Spor između SAD i EU je čak i oko toga da li EU može da zahteva da na ambalaži prehrambenih proizvoda stoji napomena da je sirovina dobijena od genetski modifikovanih biljaka. Svi u svetu pričaju da treba iskoreniti glad, a navešću pokazatelje koji govore suprotno“.

Na zemljinoj kugli je 1960. godine bilo tri milijarde ljudi, od toga 80 miliona gladnih ili svaki trideset i osmi stanovnik. Danas ima 2,3 puta više stanovnika, 6,7 milijardi, i 12 puta više gladnih – 925 miliona, svaki osmi čovek na svetu je gladan.

„Popularno je govoriti o održivom razvoju, a mala gazdinstva u svim zemljama sveta propadaju. Poljoprivreda sve više postaje samo tržište za plasman robe neagrarnog porekla – industrijske robe. Pre 40 godina sirovina poljoprivrednog porekla učestvovala je u maloprodajnoj ceni prehrambenog proizvoda sa 70 procenata , danas sa svega 30“, ističe Ševarlić.

Predstavnici Ministarstva na čelu sa ministrom dr Sašom Draginom, kako nam je rečeno, tokom 12 meseci obići će 12 okruga u Srbiji, počevši od septembra 2010. godine. Svakom okrugu će biti posvećeno oko mesec dana, tokom kojih će se obilaziti mali poljoprivredni proizvođači. Pored toga, značajan deo kampanje će upravo biti praktični saveti o čemu voditi računa pri kupovini sira, a o čemu pri kupovini jabuka, gde god da se ljudi snabdevaju. Predstavnici Ministarstva obilaze proizvođače i njihova domaćinstva, razgovaraju sa domaćinima o „procesu proizvodnje“, od zasejavanja do gotovog proizvoda, o tome na koji način tretiraju zemlju, kako se skladište proizvodi i slično, a sve u cilju da građani saznaju na koji način da prepoznaju kvalitet i da se i sami staraju o bezbednosti hrane. Od jeseni 2010. godine do danas Ministarstvo je obišlo Podunavski okrug, potom Nišavsko-pirotski i Braničevski okrug, i u njima oko 30-ak domaćinstava koji svojim zalaganjem zaslužuju da se o njima govori i da im se pomogne da nastave sa dobrim radom. Cilj kampanje Ministarstva poljoprivrede „PRIRODNO IZ SRBIJE“ da promoviše ono što je dobro kod poljoprivrednika, dakle onih zbog kojih i postoji, u isto vreme informišući i građane, prepoznali su i podržavaju Nacionalna organizacija potrošača i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organica“. Vlada Srbije se u okviru prilagođavanja propisima Evropske unije sprema da izmeni pravila u oblasti proizvodnje, uvoza i upotrebe genetski modifikovane hrane, što bi moglo izazvati katastrofalne posledice po prirodu, ali i čoveka.