Почетна / Репортаже / SVETI VASILIJE Putevima vere i pravoslavlja

SVETI VASILIJE Putevima vere i pravoslavlja

Piše Uglješa Mrdić

Povodom 400 godina od rođenja Svetog Vasilija Ostroškog u Mrkonjićima u Istočnoj Hercegovini održana centralna proslava rođenja velikog sveca

Povodom 400 godina od rođenja Svetog Vasilija Tvrdoškog i Ostroškog Čudotvorca, 12. maja u svetiteljovom rodnom selu Mrkonjići kod Trebinja, u Popovom polju, na području Istočne Hercegovine, u prisustvu preko deset hiljada vernika iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, upriličeno je narodno saborovanje.

MLADI I STARI
Mnogi su tog jutra pohitali u Mrkonjiće, među njima i grupa odvažnih mladića koja je peške iz Trebinja krenula ka Ostrogu i Svetom Vasiliju na blagoslov i poklonjenje. Isto tako jedna grupa trebinjskih sportista rekreativaca je tih dana napravila hodočašće biciklima na relaciji Trebinje-Ostrog-Mrkonjići, kao i brojni drugi koji su samostalno činili žrtvu Bogu i Božijem ugodniku pešačeći i molitveno se okupljajući oko svetinje ostroške i mrkonjićke slaveći rođenje svoga svetitelja. Mladi i stari, zdravi i bolesni, svi su pohrlili rodnoj kući sveca da čestitaju slavu najsvetijem hercegovačkom domaćinu Svetom Vasiliju. Regionalni put Mostar-Ljubinje-Trebinje-Nikšić bio je skoro blokiran. Kilometrima su bile duge kolone parkiranih vozila pored puta, da bi okupljeni vernici peške došli do rodne kuće Svetog Vasilija u Mrkonjićima.
Posle dočeka arhijereja Srpske pravoslavne crkve, svečana litija krenula je od crkve Svetog Nikole, pored koje je sahranjena majka Svetog Vasilija – Anastasija Ana, do crkve Svetog Vasilija, gde su svetu arhijerejsku liturgiju služili episkopi zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije, umirovljeni vladika Atanasije Jeftić i episkop australijsko-novozelandski Irinej, uz sasluženje sveštenstva i monaštva eparhije zahumsko-hercegovačke.

Desetak hiljada građana okupilo se 12. maja u Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog

OPSTANAK SRPSKOG NARODA
Čestitajući sabranom narodu praznik velikog srpskog svetitelja i čudotvorca, umirovljeni episkop Atanasije je poručio da je Sveti Vasilije mnogo učinio da ostane i opstane srpski narod i u nevoljama i u stradanjima, i u raspećima ali i u vaskrsenjima.
„Mi smo krsno vaskrsni narod i zato opstajemo i postojimo“, rekao je vladika Atanasije dodajući da i mnogi hramovi širom Srbije, Republike Srpske i Crne Gore proslavljaju praznik Svetog Vasilija jer je on i tamo mnogo poštovan.
Ima li vidljivije sile i svedočanstva za nas Hercegovce da je Hristos vaskrsao i da je Bog pobedio smrt od ličnosti, svetih mošti i moći Svetog Vasilija, istakao je u obraćanju, vladika Grigorije.
„Da nije bilo Svetog Vasilija i ljubavi božije bili bismo kao oni ljudi koji tumaraju od nemila do nedraga, kao oni što ne znaju ni ko su ni šta su, ni odakle dolaze ni kuda idu. Danas biti u Mrkonjićima znači biti na ognjištu našeg pravoslavnog i hrišćanskog bića, na ognjištu našeg postojanja i identiteta naše nade i vere“, rekao je vladika Grigorije.
Posle bogosluženja u crkvi Svetog Vasilija kršten je i jednogodišnji dečak Vasilije Kuštrov. Po završetku Svete arhijerejske liturgije u Mrkonjićima je upriličena i trpeza ljubavi i narodno veselja uz kulturno-umetnički program.
U ime domaćina saborovanja okupljene goste i zvanice pozdravio je Rade Bošković, predsednik Crkvenog odbora u Mrkonjićima, izrazivši reči zahvalnosti opštini Trebinje, Hidroeletranama na Trebišnjici i Javnom preduzeću Putevi RS za pomoć koju su pružili u izgradnji parking prostora i asfaltiranju prilaznog puta hramu Svetog Vasilija u Mrkonjićima.

Grob Anastasije Ane Jovanović, majke svetog Vasilija

ARHIJEREJSKI BLAGOSLOV
Meštani Mrkonjića zajedno sa sestrinstvom Petropavlovog manastira pripremili su obroke i osveženje za goste i zvanice saborovanja. Prvi put, 12. maja ove godine, potekla je voda iz česme koju su meštanima Mrkonjića poklonili članovi bratstva Ćorovića iz Kruševice kod Ljubinja.
U okviru kulturno-umetničkog programa, do kasnih popodnevnih časova nastupili su članovi folklornih društava Alat, Hercegovina iz Petrovog polja i Ljubinja, pevačke grupe Zahumlje, Ljubinjski zvuci, Čuvari tradicije i narodni guslari Dragan Šaraba i Nikola Petrović, vokalni solisti Milica Radić, Željko Krulj i Aleksandra Karić, kao i poznati izvođači narodne muzike Rade Jorović i Miomir Miljanić.
Na saboravanju je istaknuto da je Vasilije Ostroški stizao gde god ga je upućivao arhijerejski blagoslov, i gde su ga nosile noge njegovog podvizništva, tako i kao mitropolit zahumski sveti Vasilije sabirajući u sebe svetlost bogopoznanja stizao je gde god su ga vodili teški zadaci, njegove arhiparhijske službe s kraja na kraj Stare Hercegovine raspete između nemilosrdnih turskih gospodara i vlastoljubivih papskih misionara od Mostara, Trebinja, Bileće i Herceg Novog, do Pljevalja, Morače, Onogošta i Bjelopavlića „u neprestanom trudu da Gospodu ugodi i prosvećuje svoju pastvu braneći je duhovno od vukova koji su je i desna i s leva svirepo napadali i arčili kao plen“.
Pred kraj života čeznući za mirom i podvigom pustinjački Sveti Vasilije izneo je svoje Mitropolijsko sedište iz vreve onogoškog polja u visove ostroških peštera usred bespuća bjelopavlićke oštrogore. Tu je okružen malom skupinom monaha sve duže prebivao sa samim Gospodom u molitvi poput Mojsija i od Gospoda bio obdaren još darežljivije darovima njegove blagodeti ne samo za života nego i posle svog zemnog upokojenja…

Crkva Svetog Vasilija Ostroškog

PRENOS MOŠTIJU
Časne mošti Svetog Vasilija u više navrata sklanjane su iz manastira Ostrog na bezbednija mesta, u situacijama kada je pokušano rušenje manastira. Poslednji put mošti Svetog Vasilija Ostroškog iznošene su iz manastira 1996. godine u organizaciji SPC, a svedok tog događaja bio je potpisnik ovih redova. Naime, posle služenja svete liturgije od strane patrijarha Pavla, mitropolita Amfilohije, vladike zahumsko-hercegovačkog Atanasija, arhimandrita ostroškog Lazara upriličena je litija sa ćivotom časnim moštima Svetog Vasilija na posećivanje rodne Hercegovine preko Onogošta do Trebinja i Popova polja. Tada je posle iznošenja časnog krsta na Hercegovinu, Sveti Vasilije ponovo pohodio svoj zavičaj na svoj praznik 12. maj 1996. godine. U veličanstvenom dočeku u Trebinju učestvovalo je preko 100.000 građana od ulaza u grad do Sabornog hrama. Oni su na kolenima dočekali sveca božijeg. Tada je oko 18 časova litija lagano krenula ka manastiru Tvrdoš izvan grad gde je oko 20 časova u ovom manastiru preplavljenom vernicima i sveštenstvom kraj moštiju Svetog Vasilija, služeno bdenije krunisano božanstvenom liturgijom koju su služila tri arhijereja, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, mitropolit dabro-bosanski Nikolaj, episkop zahumsko-hercegovački Atanasije i dvadesetak sveštenika, a bili su prisutni i tadašnji predsednici Republike Srpske dr Radovan Karadžić i Skupštine RS Momčilo Krajišnik, kao i dugogodišnji gradonačelnik Opštine Trebinje Božidar Vučurević i drugi mnogobrojni funkcioneri iz cele Srpske. Svu noć do pred zoru trajalo je poklonjenje građana koji su pristizali sa svih strana.

Da nije bilo svetog Vasilija bili bismo kao ljudi koji tumaraju od nemila do nedraga, zajednički je stav sveštenstva na skupu u Mrkonjićima

„BOLJE MI JE, VODITE ME U MRKONJIĆE“
Tog sunčanog jutra na Vasiljevdan teško je pozlilo starini Dušanu Mihiću dok se spremao crkvi na Trusinu, iz Podkoma kod Berkovića. Ukućani se sjatiše i videći da je domaćinu loše povedoše ga u Dom zdravlja, u grad. Starac ne mogaše da se brani od njihove brige i pristade, ali kad stigoše tamo dežurni lekar naredi hitno u trebinjski bolnički centar. Tako ga povedoše ka Trebinju. Starac sa svojih 80 leta samo ćuti i gleda kako ga voze, tek jedva govoreći reči molitve. Nadomak Trebinja ustade sa ležaja i kao da se otrese od spavanja reče: „Bolje mi je vodite me u Mrkonjiće“…
Okupljeni se zagledaše, ali videći odlučan izraz lica u čestita domaćina ne usudiše se da protivreče puno, a kad Dušan podiže glas bi jasno da ne odustaje. Pred trebinjskom bolnicom sačekao ga je unuk i povezao ka Popovu Polju. „Neću ja mrijet’ tamo, poslije ću u bolnicu“, promrsi starac. Kako su se približavali tako je lice starca dobijalo boju i sijalo, a kad stigoše Dušan iskoči iz auta kao da ide svom najboljem drugu iz mladosti i pohita crkvi Sv. Vasilija. Tamo ga je našao jerej Aleksandar Ilić i napisao svedočenje videvši ga i ne verujući da je to isti čovek koji se jutros sa svetom opraštao, a sad sve grli veselim osmehom praznika. Posle se vratio ipak kući pod svoje trešnje u Podkom ubeđujući i dokazujući svojim radosnim držanjem da vera njegova spasla ga je u svetlosti praznika.

3 коментара

  1. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi i pobjedimo neprijatelje njihovim oružjem visokim NATALTETOM.




    0



    0
  2. Nemanja Kusturica

    Muslimanima Bosne a i Kosova bih poručio većina nas smo poreklom pravoslavni Srbi samo su naši preci pod PRITISKOM primili Islam. Sad je normalno da se vraćamo svojoj veri pradedovskoj pravoslavnoj kad pritiska nema . Najbolje rešenje za ceo Balkan.




    2



    0
  3. Gdje se nalazi ova crkva svetog Vasilija




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *