Како сузбити НАТО пропаганду која подрива темеље Србије

Да ли смо закаснили са законом који би ефикасно сузбио НАТО пропаганду, без последица за Србију? Ради се о томе да су велике западне силе након преврата 2000. године преко инсталиране послушне власти имале преко десет година на располагању да тотално ослабе безбедносни систем Србије, посебно контраобавештајни сегмент

Да ли треба законом забранити НАТО пропаганду која подрива темеље нашег друштва у циљу слабљења и дестабилизације Србије, и није нека дилема – наравно да треба. Дилема је нешто друго: да ли смо закаснили са законом који би сузбио такву пропаганду, без последица за нашу земљу. Ради се о томе да су велике западне силе, након преврата 2000. године, преко инсталиране послушне власти имале преко десет година на располагању да тотално ослабе безбедносни систем Србије, посебно контраобавештајни сегмент. У том периоду стране обавештајне службе су имале задатак да пропагандом коригују српско јавно мњење и припреме Србију за приступање НАТО-у. Радиле су слободно, као код куће, и имале довољно времена да створе веома јаку обавештајну мрежу, како у кључним сегментима друштва, тако и у врху државе. Након одласка досовске власти ствари су почеле постепено да се мењају, неке позиције су изгубили, али их је остало довољно да могу утицати на унутрашња политичка збивања у Србији.

АГЕНТИ УТИЦАЈА – НОВА СНАГА ДЕСТРУКЦИЈЕ Како су се могућности директне деструкције српских стратешких интереса преко државног врха смањивале, трагали су за посредним могућностима подривања. Основа нове идеје су пропагандисти, али и све врсте медија, као лансирне рампе преко којих ће се спроводити медијско бомбардовање Србије. Многи пропагандисти и подривачи прошли су озбиљне школе и инструктаже на Западу и стекли вештину крајње злоупотребе доступности медија. Наравно, они се представљају као „борци за Србију и српске интересе“, које „заведени и дезинформисани“ народ не може препознати. Мотивисани су новцем и обећањима. Да би пропаганда била што јача и неометана, имају и своје медије, за сваки случај регистроване у иностранству. Крећу у јаку офанзиву освајања и домаћих медија и њихов успех кроз утицај на српску јавност није занемарљив. Ипак, свесни су да сама пропаганда није довољна за изазивање незадовољства, протеста, па и сукоба који би водили у преврат по укусу водећих држава НАТО-а, зато су (поред класичних агената и шпијуна) произведени „агенти утицаја“. Они треба да искористе медијску пропаганду и да својим утицајем створе незадовољство и критичну масу за преврат.

Зато се типоване државе, у којима се планира насилна промена власти, премрежавају агентима утицаја под маском невладиних организација, разних удружења, грађанских иницијатива и свега другог што је западни симбол људских и грађанских права. Толико су присутни да сви знамо ко су они, али опаснији су они за које не знамо и који по инструкцијама делују из сенке. Због тога западни моћници толико инсистирају на људским и грађанским правима у типованим државама, док их они у својим државама све више игноришу. Земље које се усуде да законским мерама сруше овај перфидни систем, сигурно ће бити на удару, али боље и то него препустити се њиховим плановима који воде у грађански рат.

РУСКИ МОДЕЛ ОДБРАНЕ Државе се том начину перфидне деструкције најлакше супротстављају ако прљаве намере препознају у почетку инсталирања овакве подмукле машинерије. Такве намере Русија је препознала преко случајева типа „Наваљни“, и све је пресекла законима. Да није, имала би велике проблеме да спречи унутрашњу дестабилизацију, што и јесте био циљ „тоталног хибридног рата“ против Русије. Државе које нису препознале опасност, и нису реаговале на време, премрежене су агентима утицаја који на све начине отворено шире НАТО пропаганду.

Безбедносни проблеми које ствара оваква пропаганда толико су свестрани и распрострањени да их не може решити просто усвајање једног закона. Већ само његово доношење биће жестоко ометано а спровођење истог још жешће. То ће бити нови повод за протесте подржане страним новцем, што не значи да треба одустати и прихватити дивљање стране пропаганде као нормалну ствар, јер она директно утиче на наше изборе и будуће формирање власти. Начин је прост – позитивне личности треба компромитовати по основу лажних доказа, а компромитоване НАТО послушнике приказати као позитивне спаситеље и жртве лажних оптужби „режима“. Затим, што уверљивијим и страшнијим претњама треба придобити агресивце и силеџије који ће имати кључну улогу код насилне промене власти – они ће први некога пребити, па и убити за пример другима. Зато претње „пливаћете Дунавом“, „јурићемо вас улицама“, „бићете у затвору“, нису наивне и заслужују кривично санкционисање јер имају превратничку сврху, где треба застрашити колебљивце и превући их на своју страну.

Независно тужилаштво и судство одавно имају прилику да све то санкционишу, али нису положили испит. Понашају се као да не виде опасност и да их безбедност Србије (па тако и њених грађана) не интересује. То значи да истовремено с доношењем закона треба обезбедити механизме његовог спровођења кроз нову ревизију тужилаштва и судског система Србије.