OSKAR FRAJCINGER Ako jednog dana Srbija…

Piše Oskar Frajzinger

Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio

Osim stalnih susreta sa starim prijateljem Srbinom, moj prvi pravi kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udruženja književnika Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon što je švajcarsko udruženje odbilo da me primi u svoje redove. To je bio izvanredan potez. Dakle, još postoji zemlja na svetu gde se ljudi podsmevaju slici serviranoj u svetu o njima, zemlja u kojoj se ljudi angažuju za unapred izgubljene stvari i negativce poput mene, ne hajući za potencijalne reakcije; dakle, izvan Švajcarske još postoji zemlja koja pruža otpor! Bilo je to dovoljno neuobičajeno da me nagna da postanem član Udruženja književnika Srbije. Otad, Srbija i ja činimo jedan neobičan par. Par vezan uzajamnom fascinacijom, u kojoj svako predstavlja u očima onog drugog nešto što nikad neće biti.

MELANHOLIJA I PRENATRPANOST
Tako sam se jednog dana obreo u Beogradu. Prepešačio sam taj pomalo siv grad, koji je sav neodređeno mirisao na ugalj i na kuhinjska isparenja. Šetao sam Knez-Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao sam sa tvrđave kako protiču Sava i Dunav, i zatečen obišao vojni muzej gde su, na panoima požutelim od vremena, do najsitnijih detalja opisane epizode otpora protiv turskog osvajača. Na kraju sam proveo nekoliko sati u neverovatnom zoo-vrtu koji krasi obode tvrđave.
U očima životinja pronašao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom i dubokom pogledu predivnih žena koje šetaju trotoarom, kao boginje nebeskim podijumom. Melanholija: to je ključna reč. Ona vlada svuda, u vazduhu, zidovima, licima, i pokretima ljudi. Kao da nešto satire grad i njegove stanovnike. Nešto što ne može izdržati jedno ljudsko biće, jedan narod, jedna zemlja. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas.
Istražujući dublje, otkrivao sam uzrok te melanholije. To je osećaj onih koji posmatraju kako reka teče i kako vreme prolazi, i pri tom ostaju ubeđeni da ništa neće izmeniti njihovu sudbinu, da ih niko neće osloboditi kobi koja im se obrušila na ramena. Prolazeći kroz Beograd, frapirani smo zgradama koje još nose ožiljke rata sa NATO-om, ali naročito mnogobrojnim zgradama načetih vremenom. Ovde je sve otpor, otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi.
Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulice, radnje, arhitektura, saobraćajne ose, sve je haotično, prezagušeno, iracionalno. Ovde vlada začuđujuća predispozicija za snalaženje, za bavljenje svim i svačim. Kao da je svemu tome cilj da se eventualni osvajač izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi posle beskrajnog kruženja izgubio i želju za osvajanjem.
Melanholija i pretrpanost: to su moji najsnažniji utisci o ovom malom balkanskom narodu dok gazim po njegovom tlu. Njegova istorija je počela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, pridajući mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni identitet.

UHRANJENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU
Okrutni vekovi su doveli osvajače sa svih strana, sa severa, juga, pa čak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi protutnjali su ovim prostorima jureći u rat na severu ili jugu. Ti gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojanja srpskog naroda, sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to činili sve češće, da bi potvrdili svoje postojanje i prikazali se svetu kao narod: isprečili bi im se na putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice, radnje, glavu, čak sebe samog opterećuje sobom. Zbog toga se čini da je sve u ovoj zemlji u radovima i u iščekivanju, uprkos njenoj dugoj prošlosti i bogatoj kulturi. Srbin je otporaš, šampion Pirovih pobeda, naročito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvišenosti, nesalomive volje da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna. Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje uzvišen.
Volim ovaj narod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiče, samom sebi. Volim tu melanholiju u očima ljudi koji, znajući da ne mogu izaći kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad lepote samog gesta, zarad rehabilitacije čina slobodne volje, plemenitosti uzaludnog.
Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za čovečanstvo. Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio.
Srbija je oduvek u ratu sa neprijateljem koji se nalazi unutar njenih zidina i zaposeda život, nevidljiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj tvrđavi, i Srbin se nada najgorem i najboljem što mu može doći spolja. Ali donekle je svestan da ono što ga tišti leži duboko u njemu samom, i da mu ne može uteći. Kao uzvišeni osuđenik, poseže za drugim zatvorima, širim, svetlijim, čistijim. Evropska unija mu jedan takav zatvor predstavlja u lepom svetlu, pod finansijskom podrškom Centralne evropske banke, uređenog tako zato što su Nemci poželeli da postanu Evropljani, da ne bi bili upamćeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos budzašto, stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, šablonski prostor, bez opterećenja, u kojem bi ostala anonimna. U njemu bi stekla status dobro uhranjenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i korene, a ponajviše dušu.

