MILOVAN DANOJLIĆ Kolektivni autoportret

Piše Milovan Danojlić

Primer Strahinjića bana

Oproštenje ljubi što muža izdade
Ušlo je i u narodni ep,
A ne pominju se hiljade i hiljade
Rastrgnute besnim konjima o rep.

Prosto pitanje

„U zabludi su bila sva pokolenja
Držeći se učenja o tlu i krvi:
I nacije su smrtna stvorenja…“
„Dobro, al zar moramo mreti prvi?“

Plišani prevrat

Počelo je lupanjem u lonce, šerpe
I zahtevima da se despot kazni,
A svršava se tako što su šerpe,
Tanjiri, tiganji i lonci – prazni.

Kolektivni autoportret

Na pohvale nerado reči troše
Građani u nesrećnoj toj državi,
A gde svak o svakom govori loše,
Svi su u pravu: svi su rđavi.

Liberali i Sloba

Vek proživeše ispred spuštene rampe,
Naviknuti na posebne prilike naše,
Pa prvog, koji dopusti slobodu štampe,
Mrze, jer ne moraju da ga se plaše.

Univerzalne alatke

Robovi budaka i lopate
Seljaci iz Šilopaja se mnogo zlopate,
Dok ih na kraju
U Šilopaju
Budakom i lopatom ne zakopaju.

Naš mislilac

Pored Hajdegera, Platona, Hegela,
Na tezgi još i Kardeljeva dela
U pet knjiga: rasprave, polemike, glose…
(Pomenulo se, ne povratilo se).
Bože, zar i filosofe razdeli po ključu:
Nemcima Kanta, a Srbima Uču?

Izbirljivo pamćenje

Srbin se, danas, nerado seća
Gošćenja Arapina pod šatorom:
Velika je tradicija otpora, al’ je veća
Tradicija saradnje s okupatorom.

Novi vek

Pod niskim nebom boje olova
Ispražnjeni zvrje lugovi,
U štalama nema volova,
U travi kraj plota trunu plugovi.

Primer vrabaca

O, zemljo što me othrani na proji,
Oprosti za nevernost Žiči i Deviču:
Pravi rodoljubi su vrapci koji
Ni zimi iz tebe nikud se ne miču.

Dositeju u Studentskom parku

Dok si imao snagu mlađahnu,
Evropu obigra celu, zemljače!
U Beograd stigavši, štapom zamahnu
I više se s mesta ne mače.

Uzrok propasti

„Priraštaj opada, o moj demose,
Bogme si spao na grane tanke:
Otkuda impotencija?“ – „Otuda, jer smo se
Istrošili, silujuć Muslimanke.“

Kazna za primer

Posle Jasenovca i Aušvica
Malo je trebalo pa da na sudu
Srbi – onako, zarad vica –
Prvi za genocid kažnjeni budu.

Novim upravljačima

Ko vas sve okupi i poređa?
Uživajte, pijte Chivas i kvas!
Mnogima sam video leđa
Pa ću ispratiti, vala, i vas…

Jugoslaviji, ’92

Ne beše ti dano vremena, niti
Iz tame predrođenja ikad isplovi:
Ono što započeše plemeniti
Okončaše mali nitkovi.

Preobražaj ’92

Prvo su bili Jugosloveni
Na Triglavu, na Lovćenu i na Šari
Pa im se prekonoć promeniše geni
I postadoše tuđinski konjušari.

Glas iz publike

Dok u Skupštini odjekuje besna vika
Opredeliti se nije šala
Između plaćenika-izdajnika
I patriota, ali budala.

Ambasadorka

Nas, pet ili sedam miliona,
Za nju smo bezoblične, tupe amebe
Zaostale u razvoju, pa će ona
Pred svetom predstavljati samu sebe.

Jesenji predeo ili pesnik svojoj otadžbini

Stojim, pred selima obolelim
Od samoće: u istoj gorimo žiži;
Zemljo, s kim tugu da podelim?
Ko mi je od tebe, umorne, bliži?

Etimologija

Na prvi pogled bi se reklo: slabić,
Bled, jer probavu ima slabu,
Al pošto se preziva Krkobabić,
On mora da je pojeo babu.

Avangardisti

Novi avangardisti su biznismeni:
Svaki bi u Evropu da nas ugura!
Zar je važno što su nepismeni?
Pa razlikuju dinar od eura.

