MILOVAN DANOJLIĆ Kolektivni autoportret

Piše Milovan Danojlić

Primer Strahinjića bana

Oproštenje ljubi što muža izdade
Ušlo je i u narodni ep,
A ne pominju se hiljade i hiljade
Rastrgnute besnim konjima o rep.

Prosto pitanje

„U zabludi su bila sva pokolenja
Držeći se učenja o tlu i krvi:
I nacije su smrtna stvorenja…“
„Dobro, al zar moramo mreti prvi?“

Plišani prevrat

Počelo je lupanjem u lonce, šerpe
I zahtevima da se despot kazni,
A svršava se tako što su šerpe,
Tanjiri, tiganji i lonci – prazni.

Kolektivni autoportret

Na pohvale nerado reči troše
Građani u nesrećnoj toj državi,
A gde svak o svakom govori loše,
Svi su u pravu: svi su rđavi.

Liberali i Sloba

Vek proživeše ispred spuštene rampe,
Naviknuti na posebne prilike naše,
Pa prvog, koji dopusti slobodu štampe,
Mrze, jer ne moraju da ga se plaše.

Univerzalne alatke

Robovi budaka i lopate
Seljaci iz Šilopaja se mnogo zlopate,
Dok ih na kraju
U Šilopaju
Budakom i lopatom ne zakopaju.

Naš mislilac

Pored Hajdegera, Platona, Hegela,
Na tezgi još i Kardeljeva dela
U pet knjiga: rasprave, polemike, glose…
(Pomenulo se, ne povratilo se).
Bože, zar i filosofe razdeli po ključu:
Nemcima Kanta, a Srbima Uču?

Izbirljivo pamćenje

Srbin se, danas, nerado seća
Gošćenja Arapina pod šatorom:
Velika je tradicija otpora, al’ je veća
Tradicija saradnje s okupatorom.

Novi vek

Pod niskim nebom boje olova
Ispražnjeni zvrje lugovi,
U štalama nema volova,
U travi kraj plota trunu plugovi.

Primer vrabaca

O, zemljo što me othrani na proji,
Oprosti za nevernost Žiči i Deviču:
Pravi rodoljubi su vrapci koji
Ni zimi iz tebe nikud se ne miču.

Dositeju u Studentskom parku

Dok si imao snagu mlađahnu,
Evropu obigra celu, zemljače!
U Beograd stigavši, štapom zamahnu
I više se s mesta ne mače.

Uzrok propasti

„Priraštaj opada, o moj demose,
Bogme si spao na grane tanke:
Otkuda impotencija?“ – „Otuda, jer smo se
Istrošili, silujuć Muslimanke.“

Kazna za primer

Posle Jasenovca i Aušvica
Malo je trebalo pa da na sudu
Srbi – onako, zarad vica –
Prvi za genocid kažnjeni budu.

Novim upravljačima

Ko vas sve okupi i poređa?
Uživajte, pijte Chivas i kvas!
Mnogima sam video leđa
Pa ću ispratiti, vala, i vas…

Jugoslaviji, ’92

Ne beše ti dano vremena, niti
Iz tame predrođenja ikad isplovi:
Ono što započeše plemeniti
Okončaše mali nitkovi.

Preobražaj ’92

Prvo su bili Jugosloveni
Na Triglavu, na Lovćenu i na Šari
Pa im se prekonoć promeniše geni
I postadoše tuđinski konjušari.

Glas iz publike

Dok u Skupštini odjekuje besna vika
Opredeliti se nije šala
Između plaćenika-izdajnika
I patriota, ali budala.

Ambasadorka

Nas, pet ili sedam miliona,
Za nju smo bezoblične, tupe amebe
Zaostale u razvoju, pa će ona
Pred svetom predstavljati samu sebe.

Jesenji predeo ili pesnik svojoj otadžbini

Stojim, pred selima obolelim
Od samoće: u istoj gorimo žiži;
Zemljo, s kim tugu da podelim?
Ko mi je od tebe, umorne, bliži?

Etimologija

Na prvi pogled bi se reklo: slabić,
Bled, jer probavu ima slabu,
Al pošto se preziva Krkobabić,
On mora da je pojeo babu.

Avangardisti

Novi avangardisti su biznismeni:
Svaki bi u Evropu da nas ugura!
Zar je važno što su nepismeni?
Pa razlikuju dinar od eura.

Pitanje ambalaže

Izgledi su nam prilično niski
Dok u tuđinsku šarenu flašu
(Onu, u kojoj je bio viski)
Prepečenicu sipamo našu.

San našeg Evropejca

U Evropi će biti kao na svadbi
Gde siromah pije, a gazda plaća…
On je za bratimljenje; još samo kad bi
Gazde pristale da budu braća.

Stara navika

Da sedlo i samar mogu prijati
Dokaze nudimo mi najjače:
Vekovima su nas jahali Azijati,
Sad tražimo po Evropi nove jahače.

Mondijalista Milijan

Pogledajte mondijalistu Milijana,
Sa zlatnim lancem – oj, tugo naša! –
A glava, glatko izbrijana,
Zemaljski globus oponaša.

Lovcu na begunce

Uzalud ih tražiš svud po kući
Slušajući doušnike i dojave:
Lomiš se po jarugama, ne znajući
Da Srbija u nebeske spada pojave.

Tako prolazi slava sveta

Podgorica, Korjenica, Veles, Užice:
Svako se najdražem sinu radova,
A kad umre, izgubi trgove i ulice
I uzeše mu ključe od gradova.

Aristotel na proputovanju

-Kako li bi bilo Aristotelu
Da zanoći u nekom našem hotelu,
Bez stone lampe kraj postelje?
-Balkan je ovo, o Aristotele:
Misli koje dođu u sate besane
Okreći u glavi, dok ne svane!

Sirotinjski ulog

Ljubav za ljubav, jare za pare,
Trgovački to je postulat,
A beskućnici i fukare
Večno prijateljstvo nude zauzvrat.

Nestanak radničke klase

Ko je, kad, u kakvoj pokusa čorbi?
Nema je u Americi, ni u Evropi.
Možda nastrada u klasnoj borbi,
Il’ se u malograđanštinu cela pretopi?

Za ili protiv prenosa iz Skupštine

Kao manekenke s osvetljene piste
Čežnjivo gledate prema Sedmoj sili,
A bolje bi vam bilo kada biste
To što mislite od javnosti krili.