17 коментара

  1. Avatar

    Господине Оскаре хвала вам на вашим речима, које су мене обичног човека дирнуле. Ваше речи говоре о вашој души која спознаје своју и средину у којој сте се нашли. Што значи да и ван Србије има слободоумних душа који немогу опстати у својој стредини, сагледавајући колика су ограничена схватања других којим се намеће туђе мишљење, усмеравајући га само једним правцом, да неби видели ништа око себе, куд овај свет иде. Још једном хвала вам, ваљда ће и остали видети куд ова Европа иде…

  2. Avatar

    Patetika!

    Hajde malo nek zivi ovde pa nek shvati da se mi borimo za mnogo profanije stvari. Najlakse je ucitavati sopstvene stavove drugima.

  3. Avatar
    Љубомор

    Лепа прича о меланхолији. Лепо боје изнансиране. Дрги део приче је посебна тема, али истовремено погрешна процена о статусу добро ухрањеног роба. Ушли ми тамо или не ми већ јесмо робови нарко новца оствареног преко ММФ и СБ. Зашто би Немци привлачили и хранили неке
    меланхоличне крезубе хазаре на Балкану кад су већ сад овладали свим њиховим богаствима и тлом одгојивши прљавим капиталом шачицу оданих вазала. Потсетимо се; Сорош је у њих уложио педест милиона, а добио Трепчу са пет милијарди долара у злату, цинку и олову.

  4. Avatar

    Gospodine Frajcinger delim vase misljenje uvek je bilo budala i krivih drva, tako da i mi imamo medju nama ljude koji prodaju veru za veceru.Sta reci o nasoj saci bednika koji neznaju ni vlastiti rodoslov a zele neku kulturnu Evropu. Sta ta Evropa ima / sem opljackanih dobara sa svih kontinenata/ a Beograd nema.Na zapadu sam i dobro znam ovaj nacin zivota kucicima imena znam ali prvim komsijama neznam.Idu kod familije moraju se najaviti u protivnom nemozes nikome uzimati njegovo vreme, slazem se iza casovnik kad pocne otkucavati Evropsko vreme Tadica,Dinkica DJelica, Pajtica,Sutanovca i drugih nazovi intelektualaca/ jadan im je intelekt/pocece sumrak citave jedne kulture i jednog naroda. Svi mali narodi ce nestati u ovoj zabokrecini to vam je isto kao sto prizeljkuje Amerika da jednog dana dodje na Kubu sa svojom kulturom tada to vise nece biti Kuba koju mi znamo i koja svetu daje nesto sto odavno nema a to je dusu.Bojim se turci nisu mogli da nam nametnu svoj danak ali ce domaci skorojevici prodati sve jedino jos Dusa nije na prodaji. Ljudi imaju obicaj reci da zelim svakom zdravlje ali ovima Evropejcima prizeljkujem deveti krug pakla.

  5. Avatar

    Pa lijepo je citat nesto ovako, poeticno, o nasim nedostacima i manama. Narocito kad dolazi od nekoga sa zapada gdje nemamo mnogo razumijevanja.
    Sto se tice ovoga ludila da se ‘udje u Evropu’, potpuno se slazem sa njim ,izgubili bi i identitet i dusu – detalji, koji za nase vlastodrsce i njihove medije, nemaju nikakvu vrijednost.

  6. Avatar

    Dolazak g Oskara iz druge dimenzije (svajcarske) u ovu nasu zemaljsku Srbiju izazvao je mozda kod njega melanholiju. pa je on vidi na licima Srba. Ili mozda gresim? Sta Srbe moze vise dovesti do melanholije-potistenosti,sete, straha itd. sta nije proziveo? A to da smo takvi zatrpani kakvi jesmo je sasvim ok. pa sto bi se svaki stranac osecao u Srbiji kao kod kuce, sto bi u Srbiji bilo kao u Evropi, da je tako nebi bio pozvan u klub knjizevnika Srbije, da smo isti tj. da isto mislimo kao u Svajcarskoj.I na kraju drago mi je zbog njegovog dolaska u nas klub knjizevnika, mi smo bogatiji za jos jednim divnim poetom.

