SUĐENJE ZA URUŠAVANJE ZGRADA

Dok svet čeka da sazna da li će Turska, posle dugog odbijanja, uskoro prihvatiti prijem Švedske u NATO, tursku javnost mnogo više zanima kako će se okončati upravo započeta suđenja odgovornim za propuste u podizanju zgrada koje su se srušile u prošlogodišnjem zemljotresu kada je poginulo 50.000 ljudi

U Turskoj su dva važna događaja, koji će imati zanimljiv nastavak, obeležila kraj prošle i početak ove godine, s tim što je jedan privukao više pažnje sveta, a drugi domaće javnosti. Reč je saglasnosti parlamentarnog Odbora za spoljnu politiku da se podrži prijem Švedske u NATO – za šta se „da“ Ankare čeka više od godinu i po dana – i početku suđenja odgovornima za propuste u izgradnji zgrada urušenih u vreme lanjskog zemljotresa kad je poginulo više od 50.000 ljudi.

NA POTEZU JE PARLAMENT U Švedskoj je sa zadovoljstvom primljena vest o glasanju u Ankari jer sada ostaje još samo da Velika narodna skupština Turske odobri ratifikaciju sporazuma o njenom prijemu u NATO. Od 31 članica te vojne alijanse, osim Turske, to još nije učinila samo Mađarska, koja je ranije obećala da će u tome slediti Turke. „Veoma se radujemo“, izjavio je šef švedske diplomatije Tobijas Bilstrom. Odluku je pozdravio i generalni sekretar zapadnog vojnog saveza Jens Stoltenberg, uporni posrednik u dugim pregovorima između Stokholma i Ankare.
Neutralna Švedska je, zajedno sa (takođe neutralnom) Finskom, zahtev za prijem u NATO podnela u leto 2022. godine, a razlog za to im je, navodno, bila agresija Rusije na Ukrajinu. Njihovoj želji su ekspresno udovoljile sve članice alijanse, osim Turske i Mađarske. Ankara je kao razlog svom odbijanju navela nezadovoljstvo borbom ovih skandinavskih „komšinica“ protiv terorizma i davanjem utočišta raznim ekstremistima, neprijateljima Turske. Ankara je u proleće prošle godine, posle pritisaka od saveznika u alijansi, prihvatila prijem Finske u NATO, ali je Švedsku i dalje zadržala „na ledu“, spočitavjući još da nije ispunila obećano u pogledu sankcionisanja i onemogućavanja turskih protivnika, pre svega članova Kurdistanske radničke partije (PKK) koju, osim Turske, terorističkom organizacijom smatraju i SAD i EU. Nezadovoljstvo Ankare podstakla su i spaljivanja Kurana u Stokholmu, ali i lutki sa likom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Nakon toga Švedska je izmenama u svom zakonodavstvu izašla u susret najbitnijim zahtevima Ankare, a pokrenula je i više inicijativa u EU u korist turskih građana. To je odobrovoljilo Erdogana, ali ipak nije donelo ratifikaciju, jer je turski predsednik odlučio da za popuštanje prema Švedskoj dobije saglasnost SAD da njegovoj zemlji isporuči borbene avione F-16. Bela kuća je prihvatila tu „trgovinu“, ali zasad kočnicu predstavlja Kongres. Činjenicu da još nije precizirano kada će turski parlament glasati o prijemu Švedske u NATO pojedini analitičari tumače kao Erdoganov novi „tajm-aut“ u čekanju da mu Amerikanci odobre nabavku traženih aviona. Pri tome ne isključuju mogućnost da se, u slučaju negativnog odgovora iz Vašingtona, čekanje Švedske na tursko „da“ ponovo produži. Ovu neizvesnost nije prekinula ni ovomesečna poseta američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Ankari, gde se sastao s Erdoganom i turskim kolegom Hakanom Fidanom. Kako sada stoje stvari, raspleta sigurno neće biti barem u narednih meseca dana.

