ALEKSANDAR VUČIĆ U normalnoj Srbiji biće više hrabrih ljudi

Piše Aleksandar Vučić

Kao neko ko se bavi praktičnom politikom, dužan sam da brinem o Dobričinim rečima, njegovim porukama i njegovom sagledavanju srpske svakodnevice i skrivenim nagoveštajima mogućeg i realnog političkog delovanja u budućnosti


Dobrica Ćosić je, posle smrti Mihaila Markovića i Dejana Medakovića, jedini živi Srbin čiju svaku reč i glas čitaju i slušaju gotovo svi pripadnici našeg naroda, i oni koji ga poštuju, kao i oni koji ga okrivljuju za sve srpske nesreće, a naš narod spas za sebe i svoju zemlju ne vidi, dok su gorčina i bes jedina osećanja, kako zbog nemoći da bilo šta promenimo u sadašnjosti, tako i zbog neznanja i nemogućnosti da budućnost naše dece učinimo bar malo izvesnijom. Mali sam i nevažan da na bilo koji način komentarišem ono što je zapisao veliki Dobrica, na njegovim knjigama sam vaspitavan, a, iako od idolopoklonstva ne patim, osećam se kao đak prvak koji treba da govori i ocenjuje profesora istorije na Filozofskom fakultetu.

RACIONALNA SRDŽBA

Ipak, kao neko ko se bavi praktičnom politikom, dužan sam da brinem o Dobričinim rečima, njegovim porukama i njegovom sagledavanju srpske svakodnevice i skrivenim nagoveštajima mogućeg i realnog političkog delovanja u budućnosti. Svaku njegovu reč iz pomenutog teksta, nabijenog racionalnom srdžbom i britkom kritikom antidržavne i antinacionalne politike režima u Srbiji, da sam bio u stanju napisao bih sam. Ovako, nisam, ali sam saglasan sa preciznom analizom turobnog stanja u srpskom društvu, koje je prouzrokovalo i gubitke teritorije i licemeran odnos prema svima koji su u uništavanju Srbije učestvovali. Ovde ću, ipak biti manje strog prema našim političkim protivnicima i neću širiti odgovornost i njihovu i našu na trenutno stanje, već ću više govoriti o naznakama naše politike u budućnosti, osvrćući se na Ćosićeve reči.
Srpska politika u regionu nije poražena, jer te politike nije ni bilo. Poražena je Srbija i srpski narod. Poraženi smo i u Crnoj Gori, i u Hrvatskoj, Republiku Srpsku i njen opstanak još nismo obezbedili, o Kosovu i Metohiji da i ne govorim.

PRBILIŽAVANJE SRBIJE I SRPSKE

Počev od Republike Srpske, imajući u vidu činjenicu da je Ćosić odnose Srbije i Srpske opisao kao burazersko grljenje i popovsko ljubljenje čelnika vlasti, bez ikakvog sadržaja, sa čim su svi građani apsolutno saglasni, smatram da na tom polju možemo najviše da učinimo. Političko i ekonomsko približavanje Srbije i Srpske niko ne može da sprečava, ukoliko se poštuje Dejtonski sporazum, i uveren sam, da umesto besplodnih stranačkih rasprava, mnogo više energije moramo da uložimo u razvoj naših privreda, ekonomske komplementarnosti, zajedničkih kulturnih događaja, sportskih liga i takmičenja, ali, poštujući principe i norme međunarodnog javnog prava i Ugovora kojim je stvorena Republika Srpska, garantujemo faktički, fizički i politički integritet Republike Srpske.
Istovremeno, Srbija ne pruža nikakvu pomoć našem narodu koji se vratio na svoja vekovna ognjišta u Krajini, ljudi su prepušteni na milost i nemilost neretko fašističkim zakonima i delovanju hrvatskih vlasti, a Srbija nije pomogla svom narodu, čak ni utoliko što bi osigurala stvarno reprezentovanje srpskog naroda, jer njegovi današnji predstavnici u Hrvatskoj zastupaju isključivo lične, ali i interese hrvatske službe, a srpskog naroda ni najmanje. Ozbiljnijom akcijom države Srbi mogu da povrate prava na teritoriji na kojoj su većina, a Srbija bi svojim fondovima takvu vrstu povratka mogla i morala da obezbedi. Takođe, Srbi Krajišnici nemaju pravo na rad, ne mogu da se zaposle, jer oni su, valjda krivi, što su ih njihove tobožnje žrtve proterale iz sopstvenih kuća, njiva i fabrika. Koliko je vlast neodgovorna najbolje se vidi po tome što hrvatske firme rade šta hoće u Srbiji, što je u redu, dok te iste firme, poput Neke grupe, na teritoriji Hrvatske, recimo u Strmici, u kojoj žive Srbi, neće da zaposle Srbe, sve dok poslednji Hrvat ne bude namiren. Za takve slučajeve i primere imamo i imaćemo i snage i moći stvari da menjamo. Samo je potrebno više odgovornosti, ozbiljnosti i strateškog promišljanja. Borbe za svoj narod, pre i povrh svega.