  7. Avatar

    Pa,za jedno ste u pravu,a to je da baš nismo laki za podvale u glavi,ako izuzmemo plaćenike koji za novac lažu,a i deca kod nas im se smeju.Znamo ko smo i kakvi smo,nismo menjali veru za večeru,većina je takva.Ono što se vidi,sivilo,melanholija,prljavština,to je zato što smo jako siromašni.No,mozak nam je čist,a to je važnije,možda mi takvi nekad i zatrebamo Evropi.

  8. Avatar

    Ako Oskar Frajzinger, poznati borac za ljudska prava ovoliko poznaje srpsku istorijui prilike u Srbiji, onda je sramota da to prosečni Srbin ne zna.Čitati njegova dela su pravo zadovoljstvo, jer sve su to poruke nad kojima se treba duboko zamisliti.

    Još jedan Švajcarac, Arčibald Rajs, čovek koji je ostavio kosti u našoj zemlji, svojom knjigom ČUJTE SRBI ili Rajsove opomene Srbima osvrnuo se na srpski narod, posavetovao ih i opomenuo za ono što je smatrao da treba.Ne verujem da smo Rajsa dovoljno i ozbiljno shvatili, a da li ćemo Oskara Frajzingera pokazaće vreme.

  9. Avatar

    Prosecan srbin zna da mu tamo nije nesto !!
    ———————————————
    Upravo bi se to moglo dogoditi 25-godišnjoj nezaposlenoj konobarici iz Berlina koja je odbila posao prostitutke! Naime, od 1. siječnja, stupanjem na snagu paketa mjera socijalnih reformi pod nazivom Hartz IV, oni koji odbijaju posao ostaju bez socijalne pomoći. Budući da je prostitucija u Njemačkoj legalizirana prije dvije godine, a vlasnici bordela plaćaju porez i zdravstveno osiguranje za svoje zaposlenike, prostitucija je postala posao kao svaki drugi i nalazi se u bazi podataka za one koji traže posao – objavio je ‘Sunday Telegraph’, a prenijeli mnogi drugi mediji.

    Konobarica, koja je inače po zvanju informatičarka, izjavila je da je bila spremna raditi u noćnom baru, jer je ranije već radila u kafiću. No nedavno je dobila pismo od agencije za zapošljavanje u kojem je stajalo da je ‘poslodavac’ zainteresiran za nju, te da ga nazove. Tek kad je okrenula navedeni broj, Njemica je shvatila da je dobila bordel. Prema reformama koje su stupile na snagu, svaka žena mlađa od 55 godina, a koja je bez posla više od godinu dana, može biti prisiljena da prihvati svaki dostupni posao, uključujući onaj u industriji seksa, ili će izgubiti sve povlastice na koje ima pravo kao nezaposlena.

  10. Avatar

    Vrlo tačno je uslikao trenutno raspoloženje ovog naroda.Ali koreni ove vekovne milenijumske borbe Srba da opstanu leže mnogo dalje od kosovskog boja i NAVODNOG DOSYELJENJA na svoje.Ti kpreni su u zabranjenoj istoriji.Prosto je neverovatno koliko ljude nosi inercija da uopšte nemaju,volju,energiju,pomisao da nešto može biti drugačije od onoga što nam je servirano.Kažite čoveku,Prosto nije logično da smo se samo mi doswlili a da su svi ostali svoji na svome,oni vas samo bledo gledaju i kao da kažu ti si lud.Nažalost to smo mi.Moramo se naučiti da kritički razmišljamo.

  11. Avatar

    Srpskom narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve srpske krajeve srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi i pobjedimo neprijatelje njihovim oružjem visokim NATALTETOM.

  12. Avatar

    “Tako bi se izgubio jedan način života gde su časovnici mekši nego na Dalijevim slikama, gde žene više sanjare od gospođe Bovari, gde su muškarci hrabriji od vuka uhvaćenog u kljusu koji sebi otkida šapu da bi se oslobodio!”
    Сузе су ми потекле на ове речи,могу само да кажем БРАВО!
    Да ли смо достојни својих предака ???

  13. Avatar

    Super je kad nas stranci smatraju zanimljivim i egzoticnim narodom, kad vide nase male mane i vrline koje su sve redje u ostatku Evrope, ali mi mozemo da sacuvamo nase lajt motive i kada postanemo deo EU. Uostalom i duh i kultura moraju da evoluiraju, a od baze zavisi u koju ce vrstu prerasti (mi garant u neku blesavu), pa sam sigurna da nikad necemo biti kao Nemci.