PROCES BEZ PRESEDANA Od suđenja organizatorima neuspelog vojnog puča 2016. godine u Turskoj nije bilo zanimljivijeg procesa od upravo započetog, u okviru kog je pred lice pravde izvedena prva grupa ljudi koji se terete da su odgovorni za rušenje zgrada tokom prošlogodišnjeg zemljotresa, kada je poginulo 50.000 ljudi. Posle te tragedije, a zbog sumnje za „svesni nemar“ u građevinarstvu, uhapšeno je bilo 260 osoba od kojih su neke pokušale da pobegnu u inostranstvo. Graditelj srušene 12-spratnice u Antakiji, na primer, čijih je nekoliko stotina stanara poginulo pod ruševinama, uhapšen je na aerodromu u Istanbulu, odakle je pokušao da pobegne u Crnu Goru.
Erdogan je prilikom prvog dolaska u područje stradalo u razornom februarskom zemljotresu obećao dve stvari: obezbeđenje stanova svima koji su ostali bez krova nad glavom do proleća ove godine i kažnjavanje odgovornih za propuste u izgradnji stambenih i drugih objekata. Iako je opozicija tvrdila da su krivci za rušenja zgrada – čelnici građevinskih kompanija, inspektori i vlasnici objekata koji su izbegavali propise i koristili jeftinije materijale – usko povezani s Erdoganovom vladajućom partijom AKP, njega to nije sprečilo da proletos ponovo pobedi na izborima. Zatvorske kazne za one čija se krivica dokaže mogle bi biti i duže od 20 godina.
Prvo od više najavljenih suđenja počelo je u gradu Adijamanu, 100 kilometara udaljenom od epicentra zemljotresa jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali. Grad je potpuno razoren, a hiljade njegovih žitelja ostalo je bez staništa i drugih važnih objekata. Pred sud je izvedeno 11 optuženika među kojima je i vlasnik hotela od deset spratova u kom su, prilikom zemljotresa, poginule 72 osobe, među kojima je bilo i 42 mladih sportista iz turskog dela Kipra, prispelih na neko takmičenje. Prema optužnici, najmanje jedan od spratova hotela je bio nelegalno dozidan, a stručna komisija je utvrdila i da je korišćen materijal vrlo lošeg kvaliteta. Sve to je bilo u suprotnosti sa strogim pravilima upisanim u zakon donet nakon prethodnog velikog zemljotresa u Turskoj 1999. godine u kom su, takođe, stradale hiljade ljudi.
I ranijih godina stručnjaci su upozoravali da se novi, rigorozni, zakon često zaobilazi, ali je praksa gradnje bez poštovanja propisanih standarda nastavljana. Odmah posle februarskog zemljotresa na jugoistoku Turske, Bi-Bi-Si je preneo izjavu šefa građevinske i arhitektonske komore inženjera te zemlje da je u tom regionu čak 75.000 zgrada imalo građevinsko izuzeće, što znači da pri njihovom podizanju zakon nije u potpunosti poštovan. U isto vreme, geolog Čelal Šengor je takvo ponašanje nazvao zločinom, a pojavio se i podatak da je ministarstvo urbanizacije pet godina ranije objavilo da je čak 13 miliona zgrada u Turskoj, što je više od polovine od ukupnog broja, izgrađeno uz kršenje propisa.
Turska javnost sada očekuje ne samo rigorozne kazne za one čija se krivica dokaže nego i razjašnjenja kako se toliko nezakonitosti namnožilo u poslu gde propusta nikako ne bi smelo da bude, jer je reč o zemlji koja važi za jedno od trusnijih područja u svetu. Započeta suđenja će, kako procenjuju analitičari, verovatno dati i nove argumente opoziciji za napade na Erdoganov režim. Pri tome se podseća da je Erdoganov politički uspon počeo baš posle zemljotresa 1999. kada su on i njegova partija oštro kritikovali tadašnju vlast da je neadekvatno reagovala u ublažavanju posledica te prirodne katastrofe u kojoj je bilo oko 9.000 poginulih.