ALEKSANDAR ĐAJA Lažna pisma lažnih proroka

Piše Aleksandar Đaja

I tako „miš za macu, maca za kucu, kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu, povuci, potegni“ –  i Dinkić iščupa pobedu na izborima u Boru! A ono što je očigledno već „na prvu loptu“, da su izbori neregularni i da ih treba odmah poništiti – to se neće desiti nikada!

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić je zbog „izborne prevare u Boru“ Tužilaštvu za organizovani kriminal podneo krivične prijave protiv ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i direktora PTT „Srbija“ Gorana Ćirića. Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić je prethodno, na konferenciji za novinare, pokazao pismo sa navodnim logom te stranke, u kojem se od glasača zahteva da, zbog troškova u kampanji, uplate 1.860 dinara na uplatnicu, s potpisom Tomislava Nikolića, adresom stranke u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu i izmišljenim brojem žiro-računa. Vučić je objasnio da je SNS ta lažna pisma, bez plaćene poštarine i markice, pronašla kod poštara, predstavnika državnih organa i ljudi iz javnih preduzeća, što znači da je državni organ zloupotrebljen za izbornu prevaru i krađu!

DIREKTORKA PROTIV POŠTARA
Međutim, ministar unutrašnjih poslova Dačić odmah je izjavio da će u toku dana biti podnete krivične prijave protiv direktorke pošte u Boru i još dva saizvršioca zbog zloupotrebe službenog položaja uoči vanrednih lokalnih izbora u toj opštini, održanih 20. juna. Dačić je rekao da je policija, u saradnji sa PTT Srbije, prikupila sve podatke i da je nakon toga tužilac to delo okvalifikovao kao zloupotrebu službenog položaja, zbog čega će biti podnete krivične prijave.
Znam šta dalje sledi… Direktorka pošte će da podnese krivične prijave protiv poštara sa džakovima punih lažnih pisama, poštari će da optuže direktorku pošte da su izmanipulisani na najgori način, potom će primaoci lažnih pisama da optuže svoje pse čuvare na ulaznim kapijama, što lajanjem i ujedanjem nisu sprečili poštare da pisma unesu u njihova dvorišta i preduzeća, te će im uskratiti nedeljno sledovanje kostiju – da bi, najzad, Društvo za zaštitu životinja podnelo krivičnu prijavu protiv svih prethodno navedenih i odgovornih lica zbog psihičkog i fizičkog zlostavljanja pasa sa nesagledivim posledicama na njihovo buduće demokratsko sazrevanje!
I tako „miš za macu, maca za kucu, kuca za unuku, unuka za babu, baba za dedu, deda za repu, povuci, potegni“ –  i Dinkić iščupa pobedu na izborima u Boru! A ono što je očigledno već „na prvu loptu“, da su izbori neregularni i da ih treba odmah poništiti – to se neće desiti nikada!
Narod Srbije je zapao u tako tešku depresiju, zombiranost i, ako hoćete, psihičku i fizičku iznemoglost od svakodnevne borbe za golo preživljavanje, da ga je teško pokrenuti na bilo kakvu akciju protiv očigledne nepravde, krađe i uzurpiranja njegovih građanskih i ljudskih prava. Jer, koliko god da je, od petooktobarske revolucije 2000. godine naovamo bilo priča o „boljem životu“, život je postajao gori. Što je bilo više priča o približavanju evropskim standardima, približavali smo se afričkim. Što je bilo više priča o demokratiji, apatija se kao paukova mreža obmotala oko srca i duša ogromne većine građana Srbije.
A, što se Bora, Leskovca ili Zaječara tiče, kako je moguće da u tim, najsiromašnijim regionima u Srbiji, bilo ko iz vladajućeg režima dobije i jedan jedini glas…?!
„Da nije penzije moje majke, morao bih da prodam kuću kako bih platio račune i ćerkino školovanje na fakultetu u Nišu“, priča Leskovčanin Boban Vučić, TV mehaničar koji je pre nekoliko godina ostao bez posla, kao i njegova supruga Slađanka, tekstilna radnica. Četvoročlana porodica Vučić živi od 17.000 dinara penzije Bobanove majke Stane. „Duša me boli dok gledam ovu moju decu kako u najboljim godinama sede kod kuće. Kada unuka pozove i potraži pare, sin se toliko unervozi da niko s njim ne sme da razgovora. Prošeta malo, pa ode u komšiluk, pozajmi se i pošalje joj pare“, priča baka Stana.

„A EVROPA JE  PREPOZNALA…“
Međutim, kako u Srbiji trenutno živi 86.000 izbeglica i 210.000 interno raseljenih, a u narednom periodu će od 100.000 do 150.000 osoba biti vraćeno po osnovu sporazuma o readmisiji iz 29 evropskih zemalja (da li barem iko od njih uopšte ima srpsko državljanstvo?!), nema sumnje da će beda i siromaštvo biti „iskorenjeni“ u najkraćem mogućem roku. Jer, prema rečima Komesara za izbeglice Srbije Vladimira Cucića, Srbija je trinaesta na svetu prema broju interno raseljenih, dvanaesta po broju izbeglica, a prva u Evropi po broju izbeglica i interno raseljenih. Cucić je „naravno“ izrazio zadovoljstvo (a kako i ne bi?) što je i EU prepoznala taj problem i što Srbiji dodeljuje veliki deo sredstava iz pretpristupnih fondova za gašenje kolektivnih centara. Blago nama, samo vi gasite! Pa, gde ćemo da smestimo tih 150.000 ljudi kojih želite da se otarasite, kako bi vaše stanovništvo moglo konačno da razvije svoju etnički čistu demokratiju? Bili su vam korisni kada ste ih primali kao „žrtve tiranije Slobodana Miloševića“, iako ste znali da barem polovina od njih u Srbiju nikada nije ni kročila! I, kad već umete da „prepoznate“ probleme u našoj zemlji, da niste slučajno prepoznali i… lepru?
U jednom selu nadomak Zaječara, sa suprugom živi stariji muškarac oboleo od lepre, u narodu poznatije kao guba, zarazne bolesti koja je iskorenjena u skoro celom svetu. Meštani sela nerado govore o ovom nesvakidašnjem slučaju, dok u Zavodu za javno zdravlje „Timok“ tvrde da su sa njim upoznati, ali da o tome ne postoji dokumentacija. „Njegovo lice izgleda strašno, on ima takozvanu lavlju glavu. Kad sam ga pre nekoliko godina poslednji put video, prsti su mu bili iskrivljeni, a koža rapava, skoro kao krljušti ribe. Sada sam čuo da je vezan za krevet, jer ima otvorene rane po nogama“, priča sagovornik iz tog sela.
Hoće li i njega ministar zdravlja Tomica Milosavljević da povede na lečenje u Nemačku?