Kako suzbiti NATO propagandu koja podriva temelje Srbije

Da li smo zakasnili sa zakonom koji bi efikasno suzbio NATO propagandu, bez posledica za Srbiju? Radi se o tome da su velike zapadne sile nakon prevrata 2000. godine preko instalirane poslušne vlasti imale preko deset godina na raspolaganju da totalno oslabe bezbednosni sistem Srbije, posebno kontraobaveštajni segment

Da li treba zakonom zabraniti NATO propagandu koja podriva temelje našeg društva u cilju slabljenja i destabilizacije Srbije, i nije neka dilema – naravno da treba. Dilema je nešto drugo: da li smo zakasnili sa zakonom koji bi suzbio takvu propagandu, bez posledica za našu zemlju. Radi se o tome da su velike zapadne sile, nakon prevrata 2000. godine, preko instalirane poslušne vlasti imale preko deset godina na raspolaganju da totalno oslabe bezbednosni sistem Srbije, posebno kontraobaveštajni segment. U tom periodu strane obaveštajne službe su imale zadatak da propagandom koriguju srpsko javno mnjenje i pripreme Srbiju za pristupanje NATO-u. Radile su slobodno, kao kod kuće, i imale dovoljno vremena da stvore veoma jaku obaveštajnu mrežu, kako u ključnim segmentima društva, tako i u vrhu države. Nakon odlaska dosovske vlasti stvari su počele postepeno da se menjaju, neke pozicije su izgubili, ali ih je ostalo dovoljno da mogu uticati na unutrašnja politička zbivanja u Srbiji.

AGENTI UTICAJA – NOVA SNAGA DESTRUKCIJE Kako su se mogućnosti direktne destrukcije srpskih strateških interesa preko državnog vrha smanjivale, tragali su za posrednim mogućnostima podrivanja. Osnova nove ideje su propagandisti, ali i sve vrste medija, kao lansirne rampe preko kojih će se sprovoditi medijsko bombardovanje Srbije. Mnogi propagandisti i podrivači prošli su ozbiljne škole i instruktaže na Zapadu i stekli veštinu krajnje zloupotrebe dostupnosti medija. Naravno, oni se predstavljaju kao „borci za Srbiju i srpske interese“, koje „zavedeni i dezinformisani“ narod ne može prepoznati. Motivisani su novcem i obećanjima. Da bi propaganda bila što jača i neometana, imaju i svoje medije, za svaki slučaj registrovane u inostranstvu. Kreću u jaku ofanzivu osvajanja i domaćih medija i njihov uspeh kroz uticaj na srpsku javnost nije zanemarljiv. Ipak, svesni su da sama propaganda nije dovoljna za izazivanje nezadovoljstva, protesta, pa i sukoba koji bi vodili u prevrat po ukusu vodećih država NATO-a, zato su (pored klasičnih agenata i špijuna) proizvedeni „agenti uticaja“. Oni treba da iskoriste medijsku propagandu i da svojim uticajem stvore nezadovoljstvo i kritičnu masu za prevrat.

Zato se tipovane države, u kojima se planira nasilna promena vlasti, premrežavaju agentima uticaja pod maskom nevladinih organizacija, raznih udruženja, građanskih inicijativa i svega drugog što je zapadni simbol ljudskih i građanskih prava. Toliko su prisutni da svi znamo ko su oni, ali opasniji su oni za koje ne znamo i koji po instrukcijama deluju iz senke. Zbog toga zapadni moćnici toliko insistiraju na ljudskim i građanskim pravima u tipovanim državama, dok ih oni u svojim državama sve više ignorišu. Zemlje koje se usude da zakonskim merama sruše ovaj perfidni sistem, sigurno će biti na udaru, ali bolje i to nego prepustiti se njihovim planovima koji vode u građanski rat.

RUSKI MODEL ODBRANE Države se tom načinu perfidne destrukcije najlakše suprotstavljaju ako prljave namere prepoznaju u početku instaliranja ovakve podmukle mašinerije. Takve namere Rusija je prepoznala preko slučajeva tipa „Navaljni“, i sve je presekla zakonima. Da nije, imala bi velike probleme da spreči unutrašnju destabilizaciju, što i jeste bio cilj „totalnog hibridnog rata“ protiv Rusije. Države koje nisu prepoznale opasnost, i nisu reagovale na vreme, premrežene su agentima uticaja koji na sve načine otvoreno šire NATO propagandu.

Bezbednosni problemi koje stvara ovakva propaganda toliko su svestrani i rasprostranjeni da ih ne može rešiti prosto usvajanje jednog zakona. Već samo njegovo donošenje biće žestoko ometano a sprovođenje istog još žešće. To će biti novi povod za proteste podržane stranim novcem, što ne znači da treba odustati i prihvatiti divljanje strane propagande kao normalnu stvar, jer ona direktno utiče na naše izbore i buduće formiranje vlasti. Način je prost – pozitivne ličnosti treba kompromitovati po osnovu lažnih dokaza, a kompromitovane NATO poslušnike prikazati kao pozitivne spasitelje i žrtve lažnih optužbi „režima“. Zatim, što uverljivijim i strašnijim pretnjama treba pridobiti agresivce i siledžije koji će imati ključnu ulogu kod nasilne promene vlasti – oni će prvi nekoga prebiti, pa i ubiti za primer drugima. Zato pretnje „plivaćete Dunavom“, „jurićemo vas ulicama“, „bićete u zatvoru“, nisu naivne i zaslužuju krivično sankcionisanje jer imaju prevratničku svrhu, gde treba zastrašiti kolebljivce i prevući ih na svoju stranu.

Nezavisno tužilaštvo i sudstvo odavno imaju priliku da sve to sankcionišu, ali nisu položili ispit. Ponašaju se kao da ne vide opasnost i da ih bezbednost Srbije (pa tako i njenih građana) ne interesuje. To znači da istovremeno s donošenjem zakona treba obezbediti mehanizme njegovog sprovođenja kroz novu reviziju tužilaštva i sudskog sistema Srbije.