Pitanje ambalaže

Izgledi su nam prilično niski
Dok u tuđinsku šarenu flašu
(Onu, u kojoj je bio viski)
Prepečenicu sipamo našu.

San našeg Evropejca

U Evropi će biti kao na svadbi
Gde siromah pije, a gazda plaća…
On je za bratimljenje; još samo kad bi
Gazde pristale da budu braća.

Stara navika

Da sedlo i samar mogu prijati
Dokaze nudimo mi najjače:
Vekovima su nas jahali Azijati,
Sad tražimo po Evropi nove jahače.

Mondijalista Milijan

Pogledajte mondijalistu Milijana,
Sa zlatnim lancem – oj, tugo naša! –
A glava, glatko izbrijana,
Zemaljski globus oponaša.

Lovcu na begunce

Uzalud ih tražiš svud po kući
Slušajući doušnike i dojave:
Lomiš se po jarugama, ne znajući
Da Srbija u nebeske spada pojave.

Tako prolazi slava sveta

Podgorica, Korjenica, Veles, Užice:
Svako se najdražem sinu radova,
A kad umre, izgubi trgove i ulice
I uzeše mu ključe od gradova.

Aristotel na proputovanju

-Kako li bi bilo Aristotelu
Da zanoći u nekom našem hotelu,
Bez stone lampe kraj postelje?
-Balkan je ovo, o Aristotele:
Misli koje dođu u sate besane
Okreći u glavi, dok ne svane!

Sirotinjski ulog

Ljubav za ljubav, jare za pare,
Trgovački to je postulat,
A beskućnici i fukare
Večno prijateljstvo nude zauzvrat.

Nestanak radničke klase

Ko je, kad, u kakvoj pokusa čorbi?
Nema je u Americi, ni u Evropi.
Možda nastrada u klasnoj borbi,
Il’ se u malograđanštinu cela pretopi?

Za ili protiv prenosa iz Skupštine

Kao manekenke s osvetljene piste
Čežnjivo gledate prema Sedmoj sili,
A bolje bi vam bilo kada biste
To što mislite od javnosti krili.

4 коментара

  1. Avatar

    Ђура Јакшић
    Јевропи
    Теби да певам – теби, тиранко!
    А дух ми мори отров и гнев;
    Увреда твојих жаоци јетки
    Потпаљују ми племенит спев.

    Милионима народи пиште,
    Милион груди просипа крв –
    Милионима пале кућиште,
    Милион људи гмиже ко црв.

    И милиони долазе смерно
    Јевропи гордој на холи суд:
    “Не може више, раја не може
    Сносити јарам, мучити труд!

    Тиран нас гази, срамоти жене,
    Усева наших отима плод.
    Пресуди, смерна, да л’ живот може
    У таквом игу несрећни род?…
    Изгинућемо!…
    “Па изгините!”

    Подсмеха твога горди је збор.
    “И гинућемо, гинути славно –
    Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!
    Изгинућемо – али слободни,
    Јер Србин неће да буде роб!
    Тамо далеко, на светом гробљу,
    Потражићемо живот ил’ гроб!”

  2. Avatar

    Malo gorko ali istinito, jer sa lazju i uljepsavanjem i onako se daleko ne stize. Zato ISTINA nemoze da vredja, vec samo da boli i da nas pokaze na svijetlosti dana u pravome svjetlu i nasem ljudskom grehovnom liku!

  3. Avatar
    Љубомор

    Да ли знадеш српски роде
    да просрпски владар влада тобом,
    курсисти му све ресоре воде,
    што их Сорош препарира злобом.

  4. Avatar

    Od uvek sam bio svestan mesta svoga
    Na poslednjoj precki Samo malo iznad drustvenog taloga

    POSLEDNJA RUPA NA SVIRALI

    Oduvek sam bio svestan mesta svoga
    Na poslednjoj precki drustvenih lestvica,
    Samo malo iznad drustvenog taloga,
    Bogatog drustva bezvredna cestica.

    Za trpezom kad` se lokalo i zdralo
    Bio sam uvek gde i druga sica,
    Sto mi je znacilo beznacajno malo
    Jer i ja sam bio kraj jela i pica.

    Uopste receno, kako bih to rek`o,
    Da i ovde ne bi druge citirali,
    Bez mnogo truda, olako sam stek`o
    Status poslednje rupe na svirali.

    Ne zelim slavu i gluposti iste,
    Niti hocu kajmak sa drustvene supe,
    Kad svirala svira malo me koriste
    A isto sam placen k`o ostale rupe.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *