KANJON MORAČE Mostovi na mrtvaji

Piše Nataša Jovanović

Najava gradnje hidroelektrana na reci Morači podigla je savremene duhove i eminentne stručnjake da na okruglim stolovima posvećenim toj temi oštro osude ekonomski nacrt spornog punjenja budžeta čije posledice bi mogle biti iznenađujuće pogubne za narod Crne Gore

Plan o potapanju sliva Morače najavljen kao zamajac celokupnog razvoja države, ustalasao je stručnu javnost i van granica Crne Gore, pa su na zelenoj čoji Montenegra u toku ozbiljni hazardni potezi vlasti i intelektualne javnosti. Dok Ministarstvo ekonomije u gradnji hidroelektrana vidi ekonomski najracionalniji energetski izvor, upravljački najfleksibilniji i ekološki najčistiji, mnoge projekat podseća na poratnu priču kada je „u ime izglednog prosperiteta i svijetle budućnosti naređena seča maslina po Primorju ili uništavanje koza u nahijama stare Crne Gore“.

GDE JE MOJE SELO?
Raspisivanje prekvalifikacionog javnog oglasa za dodelu koncesija za četiri HE na Morači, dok još nije usvojen koncesioni akt, niti započete javne rasprave o najvažnijem strateškom dokumentu – strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu – koja treba da pokaže da li je uopšte moguće graditi planirani objekt, bila je razlog za ocenu stručne javnosti da priča o Morači nije do kraja ispričana i da je u mnogo tešnjoj vezi sa interesima crnogorskih vlasti, nego sa dobrobitima naroda Crne Gore.
Tokom izgradnje hidroelektrana na Morači, poručuju zagovornici gradnje, u privredu Crne Gore trebalo bi da uđe 531 miliona evra, deficit u spoljno-trgovinskoj razmeni bio bi smanjen, geopolitički status unapređen, a domaća industrija stimulisana. Za državu Crnu Goru koja uvozi preko 40 odsto električne energije sprečavanje valorizacije vodnog potencijala reke Morače, smatraju, bilo bi katastrofalno.
Nacrtom detaljnog prostornog plana, u kome su naknadno markirane mnoge nedoslednosti, za sliv Morača predviđeno je potapanje 800 hektara obradivog i 400 hektara neobradivog zemljišta, iseljavanje stanovništva, pod rekom će se naći čitava sela, 170 domaćinstva i 150 grobnih mesta, dok će se do ulaska u manastir Morača vernici prevoziti čamcem. U ekonomskim zadihanim elaboracijama u vazduhu je ostalo da visi pitanje jednog meštanina moračkog kraja:
„Ima jedno selo iznad kanjona Mrtvice i Rovačkih brda… Da li će, i kako to selo Velje Duboko biti povezano sa svijetom ili ga neće ni biti?“
O mogućim klizištima, zemljotresima, poplavama, izumiranju biljnih i životinjskih vrsta usled promene klime i činjenice da će ispod nivoa vode veštačkih jezera biti akumulirani teški metali i oksidi, te da će se poput drugih, a sličnih, danas zastarelih poduhvata, reka Morača pretvoriti u mrtvaju, a mrtvaja u skladište đubreta oglasili su se stručnjaci svetskog formata. S okruglog stola koji je organizovala Mitropolija crnogorsko-primorska jedan od svetskih ekologa Vranc Veber poslao je poruku da gradnja na Morači treba da se zaustavi kako bi se sačuvao ovaj prostor, dok su češki eksperti na čelu sa direktorkom jedinice za vode Svetskog fonda za životnu sredinu Frančeskom Antoaneli, naveli da je plan za izgradnju hidroelektrana star 40 godina i da nikako ne može biti prihvatljiv, pogotovo kada se u obzir uzmu efekti na biodiverzitet.

FRESKE POD VODOM
Kao posebno nameće se pitanje sudbine srednjovekovnog drevnog nemanjićkog manastira Morača i njegove imovine koji se posle vekova odolevanja pred razaranjima, zemljotresima i ratovima našao pred najvećom pretnjom uništenjem. Anika Skovran, istoričar umetnosti i član SANU, doajen restauracije manastira Morača, na okruglom stolu u organizaciji mitropolije navela je da kanjon Morača nije samo izuzetan po konfiguraciji terena, već i u prekrasnim bojama Morače koja se valja kroz njega, flori i fauni, pa da li krenuli putem od Podgorice ili onim od Kolašina očekuje vas čudesan krajolik. Ktitor Stefan knez Nemanjić, očito je dobro planirao gde će sebi napraviti mauzolej i ostaviti sebi spomenik za dušu, pa je otuda izbor pao na ušuškani kanjon Morače. Skovran je istakla da je ovaj manastir monumentalno delo, posebno u vremenu svoje gradnje, te da sa Sopoćanima i Mileševom predstavlja najznačajnije spomenike 13. veka u svetu.
„Manastir Morača odlikuje specifična izgradnja i arhitektonski sklop sa jedinstvenim likovnim sadržajem, a najznačajnija je prostorija u kojoj je predstavljen život proroka Ilije u ciklusu od 11 tema i to su najznačajniji  portreti jednog starozavetnog mislioaca. Slični ciklus sačuvan je još jedino u Izraelu i Grčkoj. U ovom manastiru su od 13. do 19. veka radili najbolji domaći majstori, od Georgija Profanovića do majstora Kozmana koji je naslikao predivnu ikonu Save i Nemanje, jedinu u čitavom ikonopisu, sačuvanu u srpskom kulturnom nasleđu. Sada se sve ove vredne ikone nalaze u opasnosti“.
Profesor arheologije Jovan Pantić upozorio je da će vlaga ostaviti trajne posledice na kompleks manastira Morača, ukoliko dođe do izgradnje hidrocentrala.
„Velike vodene akumulacije u neposrednoj blizini manastira ne mogu a da ne ostave trajne štetne posledice na sve materijale od koji je izgrađena crkva. Zbog velike vlage doći će do ubrzanog propadanja tog izuzetnog objekta“, smatra Pantić.
Zanimljivo je da u izradi Nacrta Detaljnog prostornog plana za prostor višenamenskih akumulacija na reci Morači kao osnovnom planskom dokumentu nije učestvovao nijedan stručnjak u zvanju arhitekte-konzervatora i restauratora, koji bi se bavio pitanjem usklađivanjem ovog dokumenta sa načelima sveukupne i stručne zaštite manastira Morače, kao i drugih pravoslavnih svetinja u slivu reke Morače.

PRENAMENA SVETINJE
Jeromonah Velibor Džomić naveo je da je u nacrtima Detaljnog prostornog plana za prostor višenamenskih akumulacija na Morači i Strateške procene uticaja na životnu sredinu marginalizovano pitanje spomenika kulture.
Otuda je veoma pogrešna postavka da je eventualnom gradnjom hidroelektrana na Morači ugrožen samo manastir. Još je pogrešnija postavka da će manastir na ovaj način propasti, a da mu se, zapravo, isključivo pomaže izgradnjom HE na Andrijevo čija bi površina u redovnim prilikama došla na dva metra ispod manastirskih temelja.
„Prateći dosadašnji tok javne diskusije stičem utisak da je u slučaju zaštite i očuvanja manastira Morače reč o neprihvatljivoj zameni teza. Više puta je potencirana ugroženost manastira u ovom trenutku. Otuda je, prema tim predlozima, eventualna izgradnja HE na rijeci Morača predstavljena kao idealna prilika da se manastir trajno zaštiti. Takve teze su paradoksalne i nezakonite s obzirom na to da je reč o spomeniku kulture od izuzetnog značaja, a obaveza je države da preko nadležnih organa i stručnih službi zaštiti manastir prava na uslovljavanje bilo kakve vrste gradnje i to još one koja se po svim parametrima protivi načelima zaštite spomenika kulture i pravnoj regulativi iz te oblasti.“
I dok autori projekta daju kontradiktorne proračune o ugroženosti manastira  koje bi nastale usled izgradnje Andrijeva, razvoj turizma na tom prostoru smatraju nesumnjivim uspehom.
„Otuda tvrde da ti projekti predstavljaju veoma značajnu razvojnu osnovu za turizam u Morači i pri tom turističku sezonu računaju na 180 dana, sa popunjenošću od 80 odsto i dnevnom potrošnjom od 80 evra po jednom turisti. Bojim se da ovakvih procena nije bilo ni i u vrijeme najžešćeg socrealizma. Obrađivači ovih planskih dokumenata su više puta posvedočili da ne poznaju ne samo biće nego i strukturu Crkve. Promovišući zamišljeni razvoj turizma u Morači predviđen je Centar za posjetioce Manastira Morače u kome će biti i objekat za vjenčanja, a ne znaju da se pravoslavna vjenčanja uvijek obavljaju u hramu, a ne u restoranu ili na platformama za posmatranje. S obzirom na to da se nigde ne pominju vernici manastira Morače očevidno je da se ovoj svetinji na jedan posredan način vrši prenamena“.
Manastir Morača u ovom momentu u procesu restitucije od države zakonito potražuje preko 1.500 rala zemlje i još 30 hektara uzurpirane imovine koja je manastiru 1946. ostavljena u okviru propisanog zemljišnog maksimuma. Priliko gradnje HE veći deo zelje našao bi se pod vodom.
Značaj manastira Morača i kanjona, bezbednost prirode i meštana, zaključak je ovog skupa, prevazilazi finansijske obligacije kojima se preporučuje Ministarstvo ekonomije, pa je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio da u slučaju gradnje hidroelektrana može biti „skuplja dara nego mjera“.
U okolnostima kada vlast u Crnoj Gori pokušava da oduzme imovinu manastira i minorizuje značaj SPC, postavlja se pitanje, da li posle Kolašina kome su zbog činjenice da je tu boravio Draža Mihajlović, pretili da će ga pretvoriti u veštačko jezero, obračun sa narodom još uvek traje. Ukoliko traje, trebalo bi se vratiti na izlaganje akademika Miloša Blagojevića koji je za okruglim stolom posvećenom ugroženosti manastira Morača podsetio da upravo ta svetinja ima veliki značaj za uspostavljanje državnosti Crne Gore, te da je to važan razlog za njegovo očuvanje.