KOSMET JE NAJVEĆA RANA
Vlast ima idiotsku politiku prema Crnoj Gori. Za sve nam je kriv Đukanović, a mi nemamo nikakav plan, nikakvu ideju, nikakve ljude i nikakav program. Ne samo politički, već i u ekonomskom smislu izgubili smo utakmicu u Crnoj Gori. Trebalo je biti veoma neodgovoran i politički glup da to uspeš. Ipak, pametnijom i promišljenijom politikom, politikom sa manje sujete, više rada i borbenosti i tu ćemo moći stvari polako da menjamo.
Kosovo i Metohija su najveća rana. Ne možemo protiv Ustava, ne možemo protiv Srbije, ali ne možemo ni protiv sveta. U tim okvirima, političari će morati da obezbede racionalno rešenje, kojim ćemo u razgovorima sa svetom pokušati da izgubimo najmanje što moramo, a dobijemo najviše što možemo. Jasno je da nezavisnost Kosova nećemo priznavati, ali ćemo morati mnogo više da radimo na razvoju srpskih enklava, podizanju severa Kosmeta, boljem životu i perspektivi onih koji na Kosovu žive.
Na kraju, Ćosić je smeo da naznači i stvari koje mi političari ne smemo i ne možemo da kažemo. Hvala mu na tome, jer u normalnoj Srbiji biće više hrabrih i slobodnih ljudi.

3 коментара

  1. Avatar

    Gospodine Vucicu dobro je da se vi drzite misljenja nasih umnih ljudi ali bi trebalo da se ucite na njihovim geskama a sve mi se cini da ih je bilo ali se brzo zaborave dali namerno ili slucajno Vi to bolje znate.Bilo bi dobro da se vratimo malo unazad u takozvanoj anti birokratskoj revoluciji i kada su djeca proglasavana za ljude i zrele politicare i to bas od Dobrice Cosica koji je bio u godinama kada se ta greska ne moze i ne smije dogoditi ,ovdje misli na njegovo misljenje o pionirima Milu Momiru i Svetu.Drugo drugi svjetski rat mi nijesmo zavrsili iako njegovo misljenje o njemu su poznata i to iz doba devedesetih i u tim izjavama neprocitah ni trunku pokajanja cak se vidi zelja da se isto ponovi da bi se isto i uradilo,a meni se cini da se do danas tako i postupa.Nekada smo imali i vlast komunisticku ali i opoziciju vanparlamentarnu na jednoj strani i Srpsku Pravoslavnu Crkvu na dugoj strani danas je to priblizno ujedinjeno ali ne kao u doba Svetoga Save kada je funkcionisalo po principu sinfonije .Gospodine Vucicu Srbija i srpski narod u Srbiji ali i mi izvan granica matice umorni smo od prica i citata Marksa i marksista ,pomalo smo umorni od dogmata jer im je dogma sporedna vazniji su dogmate oni licno pa ako ovako nastavimo ostadosmo i bez drzave i bez crkve a na kraju i bez vjere,a sirotinja kad izgubi vjeru postati ce stoka jedna grdna kaze pjesnik,dali ce se to desiti i od Vas zavisi bilo na drzavnom ili na vjerskom planu.

  2. Avatar

    Nikola,…Marksa, nismo imali cast da citiramo, evo vec ce 20 godina, osim sporadicno i van kako se to kaze *mas medija*, znaci nesto nije u redu sa kalendarom kod vas, odmorili smo se od Marksa, a krenuli *demokratskim putem*…a Vucic, nije Mojsije…poveo *nas* je put Karlobaga, i odustao…on je *pragmatican* politicar, reklo bi se, ali i to bi bila greska, jer srbija nema politicare nego LOBISTE, novu *privrednu delatnost*, firmiranih faca !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *