ИЗЛОГ КЊИГЕ

Видоје Голубовић, Новица Пешић, Предраг Павловић
ВОЈВОДА ВУК: РАТНИЧКА ЛЕГЕНДА
Прометеј

Биографија потпуковника српске војске Војина Поповића, познатијег као војвода Вук, испуњена је непрекидном борбом: за опстанак у суровим условима под турском окупацијом у Рашкој области, где је рођен; да преживи у немаштини на периферији Крагујевца, где су му се преселили родитељи, бежећи од турског зулума; за стицање војних и ратничких вештина у Нижој школи Војне ишла путем војне конфронтације фиксирајући се посебно на југоисточне суседе. Арчибалд Рајс, дошавши у Србију 1914. као неутрални посматрач рата, био је запрепашћен злочинима Аустроугара, и у свој дневник бележи злочине – стрељања, узимања талаца и депортације. („Београдске болнице су данас четири пута биле бомбардоване”, писао је Рајс додајући да Аустроугарска „жели да избрише читав српски народ”.) Ти злочини, како је указао бечки лист „Пресе“, нису били никада кажњени. За сучељавање са ратним злочинима није се нашао ниједан прави тренутак, те до тога никада није дошло, а изговори су били да Република, која је заменила Дунавску монархију, није могла да се криви за злочине аустроугарске  војске, а касније ни Друга Република није признала злочине, како не би нанела штету царском угледу који привлачи туристе… академије Краљевине Србије; у четничкој акцији за слободу српског народа у Јужној и Старој Србији и Македонији; у јуришима предводећи ратне добровољце у балканским ратовима, борбама на Церу, Дрини, Колубари и за ослобођење Београда 1914. године; потом у борбама на Солунском фронту до јуначког освајања Кајмакчалана, где је, у 32. години живота, предводећи своје ратнике на Груништу код Црног камена, славно погинуо. Још за живота постао је ратничка легенда: строг, правичан и увек спреман да се стави у службу одбране своје отаџбине и поробљеног српског народа. 

Франсоа де Ларошфуко
ИСТИНЕ ОД КОЈИХ БЕЖИМО
Службени гласник

Хоћемо ли да знамо нешто од чега најрадије одвраћамо поглед? Да сазнамо ствари о себи, а да при томе не ласкамо? У том погледу нема бољег водича од Ларошфукоа, како некад, тако ни данас. С тим се слажу и Волтер, Фридрих Ниче, Марсел Пруст, генерал Де Гол, Артур Конан Дојл… У овој изврсној и драгоценој књизи наћи ћемо мисли о ауторовим омиљеним темама, о самољубљу, пороку и врлини, љубави и љубомори, пристрасности, пријатељству, страсти и поносу. У својој четрдесетој години, Франсоа, војвода од Ларошфукоа (1613–1680), напустио је политику и почео да пише своје максиме. Поетична, иронична и често хуморна, његова мудра запажања брутално су далекосежна и одличан су изворник за сваког ко је истинољубив и интелигентан. Превео Зоран Миндеровић.

Лукије Апулеј
СОКРАТОВ ДЕМОН ИЛИ БЕСЕДА О МАГИЈИ
Службени гласник

Лукије Апулеј, платоновски мислилац, рођен у Мадауру (данас у Алжиру), у римској колонији у Северној Африци, по свему судећи романизовани Бербер, у месту надомак Александрије био је оптужен да се служио магијом да би стекао пажњу (и благо) старије удовице којом се оженио. Његова одбрана пред судом, позната као Беседа о магији или Апологија, истовремено је сјајно и разиграно мало књижевно ремек-дело и изузетан правни документ. Она најављује Апулејев роман лутања „Златни магарац“ (оригинални наслов „Метаморфозе“), у којем је извесни Лукије, прометнут у магарца, забавна жртва свакојаких магијских чарања. Од Апулеја је сачувана и његова особена филозофска расправа, Сократов Демон, о боговима и демонима античког света. У овој књизи се Сократов демон и Беседа о магији први пут појављују на српском језику, у преводу са латинских изворника.

25