IZLOG KNJIGE

Vidoje Golubović, Novica Pešić, Predrag Pavlović
VOJVODA VUK: RATNIČKA LEGENDA
Prometej

Biografija potpukovnika srpske vojske Vojina Popovića, poznatijeg kao vojvoda Vuk, ispunjena je neprekidnom borbom: za opstanak u surovim uslovima pod turskom okupacijom u Raškoj oblasti, gde je rođen; da preživi u nemaštini na periferiji Kragujevca, gde su mu se preselili roditelji, bežeći od turskog zuluma; za sticanje vojnih i ratničkih veština u Nižoj školi Vojne išla putem vojne konfrontacije fiksirajući se posebno na jugoistočne susede. Arčibald Rajs, došavši u Srbiju 1914. kao neutralni posmatrač rata, bio je zaprepašćen zločinima Austrougara, i u svoj dnevnik beleži zločine – streljanja, uzimanja talaca i deportacije. („Beogradske bolnice su danas četiri puta bile bombardovane”, pisao je Rajs dodajući da Austrougarska „želi da izbriše čitav srpski narod”.) Ti zločini, kako je ukazao bečki list „Prese“, nisu bili nikada kažnjeni. Za sučeljavanje sa ratnim zločinima nije se našao nijedan pravi trenutak, te do toga nikada nije došlo, a izgovori su bili da Republika, koja je zamenila Dunavsku monarhiju, nije mogla da se krivi za zločine austrougarske  vojske, a kasnije ni Druga Republika nije priznala zločine, kako ne bi nanela štetu carskom ugledu koji privlači turiste… akademije Kraljevine Srbije; u četničkoj akciji za slobodu srpskog naroda u Južnoj i Staroj Srbiji i Makedoniji; u jurišima predvodeći ratne dobrovoljce u balkanskim ratovima, borbama na Ceru, Drini, Kolubari i za oslobođenje Beograda 1914. godine; potom u borbama na Solunskom frontu do junačkog osvajanja Kajmakčalana, gde je, u 32. godini života, predvodeći svoje ratnike na Gruništu kod Crnog kamena, slavno poginuo. Još za života postao je ratnička legenda: strog, pravičan i uvek spreman da se stavi u službu odbrane svoje otadžbine i porobljenog srpskog naroda. 

Fransoa de Larošfuko
ISTINE OD KOJIH BEŽIMO
Službeni glasnik

Hoćemo li da znamo nešto od čega najradije odvraćamo pogled? Da saznamo stvari o sebi, a da pri tome ne laskamo? U tom pogledu nema boljeg vodiča od Larošfukoa, kako nekad, tako ni danas. S tim se slažu i Volter, Fridrih Niče, Marsel Prust, general De Gol, Artur Konan Dojl… U ovoj izvrsnoj i dragocenoj knjizi naći ćemo misli o autorovim omiljenim temama, o samoljublju, poroku i vrlini, ljubavi i ljubomori, pristrasnosti, prijateljstvu, strasti i ponosu. U svojoj četrdesetoj godini, Fransoa, vojvoda od Larošfukoa (1613–1680), napustio je politiku i počeo da piše svoje maksime. Poetična, ironična i često humorna, njegova mudra zapažanja brutalno su dalekosežna i odličan su izvornik za svakog ko je istinoljubiv i inteligentan. Preveo Zoran Minderović.

Lukije Apulej
SOKRATOV DEMON ILI BESEDA O MAGIJI
Službeni glasnik

Lukije Apulej, platonovski mislilac, rođen u Madauru (danas u Alžiru), u rimskoj koloniji u Severnoj Africi, po svemu sudeći romanizovani Berber, u mestu nadomak Aleksandrije bio je optužen da se služio magijom da bi stekao pažnju (i blago) starije udovice kojom se oženio. Njegova odbrana pred sudom, poznata kao Beseda o magiji ili Apologija, istovremeno je sjajno i razigrano malo književno remek-delo i izuzetan pravni dokument. Ona najavljuje Apulejev roman lutanja „Zlatni magarac“ (originalni naslov „Metamorfoze“), u kojem je izvesni Lukije, prometnut u magarca, zabavna žrtva svakojakih magijskih čaranja. Od Apuleja je sačuvana i njegova osobena filozofska rasprava, Sokratov Demon, o bogovima i demonima antičkog sveta. U ovoj knjizi se Sokratov demon i Beseda o magiji prvi put pojavljuju na srpskom jeziku, u prevodu sa latinskih izvornika.

25