СУЂЕЊЕ ЗА УРУШАВАЊЕ ЗГРАДА

Док свет чека да сазна да ли ће Турска, после дугог одбијања, ускоро прихватити пријем Шведске у НАТО, турску јавност много више занима како ће се окончати управо започета суђења одговорним за пропусте у подизању зграда које су се срушиле у прошлогодишњем земљотресу када је погинуло 50.000 људи

У Турској су два важна догађаја, који ће имати занимљив наставак, обележила крај прошле и почетак ове године, с тим што је један привукао више пажње света, а други домаће јавности. Реч је сагласности парламентарног Одбора за спољну политику да се подржи пријем Шведске у НАТО – за шта се „да“ Анкаре чека више од годину и по дана – и почетку суђења одговорнима за пропусте у изградњи зграда урушених у време лањског земљотреса кад је погинуло више од 50.000 људи.

НА ПОТЕЗУ ЈЕ ПАРЛАМЕНТ У Шведској је са задовољством примљена вест о гласању у Анкари јер сада остаје још само да Велика народна скупштина Турске одобри ратификацију споразума о њеном пријему у НАТО. Од 31 чланица те војне алијансе, осим Турске, то још није учинила само Мађарска, која је раније обећала да ће у томе следити Турке. „Веома се радујемо“, изјавио је шеф шведске дипломатије Тобијас Билстром. Одлуку је поздравио и генерални секретар западног војног савеза Јенс Столтенберг, упорни посредник у дугим преговорима између Стокхолма и Анкаре.
Неутрална Шведска је, заједно са (такође неутралном) Финском, захтев за пријем у НАТО поднела у лето 2022. године, а разлог за то им је, наводно, била агресија Русије на Украјину. Њиховој жељи су експресно удовољиле све чланице алијансе, осим Турске и Мађарске. Анкара је као разлог свом одбијању навела незадовољство борбом ових скандинавских „комшиница“ против тероризма и давањем уточишта разним екстремистима, непријатељима Турске. Анкара је у пролеће прошле године, после притисака од савезника у алијанси, прихватила пријем Финске у НАТО, али је Шведску и даље задржала „на леду“, спочитавјући још да није испунила обећано у погледу санкционисања и онемогућавања турских противника, пре свега чланова Курдистанске радничке партије (ПКК) коју, осим Турске, терористичком организацијом сматрају и САД и ЕУ. Незадовољство Анкаре подстакла су и спаљивања Курана у Стокхолму, али и лутки са ликом председника Реџепа Тајипа Ердогана.
Након тога Шведска је изменама у свом законодавству изашла у сусрет најбитнијим захтевима Анкаре, а покренула је и више иницијатива у ЕУ у корист турских грађана. То је одобровољило Ердогана, али ипак није донело ратификацију, јер је турски председник одлучио да за попуштање према Шведској добије сагласност САД да његовој земљи испоручи борбене авионе Ф-16. Бела кућа је прихватила ту „трговину“, али засад кочницу представља Конгрес. Чињеницу да још није прецизирано када ће турски парламент гласати о пријему Шведске у НАТО поједини аналитичари тумаче као Ердоганов нови „тајм-аут“ у чекању да му Американци одобре набавку тражених авиона. При томе не искључују могућност да се, у случају негативног одговора из Вашингтона, чекање Шведске на турско „да“ поново продужи. Ову неизвесност није прекинула ни овомесечна посета америчког државног секретара Ентонија Блинкена Анкари, где се састао с Ердоганом и турским колегом Хаканом Фиданом. Како сада стоје ствари, расплета сигурно неће бити барем у наредних месеца дана.

ПРОЦЕС БЕЗ ПРЕСЕДАНА Од суђења организаторима неуспелог војног пуча 2016. године у Турској није било занимљивијег процеса од управо започетог, у оквиру ког је пред лице правде изведена прва група људи који се терете да су одговорни за рушење зграда током прошлогодишњег земљотреса, када је погинуло 50.000 људи. После те трагедије, а због сумње за „свесни немар“ у грађевинарству, ухапшено је било 260 особа од којих су неке покушале да побегну у иностранство. Градитељ срушене 12-спратнице у Антакији, на пример, чијих је неколико стотина станара погинуло под рушевинама, ухапшен је на аеродрому у Истанбулу, одакле је покушао да побегне у Црну Гору.
Ердоган је приликом првог доласка у подручје страдало у разорном фебруарском земљотресу обећао две ствари: обезбеђење станова свима који су остали без крова над главом до пролећа ове године и кажњавање одговорних за пропусте у изградњи стамбених и других објеката. Иако је опозиција тврдила да су кривци за рушења зграда – челници грађевинских компанија, инспектори и власници објеката који су избегавали прописе и користили јефтиније материјале – уско повезани с Ердогановом владајућом партијом АКП, њега то није спречило да пролетос поново победи на изборима. Затворске казне за оне чија се кривица докаже могле би бити и дуже од 20 година.
Прво од више најављених суђења почело је у граду Адијаману, 100 километара удаљеном од епицентра земљотреса јачине 7,8 степени по Рихтеровој скали. Град је потпуно разорен, а хиљаде његових житеља остало је без станишта и других важних објеката. Пред суд је изведено 11 оптуженика међу којима је и власник хотела од десет спратова у ком су, приликом земљотреса, погинуле 72 особе, међу којима је било и 42 младих спортиста из турског дела Кипра, приспелих на неко такмичење. Према оптужници, најмање један од спратова хотела је био нелегално дозидан, а стручна комисија је утврдила и да је коришћен материјал врло лошег квалитета. Све то је било у супротности са строгим правилима уписаним у закон донет након претходног великог земљотреса у Турској 1999. године у ком су, такође, страдале хиљаде људи.
И ранијих година стручњаци су упозоравали да се нови, ригорозни, закон често заобилази, али је пракса градње без поштовања прописаних стандарда настављана. Одмах после фебруарског земљотреса на југоистоку Турске, Би-Би-Си је пренео изјаву шефа грађевинске и архитектонске коморе инжењера те земље да је у том региону чак 75.000 зграда имало грађевинско изузеће, што значи да при њиховом подизању закон није у потпуности поштован. У исто време, геолог Челал Шенгор је такво понашање назвао злочином, а појавио се и податак да је министарство урбанизације пет година раније објавило да је чак 13 милиона зграда у Турској, што је више од половине од укупног броја, изграђено уз кршење прописа.
Турска јавност сада очекује не само ригорозне казне за оне чија се кривица докаже него и разјашњења како се толико незаконитости намножило у послу где пропуста никако не би смело да буде, јер је реч о земљи која важи за једно од труснијих подручја у свету. Започета суђења ће, како процењују аналитичари, вероватно дати и нове аргументе опозицији за нападе на Ердоганов режим. При томе се подсећа да је Ердоганов политички успон почео баш после земљотреса 1999. када су он и његова партија оштро критиковали тадашњу власт да је неадекватно реаговала у ублажавању последица те природне катастрофе у којој је било око 9.000 погинулих.