  14. Avatar

    Da tako izdaleka posmatrano mi smo melanholicni i nesrecni, a oziljci se vide ne samo na odraslima nego i na djeci koja su unaprijed obiljezena.Hvala vam gospodine. Sada smo interesantni kao narod koji nista ne priznaje koji ubija sve i svakoga. Pojedinacno zapadnjaci nas se plase i pokusavaju razumjeti taj bunt i tu melanholiju. To se nemoze objasniti rijecima nego se mora dozivjeti.Taj zivot bez nade koji traje vec 20 godina. Ni oni koji su van zemlje nemaju bolje sudbine niti se osjecaju srecnije nego oni u zemlji. Neprekidne lazi sa kojima se nose i price o velikim srpskim zlotvorima neprekidno treba pobijat. Melanholija i nesreca je i u takvim ljudima jer su izgubili svoje korijene, svoje kuce i clanove familij. Svaki Srbin je prica za sebe i svaki od nas bi mogao napisati jedan zivotni roman. E, na tome nam stranci zavide. Zavide nam na hrabrosti da se nosimo sa svim zlom koje nas okruzuje na zivotima koje smo prozivjeli u zlu i koje jos uvijek trpimo, a eto zivi smo i jos uvijek trpimo. Zavide nam na snazi koja nije kupljena prljavim evropskim tostiranim hlebom.

  15. Avatar

    Mi smo navikli i da nas ima i da nas nema, navikli smo i da imamo i da nemamo da nista nije stalno ni sigurno cak ni nasi zivoti. Navikli smo da pjevamo kada je najteze i zato se u kafanama poslije dobre pjesme moze i poginuti ako treba jer zivot je i onako irelevantna stvar. Mi smo narod potencijalnih samoubica ako treba. Mozemo da trpimo koliko god treba. Malo je straha od smrti i oplakivanja naveliko i nasiroko. Ne zivimo na nikakovom mitu zivimo na svojoj prapostojbini koju svi koriste kao poligon. Zivimo i na lazima koje su nam drugi servirali zaprepasceno suteci jer mislimo da ce istina doci sama od sebe. Zbunjeni smo nesrecom koja nas okruzuje bas u ovom casu i pokusavamo povezati konce sa prosloscu da bi smo predvidjeli buducnost.Medjutim ono sutra tako brzo dodje da se nismo uspjeli ni osvjestiti od jucer i to tako zlo i podmuklo da se pokusavamo pitati kakav je jucer bio problem, manji ili veci nego danas. Kao drvo u viru cas na dnu a cas na povrsini vrti se ovaj narod izgubljeno i izbezumljeno pokusavajuci samo da dise i prezivi. Dok tako osamuceni trazimo pomoc kurve iz vlastitog naroda nas koriste na svakojake nacine.Kao pomucene svijesti nikako da se okrenemo istoku a i ko zna kada se jednoga dana okrenemo na tu stranu svijeta mozda ce biti kasno, mozda nas nece trebati ili ce i oni biti dio vira.

  16. Avatar

    Тако је добро човек рекао да не знам тачно шта да кажем а да не нарушим заокружену и савршено избалансирану мисао о нама Србима. Једино можда да додам да је то што нас чини меланхоличним исконска тешка и љута борба добра и зла у нама самима, у сваком од нас. Растрзани смо њом, само зато што се не обраћамо за помоћ тамо одакле једино и можемо да је добијемо…не крстимо се, не кајемо се, не исповедамо се, не причешћујемо се…чинимо лоше ствари и гурамо Бога од себе, а опет смо, барем подсвесни својих грехова…

  17. Avatar

    Zahvalila bih se na ovoj poetici, ali mislim da je ona u ocima pisca ovih redova, a ne u nasoj stvarnosti. Srpske zene odavno ne sanjare o ljubavnicima, nego o sponzorima, da se ne lazemo. O hrabrosti nasih muskaraca, sta reci. Pa, oni su ti sponzori , koji vise nemaju hrabrosti ni da se obrate zeni kao muskarci. Sve se kupuje I prodaje. Sa jedne strane materijalna beda, sa druge, konformizam, to je ono sto se moze videti u Srbiji, ako umes da gledas ispod tankog sloja lazi I foliranja. Niko se vise ni ne trudi da se laz ne vidi, cak ni politicari. Lako je strancima, dodju, vide sta vide I odu. Sta cemo I kako, mi sa nama samima, ne znam, neka nam je Bog u pomoci

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *